“Протон“ predstavlja drugu najjaču rusku raketu posle „Ангарe А5“, ali je, zbog niske cene, još uvek glavno trkačko grlo zemlje na međunarodnom tržištu. Ali „Protonovi“ dani su prošlost. Može jedino da se lansira sa kosmodroma Bajkonur a Rusija ima dugoročni cilj da sva lansiranja premesti u novi centar, kosmodrom Vastočni. Iz tog razloga očekuje se da će mitska raketa prestati da leti negde oko 2025. Međutim, „Ангара А5“, njena zamena, za sada je limitirana lansiranjima jedino sa Plesecka, sve dok se za nju ne napravi rampa na Vastočnom. Zato već nekoliko poslednjih godina moskovska kompanija „ГКНПЦ Хруничев“, koja pravi „Протонe“ i „Ангаре“,predlaže smanjenu raketu „Протон“ koja bi nastavila komercijalno takmičenje[1].

 mp1

Nova dvostepena paketa „Proton“.

Projekat je neformalno u Rusiji poznat kao „Dvostepeni Proton“ (rus. „Двухступенчатый Протон”),ili “Laki Proton”u anglosaksonskim medijima (“Proton Light”) (skraćeno “Proton-L”). Kao što se vidi iz imena, lanseru je skinut jedan stepen pa mu je možda nosivost do niske orbite oko Zemlje (LEO) smanjena ali je zauzvrat dobijena jeftinija i fleksibilnija raketa.

mp2

Standardni „Proton-M“ sa tri stepena.

Raketa bi trebalo da ima dva stepena i dodatni stepen“Briz-M“ na vrhu, za razliku od tradicionalnog „Protona-M“, koji pored dodatnog stepena ima tri stepena. Interesantno je da su inženjeri odlučili da izbace drugi a ne treći raketni stepen. Zato će laki „Proton“ (8K82KL) imati prvi stepen kao i „Proton-M“ (8K82KM), sa šest motora RD-276, dok će drugi stepen imati samo jedan motor RD-0212. Nosivost rakete nije poznata, ali se očekuje da će biti između12 i 16 tona na LEO i oko 5 tona na geostacionarnu transfernu orbitu (GTO), cifre koje su u kontrastu sa 22 tone na LEO odn. 6,2 tone na GTO kod „Protona-M“. I visina će biti manja: 44 umesto 56 metara, a i težina: 550 umesto 713 tona kod „Protona-M“.

mp3

„Proton-M“ na rampi. Do 1994. „Protoni“ su donosili oko $4,3 milijarde ruskoj kosmičkoj industriji, a posle 2011. cifra je porasla na preko $6 milijardi.

Specifikacija nije impresivna, ali „Hruničev“ očekuje da će ih prodavati po 50 miliona dolara po misiji, što nije loše ako se uporedi sa 62 miliona koliko nudi „SpaceX“ za nosivost od 5,5 tona na GTO. Ostaje pitanje da li za ovu raketupolitički ima mesta. Neki smatraju da ima. Kremlj se jasno opredelio za kombinaciju Vastočni-Angara, te za „Proton“ nema mesta u budućim ruskim kosmičkim planovima. Ovde treba podsetiti da je poslednjih godina „Proton“ počeo da kuburi sa pouzdanošću a koristi i toksično hipergolično gorivo, za razliku od kerozina (petroleja) i tečnog kiseonika kod „Angare“.

Ali to su nijanse i pravo mesto da se umeša politika. Preciznije rečeno, odnosi sa Kazahstanom, zemljom u kojoj se nalazi slavni Bajkonur. Postoji ponuda da se „Hruničevljev“ „Proton-L“ upotrebi u zajedničkoj rusko-kazahstanskoj inicijativi Baiterek. Ovaj projekat je toliko mutirao u poslednjoj deceniji da je skoro neprepoznatljiv, ali u osnovi radi se o pokušaju uključivanja Kazahstana u bajkonurski kosmički centar. U početku bilo je priča da bi rakete „Angara A5“ mogle biti lansirane sa rampe UKSS, originalno konstruisane za raketu „Energija“. Kasnije je projekat transformisan za korišćenje modifikovanih raketa „Zenit“, da bi se poslednjih godina Baiterek pominjao u kontekstu lansiranja normalnih raketa „Zenit“.

Konflikt u Ukrajini i kriza kompanije „Sea Launchde facto su zapečatili sudbinu raketa porodice „Zenit“, ostavljajući Rusiju bez nosača prosečne nosivosti oko 15 tona. Možda bi baš „Proton-L“ predstavljao rešenje za taj problem. S jedne strane to bi bila alternativa za „Zenit“ a s druge bi usrećilo Kazahstan sa Baiterek inicijativom. U isto vreme, „Hruničev“ bi nastavio da se takmiči na međunarodnom tržištu i posle 2025. – sve „Angare“ će biti skuplje od „Protona-M“ – a nastavila bi se i how-knowProtonova“ hipergolična hehnologija. Uz to, ruku na srce, sasvim je izvesno da će investicije Kazahstana u Baiterek narednih godina biti skoro ravne nuli. Ukratko, sve će zavisiti od interesa ruskih i kazahstanskih vlada koji će probuditi ovaj projekat. 

mp4

Interkontinentalni balistički nuklearni projektil „UR-500“, kasnije nazvan „Proton“, u bajkonurskom muzeju. 

mp5

Verzija „Protona“ sa motorima na kerozin i tečni kiseonik za brodove sa ljudskom posadom „TSK“. 

mp6

Još jedna varijanta „Protona“, ovog puta hipergolična, za lansiranje ljudi u programu „Almaz“.

Ako „Proton-L“ postane stvarnost, biće to poslednja verzija rakete koju je u originalu razvio konstruktorski biro Vladimira Čelomeja pod oznakom „UR-500“ („univerzalna raketa“), dvostepene interkontinentalne balističke super-rakete sposobne da nosi nuklearne glave ogromne snage. „Protoni“ su kasnije nosili sve sovjetske i ruske orbitne stanice u kosmos, kao i većinu kosmičkih letilica bivšeg Sovjetskog Saveza. Od šezdesetih godina bilo je bezbroj predloga za „Protone“, uključujući i neke koje bi koristile kerozini kiseonik za letilice s ljudskom posadom „TSK“. Da li će „Proton-L“ biti labudova pesma Čelomejevljevog rada?


[1] Kompanija nazvana po bivšem sovjetskom ministru, trenutno lansira oko trećine svih raketa na svetskom komercijalnom tržištu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži