E jesu smešni ovi Amerikanci: još 2010. su napravili lender koji je trebalo da uskoro odleti na Mars. Zbog kvara na seizmometru NASA je odlučila da odloži lansiranje 2016. za maj 2018. Taj lender se zove 'InSIGHT', što je skraćenica od Interior Exploration using Seismic Investigation, Geodesy and Heat Transport. Pošto je zapravo usavršena kopija lendera 'Phoenix', koji je odleteo na Mars još 2008, projekat je jeftin i pouzdan, bar se tako svi nadaju...

m1

Lansiranje će se obaviti ovih dana, ali danas neću da pričam o lenderu, već o tzv. 'sekundarnom teretu'. On se zove 'MarCO', ili 'Mars Cube One', i sastoji se ne od jednog već od dva identična satelita dimenzija 36,6 puta 24,3 puta 11,8 cm. Ako uspeju, služiće kao releji za slanje na Zemlju telemetrije sa 'InSIGHT-a' tokom njegovog sletanja. Sateliti koštaju $18,5 miliona.Ne znam kako drugima to izgleda, ali ispada da cm3svakog satelita košta $900 – za šta, nije ni meni jasno...

Jel se iz dimenzija vidi koliki su? Mali su – nijedna igračka te veličine nije do sada poslata na drugu planetu.

m2
Inženjer Džoel Štajnkrauspored oba nanosatelita 'Mars Cube One'('MarCO') u Nasinoj laboratoriji JPL. Levi je u konfiguraciji u kojoj će biti spakovan u raketu; desni je sa otvorenim solarnim panelima, i usmerenom antenom na vrhu.

Sateliti 'MarCO'će preusmeravati signale sa 'InSIGHT-a' ka Zemlji: primaće UHF talase sa lendera, dekodirati ih i kao takve slati na Zemlju. Ako budu uspešni, obezbediće kontrolorima misije u Kaliforniji i fanovima u Srbiji (a i šire) uživo informacije o statusu letilice tokom sletanja. Za to vreme, 'Mars Reconnaissance Orbiter'će snimati sve što šalje lender bez dekodiranja, i poslati kasnije. Ako na dan sletanja nešto pođe naopako, podaci u memoriji MRO će pomoći Nasi da uoči detalje problema. Ako sve bude OK, to ćemo odmah saznati posredstvom 'MarCO'.

m3
'MarCO' 
će slati na Zemlju podatke tokom spuštanja 'InSIGHT-a'i sletanja na površinu.

Pošto neće moći da uđu u orbitu, sateliti 'MarCO'će ostati da kruže oko Sunca. Pretpostavljam da će kontrolori ostati u kontaktu sa njima dokle god je to moguće...

LANSIRANJE

Kao što sam rekao, lansiranje samo što nije. Večeras, 3. maja u 20 časova, održaće se poslednja konferencija za štampu, a paljenje motora je zakazano dan uoči Đurđevdana(eh ta NASA misli na sve!). Sateliti 'MarCO'će poleteti u kosmos u specijalnom kontejneru smeštenom na dnu dodatnog stepena 'Centaur'. Nakon odvajanja od 'InSIGHT-a' oko 90 minuta posle poletanja, izbaciće se 'MarCO-A'.'Centaur'će se zarotirati za 180° i minut kasnije odbaciti i 'MarCO-B'.

Posle odbacivanja sateliti će se prvo umiriti od tumbanja, a zatim otvoriti solarne panele i započeti komunikaciju. Prvi signali se očekuju oko 45 minuta posle oslobađanja. Dve letilice će nezavisno leteti ka Marsu a usput će imati oko pet manevara korekcije putanje. Koristiće reakcione točkove za kontrolu orijentacije i trastere na hladni gas za manevrisanje i sprečavanje zasićenosti reakcionih točkova

Najveći problem svih malih satelita na velikoj udaljenosti od Zemlje predstavlja komunikacija, koja obično zahteva veliku antenu i značajnu energiju. 'MarCO'imaju ravnu 'reflectarrey'X-band antenu koja radi sa redukovanim naponom (klasična vojna tehnologija). 

Svaki satelit poseduje po jednu uskougaonu i širokougaonu kameru, od kojih svaka pravi slike 752×480 piksela[1]. Glavna uloga širokougaone kamere biće da da potvrdu da je glavna antena otvorena. Ona ima vidni ugao od 138 stepeni. Uskougaona kamera ima ugao od 6,8°. Za sada se ne zna kakvi su zadaci snimanja.

m4
Konstrukcija 'MarCO'
. Prednji panel je uklonjen da se vide delovi. Antena i solarni paneli su otvoreni.

Uz malu težinu i malu ptrošnju struje ide i mala cena, posebno za lansiranje. Nije nemoguće da posle ove misije mini-letilice počnu češće da se šalju ka Marsu, Mesecu i asteroidima!

m5
Profil misije malih satelita. Na slici je situacija od pre 2 godine ali misija je odložena...

m6
Mesto montiranja dva mala satelita za Mars.

m7
'MarCO' na Marsu sa Zemljom u daljini. Biće to prvi CubeSatsi – vrsta modularnih mini-satelita – koji će odleteti u kosmos. Iako misija 'InSAIGHT-a' ne zavisi od uspeha 'MarCO-a', biće to test kako će CubeSatsi biti koristi u kosmosu.

Sateliti su konstruisani na Kalifornijskom politehničkom univerzitetu i Stenford univerzitetu. Inženjeri su im tokom testiranja dali nadimke 'WALL-E''Eva', prema likovima iz dečjeg crtanog filma.

m10
'Vacco MiPS' (Micro CubeSat Propulsion System), pogonski sistem satelita. Sadrži 8 trastera pojedinačnog potiska 25 milinjutna. Četiri će služiti za korigovanje trajektorije. MiPS je težak 3,49 kg i u sebi ima tank sa neotrovnim R-236FA gorivom

 

[1]Beda! Toliko piksela imaju senzori šitine 2 cm.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

dragovic
+2 #4 dragovic 06-05-2018 17:18
Ćao Marino!
Pričao sam sa Zorkićem na tu temu: zapravo mi nije jasno čemu oni uopšte služe, pogotovu 2 komada! Mislim da imaju po 14 kg, a za slanje svakog kg na Mars potrebno je pravo bogatstvo! Da pošalješ kameru na 50 mil. km da bi video da li je otvorene antenna - no ser, ja ne verujem! Ne verujem ni o priči da im satelitčići treba da posluže kao saport pri sletanju - bull shit, ja ne verujem!
Mali su I održavati vezu s njima je teško, a I sol. paneli su slabi za neki jak predajnik. Već komunikacija s njima na toj daljini je da padneš u nesvest...Da li USAF testira nešto, da li se isprobava neka tehnologija? Nemam pojma - pitaćemo Lazanskog 8)
Prijavi administratoru
marino1
0 #3 marino1 06-05-2018 10:15
Znam za ove cubsatove al nisam se nikad pozabavio njima..hvala na info drago...ee apropo njihove putanje...jel moguce da su ih samo "sutnuli" pa nek odrade posao za koji nasa ima sigurniju alternativu...i mas info kuda ih trajektorija moze odvesti kao konacni cilj?
Prijavi administratoru
dragovic
+2 #2 dragovic 04-05-2018 14:32
Tako je.
Sam si sve rekao naročito onom asocijacijom sa limenkom Zaječarca... Međutim, dok smo odmah shvatili šta je posao MINERVE, dotle je misija MarCO pomali problematična.. . JPL neće da kaže šta će oni raditi gore - da služe kao translator signala ka Zemlji je smešno jer tamo već postoji par orbitera
Prijavi administratoru
Joza
+2 #1 Joza 04-05-2018 14:17
Jel se iz dimenzija vidi koliki su? Mali su – nijedna igračka te veličine nije do sada poslata na drugu planetu.

Još manju igračaku je HAYABUSA odnela do asteroida. Radi se o noano-robotskoj sondi "MINERVA" koju je "HAYABUSA" trebalo da pusti da padne na asteroid. Nažalost, zbog tehničkih problema sonda je promašila asteroid.
Dimenzije "MINERVE" su bile 10 cm visina i 12 cm prečnik. Težina sonde je bila oko 590 grama.
Tek nešto veća od limenke "Zaječarskog piva".
Sonda je imala senzore temperature, kamere, neobičan mehanizam za kretanje (zamajac) i uredjaj za komikaciju kojim bi poslala dobijene podatke.

Markeri koji su spušteni na asteroid a služili su za orjentaciju HAYABUSE bili su još manji ali njih ne računamo jer nisu imali nikakvu aktivnu ulogu.
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 leksikon 190 
akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18

Facebook