E jesu smešni ovi Amerikanci: još 2010. su napravili lender koji je trebalo da uskoro odleti na Mars. Zbog kvara na seizmometru NASA je odlučila da odloži lansiranje 2016. za maj 2018. Taj lender se zove 'InSIGHT', što je skraćenica od Interior Exploration using Seismic Investigation, Geodesy and Heat Transport. Pošto je zapravo usavršena kopija lendera 'Phoenix', koji je odleteo na Mars još 2008, projekat je jeftin i pouzdan, bar se tako svi nadaju...

m1

Lansiranje će se obaviti ovih dana, ali danas neću da pričam o lenderu, već o tzv. 'sekundarnom teretu'. On se zove 'MarCO', ili 'Mars Cube One', i sastoji se ne od jednog već od dva identična satelita dimenzija 36,6 puta 24,3 puta 11,8 cm. Ako uspeju, služiće kao releji za slanje na Zemlju telemetrije sa 'InSIGHT-a' tokom njegovog sletanja. Sateliti koštaju $18,5 miliona.Ne znam kako drugima to izgleda, ali ispada da cm3svakog satelita košta $900 – za šta, nije ni meni jasno...

Jel se iz dimenzija vidi koliki su? Mali su – nijedna igračka te veličine nije do sada poslata na drugu planetu.

m2
Inženjer Džoel Štajnkrauspored oba nanosatelita 'Mars Cube One'('MarCO') u Nasinoj laboratoriji JPL. Levi je u konfiguraciji u kojoj će biti spakovan u raketu; desni je sa otvorenim solarnim panelima, i usmerenom antenom na vrhu.

Sateliti 'MarCO'će preusmeravati signale sa 'InSIGHT-a' ka Zemlji: primaće UHF talase sa lendera, dekodirati ih i kao takve slati na Zemlju. Ako budu uspešni, obezbediće kontrolorima misije u Kaliforniji i fanovima u Srbiji (a i šire) uživo informacije o statusu letilice tokom sletanja. Za to vreme, 'Mars Reconnaissance Orbiter'će snimati sve što šalje lender bez dekodiranja, i poslati kasnije. Ako na dan sletanja nešto pođe naopako, podaci u memoriji MRO će pomoći Nasi da uoči detalje problema. Ako sve bude OK, to ćemo odmah saznati posredstvom 'MarCO'.

m3
'MarCO' 
će slati na Zemlju podatke tokom spuštanja 'InSIGHT-a'i sletanja na površinu.

Pošto neće moći da uđu u orbitu, sateliti 'MarCO'će ostati da kruže oko Sunca. Pretpostavljam da će kontrolori ostati u kontaktu sa njima dokle god je to moguće...

LANSIRANJE

Kao što sam rekao, lansiranje samo što nije. Večeras, 3. maja u 20 časova, održaće se poslednja konferencija za štampu, a paljenje motora je zakazano dan uoči Đurđevdana(eh ta NASA misli na sve!). Sateliti 'MarCO'će poleteti u kosmos u specijalnom kontejneru smeštenom na dnu dodatnog stepena 'Centaur'. Nakon odvajanja od 'InSIGHT-a' oko 90 minuta posle poletanja, izbaciće se 'MarCO-A'.'Centaur'će se zarotirati za 180° i minut kasnije odbaciti i 'MarCO-B'.

Posle odbacivanja sateliti će se prvo umiriti od tumbanja, a zatim otvoriti solarne panele i započeti komunikaciju. Prvi signali se očekuju oko 45 minuta posle oslobađanja. Dve letilice će nezavisno leteti ka Marsu a usput će imati oko pet manevara korekcije putanje. Koristiće reakcione točkove za kontrolu orijentacije i trastere na hladni gas za manevrisanje i sprečavanje zasićenosti reakcionih točkova

Najveći problem svih malih satelita na velikoj udaljenosti od Zemlje predstavlja komunikacija, koja obično zahteva veliku antenu i značajnu energiju. 'MarCO'imaju ravnu 'reflectarrey'X-band antenu koja radi sa redukovanim naponom (klasična vojna tehnologija). 

Svaki satelit poseduje po jednu uskougaonu i širokougaonu kameru, od kojih svaka pravi slike 752×480 piksela[1]. Glavna uloga širokougaone kamere biće da da potvrdu da je glavna antena otvorena. Ona ima vidni ugao od 138 stepeni. Uskougaona kamera ima ugao od 6,8°. Za sada se ne zna kakvi su zadaci snimanja.

m4
Konstrukcija 'MarCO'
. Prednji panel je uklonjen da se vide delovi. Antena i solarni paneli su otvoreni.

Uz malu težinu i malu ptrošnju struje ide i mala cena, posebno za lansiranje. Nije nemoguće da posle ove misije mini-letilice počnu češće da se šalju ka Marsu, Mesecu i asteroidima!

m5
Profil misije malih satelita. Na slici je situacija od pre 2 godine ali misija je odložena...

m6
Mesto montiranja dva mala satelita za Mars.

m7
'MarCO' na Marsu sa Zemljom u daljini. Biće to prvi CubeSatsi – vrsta modularnih mini-satelita – koji će odleteti u kosmos. Iako misija 'InSAIGHT-a' ne zavisi od uspeha 'MarCO-a', biće to test kako će CubeSatsi biti koristi u kosmosu.

Sateliti su konstruisani na Kalifornijskom politehničkom univerzitetu i Stenford univerzitetu. Inženjeri su im tokom testiranja dali nadimke 'WALL-E''Eva', prema likovima iz dečjeg crtanog filma.

m10
'Vacco MiPS' (Micro CubeSat Propulsion System), pogonski sistem satelita. Sadrži 8 trastera pojedinačnog potiska 25 milinjutna. Četiri će služiti za korigovanje trajektorije. MiPS je težak 3,49 kg i u sebi ima tank sa neotrovnim R-236FA gorivom

 

[1]Beda! Toliko piksela imaju senzori šitine 2 cm.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: