Iz knjige Kalendar kroz isoriju, Draška Dragovića 

Jevanđelje po Mateji kazuje da je Hristos rođen za vreme vladavine judejskog cara Iroda Velikog (1). Kako je dokumentovano zabeleženo da je car Irod umro 749 AUC, odnosno 4. godine pre n.e., znači da je Hristos iz Nazareta mogao biti rođen najkasnije te ili eventualno neke godine ranije, obzirom da se zna da je sigurno bio rođen u vreme njegove vladavine. Razni istraživači tog događaje navode različite godine njegovog rođenja – sve u vremenskom razdoblju između 4. i 7. godine p.n.e.

Takođe je neizvestan i tačan datum njegovog rođenja. Nailazi se na primer, na podatak da je on rođen 23. oktobra jedne od pomenutih godina.

Ovde se treba podsetiti da u rimskom numeričkom sistemu nije postojala nula, niti je korišćenje nule bilo uobičajeno (2). Broj 10 (arapski) pisao se X (rimski), broj 100 se pisao C, broj 500 kao D, 1000 kao M itd. Kada je Dionizije Mali označio 248. godinu Dioklecianove vladavine kao 532. godinu od rođenja Hristova, on takođe nije znao za nulu, pa je smislio da 1. godina n.e. počne nedelju dana (znači 1. januara), posle 25. decembra, datuma kada je on smatrao da je Isus Nazarećanin rođen.

isusIsus, Hans Holbajn Mlađi (imeđu 1520 i 1522)

To što u rimskim brojevima nije bilo nule, jedan je od razloga zašto imamo da iza prve godine pre n.e. odmah ide prva godina n.e. To mnoge zbunjuje, jer od 5. godine p.n.e. do 5. godine n.e. nije proteklo 10 godina, već samo 9.

Samo računanje godina od Hristova rođenja među Hrišćanima je u stvari započelo tek između VIII i X veka, iako je Dionizije to predložio sredinom VI veka. Ipak, u mnogim zemljama je i pored toga nastavljeno računanje godina od biblijskog postanka Sveta ili pak nekog drugog događaja.


[1] (Engl.: Herod the Great.) Rođen 73 p.n.e., a umro marta/aprila 4 p.n.e. u Jerihonu, u Judeji. Vladao Judejom od 34 – 4 p.n.e. Iako ga Novi zavet prikazuje kao tiranina, izgradio je u svojoj zemlji mnoga utvrđenja, akvadukte, pozorišta i druge javne građevine.
[2] Prvi koji je upotrebio nulu kao cifru bio je bagdadski matem. i astronom Muhammad ibn Musa al-Khwaizmi (780 – 850). Uradio zbirku pravila iz aritmetike, a vezano za linearne i kvadratne jednačine, razrađivao i probleme vezane za elementarnu geometriju. Radovi su bili bazirani na dugoj matematičkoj tradiciji starog Vavilona i njeno trajanje kroz helensku, hebrejsku i hindu civilizaciju. Radio i astronom. tablice.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži