Ove godine se napunio tačno jedan vek od pomračenja Sunca koje je poslužilo za dokazivanje Ajnštajnove opšte teorije relativnosti. Po tome ovo pomračenje ostaje zabeleženo u istoriji nauke i ljudskog saznanja kao jedno od najinteresantnijih i najvažnijih. Sem toga, nakon ovog pomračnja dva naučnika, Edington i Ajnštajn, su postali slavni širom sveta. 

Po specijalnoj teoriji svaka energija ima masu i svaka masa ima energiju, pa i svetlosni zrak (koji je energija) ima masu, a samim tim nije imun na gravitaciju. Putujući kroz svemir svetlosni zrak je izložen gravitacionim silama kosmičkih tela te se na svom putu savija i krivuda.

Problem je sa Ajnštajnovim teorijama što se one teško dokazuju. One se odnose na ogromna kosmička prostranstva, na  ogromne mase i brzine i da bi ih proverio i dokazao čovek bi morao da bude sam bog. Ponekad čoveku međutim to pođe za rukom. Što se tiče savijanja svetlosti pod uticajem gravitacije Ajnštajn je zamislio interesantan način na koji to može da se proveri. 

Radi se o ovom. Kada svetlost neke daleke zvezde prođe blizu našeg Sunca ona bi, ako je Ajnštajn u pravu, morala da se savije pod uticajem Sunčeve gravitacije. Tada tu zvezdu ne bismo videli na njenom uobičajenom mestu već pomerenu u stranu. Poređenjem položaja te zvezde na fotografijama koje su načinjene kada je zvezda bila blizu Sunčevog diska i zatim kada se Sunce ne vidi (tj. kada svetlosni zrak zvezde ne prolazi pored Sunca) možemo videti da li postoji ovo pomeranje.

prelomsve

Naravno, pitanje je kako snimiti zvezdu u po bela dana. Pa, može za vreme pomračenja kaže Ajnštajn 1911. u pomenutom članku. Ali u to vreme je malo ko uopšte razumeo o čemu Ajnštajn govori. Zatim je došao Prvi svetski rat i ljudi su počeli da se zanimaju pomračenjem sasvim druge vrste.

Trebalo je da prođe osam godina da bi se načinio prvi pokušaj dokazivanja teorije relativiteta. 1919. pod rukovodstvom ser Artura Edingtona*  jedna astronomska ekspedicija otputovala je na ostrvo Prinsipe da snima zvezde po danu. Prilika za to bilo je pomračenje Sunca od 29. maja 1919.

Afrika

I šta se dogodilo? Nakon nekoliko meseci merenja i analiza fotografija astronomi su došli do zaključka da je Ajnštajn u pravu. To je bila prva potvrda Ajnštajnove teorije. Za rezultate ove ekspedicije Ajnštajn je doznao septembra 1919. Kažu da je bio oduševljen. 

* Engleski astrofizičar (1882-1944). Početkom veka on je bio jedan od retkih ljudi koji su  razumeli Ajnštajnove teorije relativiteta.

Eov o ovome i kratak video zapis:

e1

 


Komentari   
dragant
0 #1 dragant 20-08-2019 21:06
Ovde treba pojasniti da postoje dva uzroka skretanja svetlosti udaljene zvezde. Prvi je gravitaciono privlačenje dve mase, sunca i fotona, što je objašnjeno Njutnovom teorijiom gravitacije. Drugi je zakrivljenje prostor-vremena pod uticajem velike mase, predviđeno i objašnjeno Ajnštajnovom Opštom teorijom relativnosti. Zakrivljenje prostora uzrokuje dodatno skretanje zraka svetlosti. U ovom eksperimentu se upravo merilo to dodatno skretanje da bi se potvrdila Ajnštajnova teoriija. Isti efekat vidimo kod Merkurove orbite. Ona je elipsasta sa Suncem u jednoj žiži, ali ta elipsa se lagano zakreće, formirajući rozetu. Elipsa se opisuje lepo teorijom gravitacije, a za opis male deformaicje elipse (putanje) kada je Merkur u perihelu (najbliže Suncu) potrebna je Opšta teorija relativnosti. Naravno, nije baš tako jednostavno jer od zakretanje elipse od 5600 lučnih sekuni po jednom veku, 5030 ls se uklapa zbog mase Sunca i Merkura u teoriju gravitacije, dodatnih 530 ls je zbog mase drugih planeta i ostaje razlika od 40 lučnih sekundi. Opšte TR je daje upravu tu vrednost.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18

OSNOVE (5)