Od kad znam za sebe slušam priče o dinosaurima. I gledam slike. Odavno sam naučio da ih ima stvarno raznih: i malih i velikih, i dvonožnih i četvoronožnih, i lepih i ružnih ... Neki su mi omiljeni. Zašto – to niko, pa ni ja, ne znam. Jadan od omiljenijih mi je Šarovipteriks, ili Podopteriks, kako su ga zvali do 1981. godine. Relativno skoro je pronađen u Kirgiziji, u trijaskim slojevima starim oko 230 miliona godina. Zajedno sa njim, pronađen je još jedan gušter, Longiskama. Evo kako su (verovatno) izgledali:
 |
 |
’Ajde, ko može sad da kaže da se radi o „klasičnim gušterima“?
Šarovipteriks je predak pterosaura, letećih guštera, bio je veličine goluba, ali za razliku od svima poznatih letećih čuda iz tog vremena, imao je letne membrane razapete između zadnjih nogu. Veruje se da je krila koristio za jedrenje među krošnjama drveća.
Ovaj simpatični letač je bio dvonožac, a na osnovu ostataka vidi se da je imao jači metabolizam od pterosaura, što ukazuje na moguću toplokrvnost.
G.J. Duke je 2006. sa saradnicima objavio rad o mogućoj tehnici leta šarovipteriksa. Istraživači su zaključili da su letne membrane, koje su se protezale od vrlo dugačkih zadnjih nogu do repa, omogućavale let na sličan način kao kod današnjih aviona sa delta-krilima. Nije sigurno da li su i prednje noge imale neku malu membranu, ali ako jesu, bili su to tokom leta odlični stabilizatori, vrlo slični savremenim „kanardima”. Bez prednjih krila, kontrolisani let je bio jako težak. Nažalost, pošto su te eventualne kožice bile jako tanke, jeko ih je teško otkriti u feosilnim ostacima.
Svi znamo da se istorija, kao i moda, ponavlja („ko ne uči iz istorije, ponoviće mu se”). Slično je i sa dobrim tehničkim rešenjima prirode. Možda nije idealan, ali da ovaj dizajn šarovipteriksa nije valjao, priroda ga ne bi ni izgurala do letnog modela. Zato nije ni čudo što ovaj koncept i danas leti. Ne veruješ? Vidi ovo:
Na slici je Ratanov „Proteus”, koji drži rekord u visini leta za svoju kategoriju – 19.277 metara. Šta više, Bert Ratan ima čitav repertoar letilica koje koriste isti letni koncept kao i njegovi gušteroliki prethodnici.
