Fizika

It's ALIVE - LHC polse godinu dana

"Fotografija" roja jona tokom testiranja

Posle više od godinu dana pauze protoni su ponovo projurili delovima akceleratora LHC. Tokom vikenda, 23-25. oktobra 2009. godine izvršeno je uspešno testiranje delova akceleratorskog pristena i sistema za "izbacivanje" protona u slučaju kvara.

U petak popodne u prsten je prvo ubačen snop jona, koji je nakon prolaska kroz detektor ALICE izbačen. Zatim su istim delom prstena projurili i protoni. Sledećeg dana protoni su "prošetali" i drugim segmentom prstena, prošli kroz detektor LHCb i napustili su akcelerator.

Šta je to kvantna elektrodinamika?

logob92Kvantna mehanika i teorija relativnosti početkom dvadesetg veka donele su revoluciju u opisivanju prirode. Ipak ove dve teorije nisu bile usaglašene. Veliki trud da se ovo prevaziđe urodio je divnim plodom. Tokom tridesetih i četrdesetih godina napravljena je jedna od najlepših i najboljih fizičkih teorija - kvantna elektrodinamika. Tamo gde se kvantna i relativistička mehanika sreću rađa se jedna sasvim nova i drugačija fizika u kojoj se čestice u neprestanoj igri stvaraju i uništavaju i kreću napred i nazad kroz vreme pa čak i brže od svetlosti po svim mogućim putanjama, da bi na kraju, u zbiru, savršeno reprodukovale ono što od njih u klasičnom svetu očekujemo da vidimo.

Piše: Marko Simonović

Letenje i prodaja

letelica_crop

Avion na ljudski pogon sa MIT-a bio je takođe i marketinška letilica koja je obećavala bolju zaradu sponzorima

Elegantni prototip letilice Daedalus visi danas sa plafona Bostonskog muzeja nauke, kao podsetnik na FAI svetski rekord za letilice pokretane ljudskom snagom[1]. Krila ovog, svega 31 kg teškog aviona, tanka su i dugačka (34 m); mehur u kome je sedeo pilot uzana je i tesna. Jedna lagana elisa štrči iz izduženog nosa letilice. A u pilotskoj kabini nalazi se samo par pedala bicikla ...

 

Najmanji radio na svetu

Majušni radio, napravljen od jedne jedine jedine nanocevi, mogao bi da nađe upotrebu u biološkim ili ekološkim senzorima

Naučnici mogu da se pohvale da su napravili najmanji radio na svetu, koristeći samo prostu ugljeničnu nanocev. Jedna jedina nanocev, smeštena između dve elektrode, objedinjuje uloge svih velikih električnih komponenti u običnom radiju, uključujući i tuner (birač stanica) i pojačalo. Ovaj radio može da hvata signale i emituje zvuk preko bilo kakvog eksternog zvučnika.

Krovna elektrana

elektrana_smOvaj generator, za koga proizvođač obećava 20 godina operativnog veka, daje 1 kW struje pri brzini vetra od 11 m/s. Pri upola manjoj brzini, godišnje se proizvede preko 1.200 kWh. Maksimalna dozvoljena brzina vetra je 65 m/s. Ukupna težina jedinice iznosi 113,5 kg.

 

Ajnštajnov frižider

27. jul 2009.logob92

Da li ste čuli za Leo Silarda ( Leo Szilard)? Ako niste, nema veze, nalazite se u većini. A za Alberta Ajnštajna? E za njega jeste, znate i za ono: teorija relativnosti, Nobelova nagrada, nacisti i atomska bomba, srpski kum i Mileva, E=mc^2, četiri dimenzije... Albert je bio jedan od najvećih fizičara ikada, njegove teorije su potpuno promenile fiziku i omogućile njen procvat. On je posle svoja tri objavljena rada iz 1905-te godine, koje je objavio kao niži činovnik u Patentnom zavodu Švajcarske, postao nezaobilazna ličnost fizike. 

Piše: Nikola Veselinović

Kvantni napad na sigurnost sveta

6. jul 2009.logob92
Fizika

Da li mačka može biti i živa i mrtva? Da li čestica može proći dvema putanjama istovremeno? Kvantna mehanika, jedna od najznačajnijih paradigmi nauke XX veka, svojom kontraintuitivnom formulacijom decenijama izaziva debate među naučnicima, dovodeći ih često do zaključka da je istinski ne razumeju. Sa druge strane, eksperimenti redom govore u prilog predviđanjima njenog matematičkog aparata koja su često u direktnom sukobu sa očekivanjima 'zdravorazumske' klasične nauke. Na ovaj način, prošlog stoleća, kvantna revolucija se pozabavila fundamentima moderne fizike, hemije i elektronike. U XXI veku na redu je obračun sa tajnošću informacija.

Piše: Marina Radulaški

 

Minijaturni teleskop

Približava se astronomski kamp na Letenci, i znam da svi priželjkuju čisto nebo o dobre (ili još bolje) teleskope. Ja sam jedan od onih koji ne poseduje tu svima znanu spravu. Razlog je prost, i svim poznat - nema se para. A šta kada bih, recimo, imao UGRAĐEN teleskop? Srbijanski SF? Ne - verovao ili ne, postoji na „trulom zapadu" i to. Čitaj dalje.

Facebook