Poslednjih meseci činilo se da će neke buduće ruske kosmičke rakete morati malo da pričekaju bolja vremena, naročito posle rekonstrukcije saveznog budžeta izazvanog ekonomskom krizom i konfliktom u Ukrajini. Ali privid nije dugo trajao, jer se pojavio novi projekat rakete. Novi nosač nosiće ime “Феникс“ i ne predstavlja ništa drugo do 100% ruski „Зенит“, koji je do sada pravljen delimično i u Ukrajini.

f1
Mogući dizajn
Феникса (levo) i više verzija sa različitim modulima. Svaka raketa nosi kapsulu sa posadom Федерация“, koje će nositi posade na orbitne stanice i Mesec. (Novosti Kosmonavtiki).

Sve do prošlog leta, „Феникс“ je bilo drugo ime za projekat Союз 5“[1] kompanije ЦСКБПрогресс iz Samare, poznatog proizvođača slavne rakete „Союз“. Porodica „Союз5“, čiji dalji razvoj još nije poveren „Прогрессу“, predstalja još jedan supstitut za „Союзе“ a postao je naročito poznat po tome što će njegovi motori gutati metan umesto kerozina. Planira se da prvi stepen Союза 5“ koristi ili motore РД-0162 kompanije “KБХА“(rus. АО „Конструкторское Бюро ХимАвтоматики“) ili РД-180MC kompanije НПО „Энергомаш“(ovaj poslednji je metanska verzija motora РД-180 koji koriste američke rakete „Atlas V“). „Союз 5“ će se proizvoditi u više verzija i moći će da u nisku orbitu oko Zemlje ponese između 9 i 26 tona ako se lansira sa budućeg kosmodroma Vastočni.

f2
Različite verzije
Samarinerakete Союз 5 bazirane na metanu. (Novosti Kosmonavtiki).

Ali krajem 2015. projekat je pretrpeo pritisak Kremlja i transformisao se u zamenu za „Зенит[2]. Novi „Феникс“ koristi u prvom stepenu motor РД-171М na kerozin i tečni kiseonik, kao i „Зенит“, ali će nosivost na niskoj orbiti biti veća, do 17 tona. Uz to, „Феникс“ će moći da ponese na geostacionarnu orbitu 2,5 tona, uz mogućnost povećanja na 3,5-3,8 tona ako se bude koristio teški kriogeni dodatni stepen KВTK. (rus. Кислородно-Водородный Тяжёлого Класса). Sa ovim karakteristikama, „Феникс“ će imati slabije performanse od „Ангаре А5“ – 24 tone na niskoj orbiti– ili buduće „Ангаре А5В“ – 37 tona na LEO, tako da a priori nije jasno koje će operativne benefite doneti izgradnja nove rakete.

f3
Verzije rakete „
Ангара“. Prve dve s leva su normalne verzije „Ангаре А5“, dok su ostale teške verzije„Ангарe А5В.

No u dugoročnoj perspektivi Роскосмос opravdava projekat. Iako „Феникс“ možda neće biti jako moćan lanser, ali će možda poslužiti kao osnova za ko zna koji po redu projekat ruske super-rakete koja je prošle godine otkazana[3]. Neke buduće verzije sa tri, četiriili više pogonskih blokova u prvom stepenu, opremljenih motorima РД-171M bile bi u stanju da u LEO ponesu 30 do 100 tona. Rakete „Ангара“ koriste manje propulzivne blokove bazirane na motorima РД-191, manje snažne, tako da je razvijanje super-rakete bazirane na „Ангари“ mnogo složeniji poduhvat nego uz pomoć „Фениксa“ ili „Зенита“. Interesantno je da su te multi-modularne verzije „Феникса“ samo reminiscencije sovjetskog projekta 11K37 s kraja 80-ih, poznatog pod imenom„Тризенит“ (jer se u prvom stepenu nalaze 3 rakete „Зенит“), koji nikad nije isteran do kraja.

f4
Sovjetska raketa 11K37
„Тризенит“ iz 1988. godine. Trebala je da nosi duplo više tereta od „Протона“ (Novosti Kosmonavtiki)

f5
Dizajn 11K37 iz 1989. godine. (Novosti Kosmonavtiki).

Sledeća benefit od „Феникса“ bila bi mogućnost da se proizvodnja РД-171, najjačih motora na tečno gorivo na svetu, produži. Kriza u Ukrajini je dovelo do toga da je de facto raketa „Зенит“ jedina koja danas koristi te motore. Ako bi u budućnosti SAD prestao da kupuje motore РД-181 – verzijuРД-171sa dve komore sagorevanja – „Феникс“ bi mogao da bude ključ za ostanak u živoru ruske kerolox[4] tehnologije motora velike snage.

Ako sve ovo izaziva određeni déjà vu, to je normalno, jer smo i ranije imali sličnih predloga za zamenu “Зенита“. Pre nekoliko godina, kompanija РКК „Энергия, konstruktor brodova „Союз“ i većinski vlasnik kompanije koja se bavi komercijalizaciom „Зенитa“, predložila je rakete Энергия-КБ“i „Энергия-КВ“ (verzije za lansiranje sa Bajkonura i Vastočnog)„ sa zadatkom da ponesu buduće brodove sa ljudskom posadom Федерация“(„ПТК-НП“). „Энергия-K“ je samo malo jača od „Зенита“, ali РКК „Энергия vidi mogućnost da konkuriše u korišćenju svojih tehnologija u kreiranju super-teških raketa kao što su, između ostalih, „Энергия-5КВ[5],„Энергия-5КИ“ ili „Содружество“. Još skorije se pojavila i opcija Энергия-1К“, „Ruskog Zenita“, sa nosivošću od 15 tona do niske orbite.

f6
Redom: „
Союз 5“, „Зенит“, „Энергия-1К“, „Энергия-1М“ (bazirana na metanu), i „Falcom-FT.

f7
Predlozi super-teških raketa kompanije „
Энергия“.

Koja je glavna razlika između lansera „Энергия“ i„Феникс“? Pa pored toga što će ova druga biti jača, izgleda da će biti poverena samarskoj kompaniji ЦСКБПрогресс(Hruničev pravi „Ангаре“). Роскосмос je obećao da će konačnu odluku o „Фениксу“ doneti 2018. godine, tako da još ima vremena da gledamo mnoge transformacije u projektu.


https://www.youtube.com/watch?v=ZBEagWSm38o&feature=player_embedded

 


[1] Ruska kosmička agencija je 2011. otkazala razvoj modularne rakete Русь-M“, koja je trebala da nosi brod sa ljudskom posadom ПТК-НП“. U zavisnosti od verzije, trebala je da sa kosmodroma Vastočni ponese u orbitu od 7,25 do 35 tona tereta. Ubrzo se „Прогресс“ pojavio sa novom idejom, raketom iz porodice „Semjorki“, pod imenom Союз 5“. Treba da ima 3 bloka u I stepenu i da nosi 16 tona u orbitu, direktno konkurišući rusko-ukrajinskom „Зениту“. Sa pojačanim II stepenom (verzija „Sojuz-5.2“), nosivost je povećana na 26 tona, tako da bi zamenila tradicionalne „Союзе“, „Зените“, „Протоне“ i „Ангаре“. Novina je da nova raketa neće da troši kerozin nego metan! jer je on 30% jeftiniji od kerozina.

[2] Rusi za ovu raketu prave motore za I i II stepen i dodatni stepen za verziju „Zenit-3SL“; ostalo prave Ukrajunci. Rusija je od prošle godine prekinula svaku dalju saradnju.

[3] Stara priča o raketi koja će odneti u kosmos 100 tona i više. Do prošle godine gurana su dva projekta – jedan kompanije „Энергия“ a drugi kompanije „Прогресс“.

[4] Kerozin + tečni kiseonik (prim.prev.)

[5]Predlog lunarne četvorostepene rakete iz 2014. „V“ u imenu znači ili Vastočni, ili „водород“, ruska reć za vodovik. Trebalo bi da sa svojom težinom od 2.400 t ponese u orbitu oko Zemlje čak 95 tona!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar