Fizika

Letenje i prodaja

letelica_crop

Avion na ljudski pogon sa MIT-a bio je takođe i marketinška letilica koja je obećavala bolju zaradu sponzorima

Elegantni prototip letilice Daedalus visi danas sa plafona Bostonskog muzeja nauke, kao podsetnik na FAI svetski rekord za letilice pokretane ljudskom snagom[1]. Krila ovog, svega 31 kg teškog aviona, tanka su i dugačka (34 m); mehur u kome je sedeo pilot uzana je i tesna. Jedna lagana elisa štrči iz izduženog nosa letilice. A u pilotskoj kabini nalazi se samo par pedala bicikla ...

 

Najmanji radio na svetu

Majušni radio, napravljen od jedne jedine jedine nanocevi, mogao bi da nađe upotrebu u biološkim ili ekološkim senzorima

Naučnici mogu da se pohvale da su napravili najmanji radio na svetu, koristeći samo prostu ugljeničnu nanocev. Jedna jedina nanocev, smeštena između dve elektrode, objedinjuje uloge svih velikih električnih komponenti u običnom radiju, uključujući i tuner (birač stanica) i pojačalo. Ovaj radio može da hvata signale i emituje zvuk preko bilo kakvog eksternog zvučnika.

Krovna elektrana

elektrana_smOvaj generator, za koga proizvođač obećava 20 godina operativnog veka, daje 1 kW struje pri brzini vetra od 11 m/s. Pri upola manjoj brzini, godišnje se proizvede preko 1.200 kWh. Maksimalna dozvoljena brzina vetra je 65 m/s. Ukupna težina jedinice iznosi 113,5 kg.

 

Ajnštajnov frižider

27. jul 2009.logob92

Da li ste čuli za Leo Silarda ( Leo Szilard)? Ako niste, nema veze, nalazite se u većini. A za Alberta Ajnštajna? E za njega jeste, znate i za ono: teorija relativnosti, Nobelova nagrada, nacisti i atomska bomba, srpski kum i Mileva, E=mc^2, četiri dimenzije... Albert je bio jedan od najvećih fizičara ikada, njegove teorije su potpuno promenile fiziku i omogućile njen procvat. On je posle svoja tri objavljena rada iz 1905-te godine, koje je objavio kao niži činovnik u Patentnom zavodu Švajcarske, postao nezaobilazna ličnost fizike. 

Piše: Nikola Veselinović

Kvantni napad na sigurnost sveta

6. jul 2009.logob92
Fizika

Da li mačka može biti i živa i mrtva? Da li čestica može proći dvema putanjama istovremeno? Kvantna mehanika, jedna od najznačajnijih paradigmi nauke XX veka, svojom kontraintuitivnom formulacijom decenijama izaziva debate među naučnicima, dovodeći ih često do zaključka da je istinski ne razumeju. Sa druge strane, eksperimenti redom govore u prilog predviđanjima njenog matematičkog aparata koja su često u direktnom sukobu sa očekivanjima 'zdravorazumske' klasične nauke. Na ovaj način, prošlog stoleća, kvantna revolucija se pozabavila fundamentima moderne fizike, hemije i elektronike. U XXI veku na redu je obračun sa tajnošću informacija.

Piše: Marina Radulaški

 

Minijaturni teleskop

Približava se astronomski kamp na Letenci, i znam da svi priželjkuju čisto nebo o dobre (ili još bolje) teleskope. Ja sam jedan od onih koji ne poseduje tu svima znanu spravu. Razlog je prost, i svim poznat - nema se para. A šta kada bih, recimo, imao UGRAĐEN teleskop? Srbijanski SF? Ne - verovao ili ne, postoji na „trulom zapadu" i to. Čitaj dalje.

Nove nuklearke

Više od 30 godina, niko u Sjedinjenim državama nije otpočeo sa gradnjom bilo kakvog nuklearnog reaktora. Ali usled rastuće globalne zabrinutosti za snabdevanje energijom, U.S. Nuclear Regulatory Commission (NRC) je u samo dve poslednje godine dobila prijave za dobijanje licenci za podizanje 25 novih reaktora.

 

Akceleratorski sistemi - LHC (2 deo)

Prošle nedelje mogli ste da čitate prvi deo maturskog rada Jovana Odavić pod naslovom "Akceleratoriski sistem LHC", priča se sad nastavlja.

* * *

Akceleratorski sistemi

Prva etapa razvoja fizike visokih energija ( poznatije kao fizike elementarnih čestica ), početak 30-tih – 40-tih godina XX veka, bila je u prvom redu povezana sa proučavanje kosmičkih zraka. Primarni kosmički zraci sastoje se od brzih protona, koji dospevaju na Zemlju iz kosmičkih prostranstava. Sudarajući se sa jezgrima atoma atmosfere ti primarni protoni stvaraju mnoge sekundarne čestice. Pri proučavanju tih sekundarnih čestica otkrilo se da među njima, pored običnih čestica – fotona, elektrona, i nukleona, postoje i neke potpuno nove čestice. Da bi se odredila priroda tih novih čestica krajem 40-tih godina počela je izgradnja sistema za ubrzavanje naelektrisanih čestica.