Pre dva mneseca osvanula je u relevantnim medijima vest da kompanija “Hruničev” planira da proizvede fleksibilniju i manju raketu “Proton”. Elem, ove nedelje je osvanula nova vest, a to je da je kompanija “ILS” (International Launch Service), “Hruničevljeva” filijala zadužena za marketing “Protona” na međunarodnom tržištu, obznanila da se ne radi o jednoj već o dve nove verzije slavnog “Protona”.

b1 

Novi „Proton“: „Proton Medium“ (gore) i „Proton Light“.

Nove rakete će se na Zapadu zvati „Proton Medium“ i „Proton Light“.Proton Medium“ je identičan onom koji je „Hruničev“ predstavio pre dva meseca. U osnovi, to je „Proton-M“ kome je skinut drugi stepen, tako da će se umesto trostepene dobiti dvostepena raketa, koja će posedovati još i dodatni stepen „Briz M“. „Proton Medium“ će moći da na geostacionarnu transfernu orbitu (GTO) ponese oko 5 tona, što je malo manje od 6 koliko može da podigne „Proton M“.

 b2

Klasični „Proton“ i dve nove verzije.

Mwđutim, pravo iznenađenje predstavlja „Proton Light“. Pored toga što treba da ima samo dva stepena, „Proton Light“ će predstavi i novi prvi stepen razičitog dizajna. Umesto šest motora RD-276 imaće samo četiri, tako da će im nosivost iznositi samoi 3,6 tona. Kao da to nije dovoljno, „ILS“ je objavio plan o predstavljanju poboljšanog „Protona M“, nazvanog „Proton M+“, sa nosivošću od 7 tona na GTO. Sa te tri nove rakete, „ILS“ će moći da prilagodi nosivost svojih raketa u širokom dijapazonu i takmičiti se jedan na jedan sa „Falconom 9“ američke kompanije „SpaceX“. „Hruničev“ planira da lansira prvi „Proton Medium“ 2018, a „Proton Light“ 2019. godine, tj. vrlo skoro.

b3
Nosivost na GTO različitih varijanti „Protona“ u poređenju sa drugim raketama.

b4
Nosivost različitih verzija „Protona“.

b5
Novi vrh rakete „Proton“.

Izgleda da je „Proton“ življi nego ikad. Pored ovih novih verzija, Roskosmos je odlučio da da nov podstrek i projektu Baiterek[1], zajedničkom organizaciono-tehničkom programu sa Kazahstanom, koji već godinama pokušava da da rezultate. Rusija je konačno spremna da ustupi tri od četiri rampe koje koriste „Protoni“ u Bajkonuru (te tri su jedine u opticaju) za projekat Bajterek. U prošlosti, Kazahstan je činio sve da ograniči broj lansiranja „Protona“ navodno zbog lošeg uticaja na prirodnu sredinu[2] (dok je u stvarnosti pokušavao da ucenjuje Rusiju ne bi li dobijali sve više novca u obliku ekoloških kompenzacija). Ovaj projekat predstavlja definitivni način da se Kazahstan uključi u priču. Zauzvrat, Roskosmos je obećao da će do 2025. zameniti „Protone“ raketama „Feniks“ (ruskom verzijom “Zenita“) koje će biti lansirane sa Bajkonura. „Feniksi“ lansirani sa Bajkonura nosiće ime „Sunkar“[3] (kaz. Soko) i biće deo programa Baiterek.

 b6

Realizacija projekta Baiterek sa raketama „Proton“ i „Sunkar“.

Ruski stav je veoma kontradiktoran. S jedne strane Roskosmos želi da zameni „Protone“ raketama „Angara A5“ koje će biti lansirane sa kosmodroma Vastočni, a s druge strane „Hruničev“ nikako ne želi da se odrekne „Protona“, mnogo jeftinijih raketa koja predstavljaju profitni potencijal na međunarodnom tržištu. Kremlj je odlučio da postepeno napusti Bajkonur i preseli se na Vastočni, ali u isto vreme želi da preko projekta Baiterek ojača odnose sa Kazahstanom. Takav šizofren odnos svakako neće moći da da ništa dobro.

Paradoksalno, međunarodni embargo i devalvacija rublje uticali su da u odnosu na cenu „Proton“ ponovo postane jedna od najkonkurentnijih raketa na svetskom tržištu, možda ne najpouzdaniju[4], ali sa tako niskom cenom da su mnogi korisnici spremni da svesno preuzmu rizik. Specijalno nakon što je „Falcon 9“ značajno smanjio svoju uspešnost nakon poslednjeg neuspeha. Naravno da tajming nije slučajan. „ISL“ je iskoristio trenutnu slabost „SpaceX-a“ da objavi svoje nove igračke. Međunarodno tržište lansiranja na geostacionarnu orbitu postaje smrtno ozbiljno gde takmičari ne pokazuju nikakvu milost. Niti je očekuju.

Reference:

  • http://www.ilslaunch.com/newsroom/news-releases/ils-introduces-expanded-proton-line-cost-effective-launch-vehicles
  • http://www.ilslaunch.com/sites/default/files/pdf/Proton_Variant_Brochure_Mech.pdf
  • http://izvestia.ru/news/632286

[1] Projekat je pokrenut 2005. a treba da ga finansira kazačka država.

[2] Rakete koriste hipergoličnu i otrovnu kombinaciju diazotnog tetroksida i dimetilhidrazina.

[3] Kao gorivo koristiće prirodni gas.

[4] Raketa „Proton M“ je za 16 godina imala 88 uspešna lansiranja i 8 neuspešnih.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži