<< PRETHODNI DEO
Kosmodrom se nalazi na Dalekom istoku, u Amurskoj oblasti, u blizini grada Ciolkovskog, 45 km severno od grada Svabodnogi istoimenog vojnog kosmodroma, odakle su do 2006. lansirani i neki američki i izraelski sateliti. Površina kosmodroma je oko 700 km2, a malo ljudi zna da je 'Vastočni'prvi civilni kosmodrom u Rusiji. U zavisnosti od azimuta (pravca) lansiranja, od Tihog okeana je udaljen 600-800 km.

 

LANSIRNI KOMPLEKSI

Za rakete 'Sojuz' (prva faza gradnje kosmodroma)

Do marta 2016. na kosmodromu 'Vastočni'je izgrađen i ispitan lansirni kompleks '1S' za rakete 'Sojuz-2'lake i srednje klase, sa koga je izveden i prvi let sa kosmodroma. Rakete 'Sojuz'stižu do mesta lansiranja pomoću moćnog transportera proizvedenog u fabrici 'Tjažmaš'iz grada Sizranj, jednoj od najprestižnijih preduzeća tog tipa u svetu. Servisni pokretni toranj ima visunu 52 metra i težinu 1600 tona, i podeljen je u 7 nivoa. Toranj onogućava izvođenje svih radova na pripremi za lansiranje u složenim klimatskim uslovima. 67 km kablova i creva omogućava rad svih lansirnih sistema.

U septembru 2016. 'Roskosmos'je saopštio da će lansirni kompleks za rakete 'Sojuz-2'biti prebačen na ekološki čistije raketno gorivo 'naftil'[1]. Navodi se da će svi radovi na prebacivanju raketa na novi tip goriva biti dovršeni do leta 2019.

k1
Prva raketa 'Sojuz-2.1a'na lansirnoj rampi '1S' ('S' je od 'Sojuz'). Na prvom letu je nosila 3 ruska satelita: 'Mihajlo Lomonosov''Aist-2D''SamSat-218'.

k2
Prvo lansiranje sa 'Vastočnog'. Na slici se na zidu vidi slika Gagarina i slogan 'Подними голову!',tj. 'Podigni glavu!' u čast 55-godišnjice njegovog leta.

Za rakete 'Angara' (druga faza gradnje kosmodroma)

Trenutno su pripremni radovi na kosmodromu u punom jeku, a očekuje se da će biti dovršeni do 2025. godine. Prvo lansiranje zakazano je 2023. godine za tešku raketu'Angaru-A5', nakon čega će startno postolje (platforma) biti modernizovano (do novembra 2025.) radi lansiranja 'Angare-A5B'u 2027. godini. Ugovor o izgradnji je poveren vodećoj tatarstanskoj građevinskoj (privatnoj) kompaniji PSO 'Kazanj'u maju 2017. Vrednost radova se ocenjuje na 38,7 mld. rubalja, a površina radova na lansirnom kompleksu iznosiće 89 hektara. Prema konkursnoj dokumentaciji, startno postolje će omogućavati 10 lansiranje raketa 'Angara'godišnje.

Sredinom 2017. 'Roskosmos'je odustao od izgradnje Hruničevljeve rakete 'Angara-A5P'[2]i pravljenja infrastrukture za letove s posadom sa kosmodroma 'Vastočni'. Umesto toga, planirano je da se lansiranje putničkog broda 'Federacija'izvodi sa Bajkonura u okviru probnih radova 'Feniks'[3]. Nakon promene planova predpostavlja se da će startno postolje na 'Vastočnom' biti izgrađeno do 2025. zajedničkim naporima 'Roskosmosa'i Ministarstva odbrane radi korišćenja bespilotne verzije 'Angare'. U jesen 2017. trebalo je odabrati građevinsku firmu koja će izgraditi infrastrukturu za 'Angaru-A5', a sama gradnja je trebalo početi 2018. U avgustu 2017. direktor Roskosmosa Igor Komarov je saopštio medijima da Ministarstvo odbrane Ruske federacije (glavni kupac rakete 'Angara') mora da odredi glavnog izvođača druge faze izgradnje kosmodroma.

Za rakete srednje klase 'Sojuz-5' i najteže rakete (treća faza gradnje kosmodroma)

U jesen 2014. odobren je projekat ruske superteške rakete[4], ali već u proleće 2015. direktor državne korporacije 'Roskosmos', I. Komarov, izjavio je da je gradnja novog nosača otkazana. Rezultat je bio da projekat nije ušao u Federalni kosmički program za 2016-2025. Obzirom da izgradnja startnog postolja za superteške rakete može da traje oko 10 godina, pojavljivanje kompleksa za lansiranje raketa najteže klase ne treba očekivati pre 2035. godine. Posle toga, 'Vastočni'će moći da isprati 4 lansiranja superteških raketa svake godine.

Putin je u maju 2017. na sastanku o izgledima za razvoj raketne i kosmičke industrije zahtevao ubrzavanje razvoja najteših raketa-nosača. U junu iste godine direktor'Roskosmosa'je obećao da će rampa za teške rakete biti završena do 2030. Radovi na njoj će započeti čim se završe radovi na lansirnom postolju za 'Angare'. Prema proračunima 'Roskosmosa', izgradnja superteške rakete i odgovarajuće infrastrukture na kosmodromu koštaće oko 1500 milijardi rubalja[5]. Lansirno postolje za supertešku raketu biće izgrađen po principina koji su primenjivani za raketu 'Energija'na Bajkonuru (lokacija №250). To će biti univerzalni kompleks, sa koga će moći da se lansiraju kako rakete srednje klase 'Sojuz 5', tako i rakete koje će biti napravljene 'pakovanjem' nekoliko manjih raketa u 'paket'.

KOMPLEKS ZA PRIKUPLJANJE I OBRADU PODATAKA (KSISO)

On osigurava trajektorijska merenja kretanja raketa-nosača sa kosmičkim letilicama. U sastav KSISO kosmodroma 'Vastočni'ulazi Istočni komandno-merni punkt. Pored toga, KSISO uključuje multiservisne sisteme veza i za prenos podataka automatizovanog kompleksa kontrole kosmičkih letilica, mobilne merne punktove (MIP), pomorski merni kompleks i brojne komandno-merne punktove diljem Rusije. Sisteme i aparaturu za KSISO proizvedeni su u 'Ruskim kosmičkim sistemima'[6]. Kompleks je uveden u eksploataciju 29. septembra 2016.

k3

k4
Istočni komandno-merni punkt
(VKIP) u Amurskoj oblasti pripada 'Roskosmosu'. Bio je dovršen baš na vreme da prati prvo lansiranje 'Sojuza-2.1a'sa 'Vastočnog'u aprilu 2016. U Rusiji postoje i Zapadni KIP (Moskovska oblast), Centralni (grad Železnogorsk) i Bajkalski (grad Kaliningrad). Vidi filmić.

Na ostrvu Sahalin[7]u gradu Poronajskgradi se novi merni punkt. Uz njegovu pomoć pratiće se lansiranje s kosmodroma 'Vastočni'postojećih i budućih raketa, kao i svemirskih letilica nove generacije. Planirano je da se izgradnja završi 25. novembra 2021. godine.

EKSPLOATACIJA

Prvo lansiranje rakete sa novog kosmodroma je bilo zakazano za 25. decembar 2015. Međutim, zbog kašnjenja radova Putin je prvi let pomerio za proleće 2016.

Lansiranje 27. aprila 2016. prekinuo je automatski sistem lansiranja zbog otsustva povratnog signala sistema upravljanja rakete, pa je sve pomereno za sutradan.

Konačno, prvi let sa 'Vastočnog' izveden je 28. aprila 2016. Raketa 'Sojuz-2.1a'sa dodatnim stepenom 'Volga'ponela je u orbitu tri satelita: 'Mihajlo Lomonosov'(naučni satelit od 625 kg), 'Aist-2D'('naučni kombajn', 530 kg) i nanosatelit 'SamSat-218'(univerzitetski projekat, 1,4 kg). Prvi start je bio osiguran na 1,84 mld. rubalja.

Posle ovog prvog, plan je bio da je 2017. izvrše još dva leta, a za 2018. je trebalo izvesti 6-8 lansiranja i, u perspektivi, do 10.

Direktor 'Roskosmosa'je tada obećavao da je kosmodrom 'Vastočni'imati obezbeđen posao do 2020. godine. Obećao je da će sa tog aerodroma biti lansirane sonde za istraživanje Meseca. 

Takođe je planirano da će se od 2021. sa 'Vastočnog'biti lansirane rakete 'Angara-A5P' i 'Angara-A5V'. U maju 2017. pojavila se informacija da je 'Roskosmos' odustao od nosača 'Angara-A5P' i gradnje infrastrukture za putničke brodove na kosmodromu 'Vastočni', ali je ipak Rogozin izjavio da je 'Angare' poleteti sa 'Vastočnog'2021. godine.

k5
Ruski satelit za gama zračnu astronomiju 'M. Lomonosov'na kosmodromu pred lansiranje. Sastavili su ga studenti Moskovskog univerziteta za 500 mil. rubalja.

k6
Na teritoriji kosmodroma od 700 km2nalazi se više od 500 zgrada i objekata. Kosmički objekti su koncendrisani na dva mesta – na tehničkom i na startnom kompleksu. Na području tehničkog kompleksa lako bi se smestilo 10 fudbalskih igrališta. Dva krila glavnog zdanja su zapravo dve hala za montažnu i testiranje (MIK) raketa-nosača i kosmičkih letilica. Na slici je prva raketa 'Sojuz-2.1a'.

k8
Raketa je polako prugom odvežena do mesta lansiranja. Niko ne žuri jer je sigurnost najpreča... Raketa se poslednji put u svom kratkom životu kreće dupetom napred.

HRONOLOGIJA LANSIRANJA:

Datum, vreme lansiranja moskovsko vreme)

Rampa

Raketa

Dodatni stepen

Sateliti

Rezultat

Video

1

28.04.2016, 05:01:21

1S

Союз-2.1а

Волга

 'Ломоносов,
 'Аист-2Д',
 'СамСат-218'

Uspeh

Вывоз
Пуск
Пуск (с бортовых камер)

2

28.11.2017, 08:41:46

1S

Союз-2.1б

Фрегат

 'Метеор-М' № 2-1,
 'Бауманец-2',
 LEO Vantage,
 AISSat-З,
 IDEA,
 SEAM,
 Landmapper-BC (2 kom.),
 LEMUR (10 kom.),
 D-Star One[79].

Neuspeh

Вывоз
Пуск

3

01.02.2018, 05:07:18

1S

Союз-2.1а

Фрегат

 'Канопус-В' № 3,
 'Канопус-В' № 4,
 LEMUR 3U CubeSat (4 kom.),
 S-NET (4 kom.),
 D-Star One

Uspeh

Вывоз
Пуск

4

27.12.2018, 05:07:18

1S

Союз-2.1а

Фрегат

 'Канопус-В' № 5,
 'Канопус-В' № 6,
 GRUS,
 Flock 3K (12 kom. Dove 'Кубсат'),
 ZACube-2, 
 Lume-1,
 D-Star ONE (iSat, Sparrow), 
 Lemur (8 kom.), 
 UWE-4

Uspeh

Вывоз
Пу

k9

k10
Raketa je stigla do rampe. Zahvaljujući pokretnom tornju, ljudi, koji obezbeđuju lansiranje rakete, mnogo su bezbedniji, te se tu nalazi sistem za evakuaciju u slučaju nužde. Raketa je najpre napunjena vodonikovim peroksidom, koji se koristi za ubrzavanje turbopumpi[8]. To je agresivna komponenta koja je zahtevala posebne mere sigurnosti. Zatim je raketa napunjena drugim, neagresivnim, komponentama goriva. To su obični kerozin, koji koriste avioni, i kiseonik. Zato je 'Roskosmos'rešio da prva lansiranja sa 'Vastočnog'izvedu rakete-nosači 'Sojuz'.

k11
Devetnaest meseci posle prvog lansiranja sa 'Vastočnog', startovala je sledeća raketa, ovog puta 'Sojuz-2.1b'sa dodatnim stepenom 'Fregat', i sa 9 komercijalnih satelita. Niko nije stigao do orbite zbog kvara 'Fregate'.

PREIMUĆSTVA I NEDOSTACI KOSMODROMA

  • Kosmodrom 'Vastočni'se nalazi 11° južnije od 'Plesecka', što mu dozvoljava da lansira veće težine;
  • Početni delovi trajektorije leta ne nadleću gusto naseljene teritorije Rusije niti teritorije stranih zemalja;
  • Zone na koje padaju prvi i drugi stepeni raketa nalaze se u nenaseljenim delovima ili u međunarodnim vodama u okeanu;
  • Smanjivanje političkih rizika – Poslednjih godina Kazahstan je nekoliko puta blokirao lansiranja ruskih raketa pod različitim izgoovorima.

Prvenstveni zadatak novog kompleksa je smanjivanje opterećenja na kosmodrom Bajkonur, ali ne i zameniti ga u potpunosti, bar ne do kraja vremena najma – do 2050. godine[9].

k12
Mapa kosmodroma u Amurskoj oblasti: A)Kompleks za pripremu i montažu raketa; B) Lansirna rampa za 'Sojuze'C)Buduća rampa za 'Angare';D)Nova stambena zona.

Nedostaci su sledeći:

  • Kosmodrom se nalazi 6° severnije od Bajkonura, što znači da može da lansira teret manje težine. Međutim, budući da se rakete iz Bajkonura lansiraju u blizini Kine te da drugi stepeni padaju na Altaj[10] i ne mogu da lete najpovoljnijom trajektorijom strogo prema istoku, sa tačke mehanike lansiranja 'Vastočni' se nalazi suprotno, na 0,4 stepena južnije od Bajkonura(minimalni nagib orbite prilikom lansiranja sa 'Vastočnog'je 51,2 stepena, naspram 51,6 stepeni sa Bajkonura).
  • Obdačeni stepeni rakete, koji padaju u tajgu, mogu da izazovi šumske požare, što je u tim krajevima ozbiljan problem.

k13

k14
Ukupno su sa 'Vastočnog'do sada lansirane 4 rakete. Rusi se nadaju da će 2019. izvesti 8 lansiranja, od kojih će većina nositi po 32 britanska mala satelita 'OneWeb'(~150 kg svaki).

k15

Strašne slike: https://smitsmitty.livejournal.com/271032.html

 

[1]Na Zapadu ga zovu kerozin. Sve do XIX veka se nazivao 'svetlećim gasom' ili 'fotogenom'. Nisam znao da se destilacijom nafte dobija još od X veka! Kao raketno gorivo ga pominje Ciolkovski tek od 1914. Sovjeti/Rusi ga koriste u nižim stepenima raketa 'Sojuz','Molnija''Zenit''Angara'(aviokerozin 'T-1'), a Amerikanci na raketama porodice 'Delta''Atlas 5'(pod markom 'RP-1').

  Zamena goriva se odnosi na to da će 'T-1' biti zamenjen čistrijim 'RP-1', ili kako ga Rusi označavaju kao 'RG-1'.

[2]Оvo 'P'je od 'putnička', i njenu ulogu će da prihvati 'Sojuz 5'.

[3]Ranije je dogovoreno da se raketa nazove 'Sojuz 5', a da će po dogovoru sa Kazahstancima u njihovom projektu'Bajtarek'dobiti naziv 'Sunkar'. Prvo lansiranje rakete 'Sojuz 5'sa 'Federacijom'planirano je 2022.

[4]Bila je to teška trostepena raketa 'Jenisej'od 1440 tona, koja bi trebalo da učestvuje u ruskom lunarnom programu. 'Lipši mago do zelene trave...' 

 Kladim se da niko od ovih što pročitaju ovo neće biti živi kad Rusi budu prvi put sleteli na Mesec, ne kosmonauti već makar neka sonda.

[5]Prena sadašnjem kursu, po kome 1 rublja košta 1,5 američki cent, to je recimo $23 milijarde.

[6]Jedno od prvih preduzeća raketno-kosmičke industrije SSSR-a. Rade na projektovanju, proizvodnji i eksploataciji kosmičkih informacionih sistema. Glavni projekat im je globalni navigacioni sistem 'GLONASS'. Kompanija se nalazi u Moskvi

[7]Ostrvo se nalazi na samo 7 km od Japana.

[8]U svim stepenima raketa 'Sojuz'kao gorivo koristi se kerozin 'T-1', a kao oksidator tečni kiseonik (LOX). Ali pored njih, na raketi se nalaze i rezervoari za tečni azot i vodonikov peroksid (H2O2).

 Naime, napajanje gorivom četvorokomornih raketnih motora RD-107 obavlja se uz pomoć agregata turbopumpi (TNA). Turbinu svakog motora pokreće para koja nastaje u gasnom generatoru pri katalitičkom razlaganju koncentrovanog 82% vodonikovog peroksida.

[9]'Roskosmos' planira da do 2020. oko 45% lansiranja zemlje izvede sa 'Vastočnog', dok bi bajkonurski deo pao sa 65% na svega 11%, dok bi 'Pleseck' učestvovao sa 44%. Do 2012. deo lansiranja sa ruske teritorije je bio samo 25%, ali će do 2030. iznositi 90%.

[10]Planinčuge koje dele Kazahstanci, Rusi, Kinezi i Mongoli.

<< PRETHODNI DEO
Kosmodrom se nalazi na Dalekom istoku, u Amurskoj oblasti, u blizini grada Ciolkovskog, 45 km severno od grada Svabodnogi istoimenog vojnog kosmodroma, odakle su do 2006. lansirani i neki američki i izraelski sateliti. Površina kosmodroma je oko 700 km2, a malo ljudi zna da je 'Vastočni'prvi civilni kosmodrom u Rusiji. U zavisnosti od azimuta (pravca) lansiranja, od Tihog okeana je udaljen 600-800 km.
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

akl2019 l
Ko dolazi na kamp? (16.06)

leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18