Već duže od tri decenije u literaturi se susrećemo sa ovim terminom nerazumljivim laicima. Kakvo vreme vlada u kosmosu? Radi se zapravo o terminu koji nema veze sa vremenom u Zemljinoj atmosferi ali su konceptualno bliski. U oba slučaja glavni motor je – Sunce.

Ovaj video prikazuje simulaciju kosmičkog vremena u Sunčevom sistemu poslednja pet meseci pre nego što je 'New Horizons' proleteo pored Plutona u julu 2015. U to vreme, naučnici Nasinog Godardovog kosmičkog centra u Grinbeltu su sarađivali sa timom NH radi testiranja njihovog modela kosmičkog vremena u okolini Plutona. Shvatiti okolinu kroz koji letilica leti pomaže naučnicima da je zaštite od zračenja i drugih efekata.

Mada je vakuum u kosmosu oko hiljadu puta prazniji od bilo kog laboratorijskog vakuuma, on ipak nije potpuno prazan [1]. Sunce konstantno šalje reke čestica koje mi sa Zemlje zovemo solarni vetra – kao i povremenih gustih oblaka čestica poznatih i kao mlazevi koronalne mase, ili CMS [2] – koji sadrže snažna magnetna polja. Gustina, brzina i temperatura tih čestica, kao i pravac i jačina stvorenog magnetnog polja čine ono što zovemo kosmičkim vremenom.

Da bi kartografisali kosmičko okruženje oko Plutona i njegovog sistema, naučnici su kombinovali predviđanja nekoliko modela – i pratili događaje koji su odavno prošli pored Zemlje.

'Podesili smo simulaciju da započne u januaru 2015, jer je česticama koje su prošle pored Plutona u julu 2015. trebalo otprilike šest meseci da stignu sa Sunca,' kazao je Dušan Odstrcil, vremenski naučnik sa Godarda koji je napravio Enlil model. Enlil model, nazvan po sumerskom bogu vetrova, jedan je od primarnih modela koji se koristi za simulacije kosmičkog vremena u blizini Zemlje i predstavljao je bazu za NH simulacije.

Novi, kombinovani model pratio je CME-ove duže nego ikad ranije. Obzirom da su čestice morale da putuju više meseci pre nego što stignu do Plutona, CME-ovi su se na kraju širili i spajali sa drugim CME-ovima i solarnim vetrom i stvarali veće oblake čestica i magnetno polje. Ovi kombinovani oblaci su se širili kako su se udaljavali od Sunca i stižući do Plutona formirali tanke prstene – sasvim drugačije od tipičnog oblika balona CME-ova koji imamo u blizini Zemlje.

f1Koliko je praćenje kosmičke meteorologije bitno, samo da podsetim da je recimo u oktobru 2003, za vreme magnetne oluje, od 70 prijavljenih kvarova na različitim kosmičkim satelitima i sondama, 46 bilo ovako ili onako uzrokovano kosmičkim vremenom. Dva najčešća efekta kosmičkog vremena na sonde ogledaju se u oštećenjima usled zračenja i naelektrisavanja letilica.

Radijacija (čestice visoke energije) prolaze kroz zaštitu letilica i ulaze u elektroničke komponente. U većini slučajeva zračenje izaziva lažne signale ili menjanje jednog bita u memoriji elektronike letilice (single event upsets). U retkim slučajevima, zračenje može da uništi i čitave delove elektronike (single-event latchup).

Naelektrisanje kosmičke letilice predstavlja akumulaciju elektrostatičkog napona male snage u neprovodnim materijalima na površini letilice. Ako se naelektrisanje poveća, može da dođe do varničenja, što opet može da utiče na brodski računar i da detektije lažni signal. Novija istraživanja su pokazala da je naelektrisanje satelita i sondi u geosinhronoj orbitu dominantni efekat kosmičkog vremena.

 

[1]Na Novom Beogradu gde ja živim, u kubiku 'vazduha' ima oko 10 triliona triliona molekula. Na vrhu Mont Everesta taj broj pada na oko 4 triliona triliona. Na 100 km visine, na granici kosmosa, to iznosi oko 1 miliona triliona u m3. U okolini stanice ISS, na oko 350 km, broj je samo 10 triliona. Na 1/3 puta do Meseca taj broj iznosi oko 7 miliona, a na ivici solarnog sistema broj pada na samo 1000 atoma u m3. U međugalaktičkom prostoru ima samo 1-10 atoma po kubiku kosmosa.

[2]CME-ovi su najčešće povezani sa aktivnim regionima na Sunčevoj površini, kao što su grupe Sunčevih pega i sl. Tokom solarnog maximuma, Sunce proizvodi oko tri CME svakog dana, a tokom minimuma samo 1 CME svakih 5 dana.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18