peglaSvakog vikenda moja žena provede sate peglajući stvari. Zašto se garderoba gužva i – što je još važnije – zašto posle pritiskanja i peglanja dosadne neravnine nestaju?

Naše stvari dobijaju neravnine zato što insistiramo da ih oblačimo na topla, vlažna i pokretna tela. Kada bi smo mi bili (ne daj Bože!) hladni, suvi i nepokretni, ne bi smo imali probleme. Bar ne sa garderobom.

Toplota i vlaga dovode do izgužvanih neravnina, pa ih pomoći toplote i vlage i izravnavamo. Suvi i hladan pritisak, makar i sa tonom tereta, malo bi pomogao; nama trebaju toplota i vlaga da bi popravili štetu.

Priličo je teško uspostaviti generalnu vezu između zgužvanih neravnina i peglanja, jer postoji praktično bezbroj različitih vlakana od kojih se pravi današnja odeća. Postoje tzv. sintetička (ljudski pravljena) vlakna, uključujući najloni brojne vrste poliesteraakrilikapod različitim robnim nazivima[1]. Sva tzv. sintetička vlakna se hemijski svrstavaju u polimere, materijale sačinjene od ogromnih molekula, od kojih se svaki sastoji hiljada identičnih, manjih molekula, spojenih u nenormalno dugačke (za molekule) lance[2]. Mnogi od tih sintetičkih vlakana su osetljiva na toplotu – kada se zagreju krive se, a kada se ohlade zadržavaju takav oblik. Ako se to uradi u fabrikama odeće, ona će zadržati svoj oblik.

g1 Jedan tipični linearni polimerski lanac. Dužina jednog je oko 204 nm, a debljina oko 0,4 nm.

Sa druge strane, postoje prirodna vlakna dobijema od biljaka, životinja i insekata, uključujući pamuk i lan dobijene od istoimenih biljaka, vunu dobijenu od različitih životinja i svilu dobijenu od čaura svilene bube. Radi lakše priče, koncentrisaću se na najstarija proizvođena vlakna i ona koja se najlakše gužvaju: pamuk. Pošto pričamo o neravninama, ovo je jako loš materijal.

Pamučna vlakna se sastoje od celuloze, prirodnog polimera koji se stvara u ćelijama biljaka i koji je stotinama puta duži nego što mu je debljina. Ta vlakna se ponašaju na neki način slično metalnim šipkama, koje ako se malo deformišu vraćaju se u prvobitni položaj, ali ako se previše saviju onda ostaju u tom položaju. Veličinu savijanja koju mogu da podnesu pre nego što postanu trajno savijena diktira temperatura. Postoji određena temperatura ispod koje se šipka vraća i ona iznad koje ostaje trajno savijena. Za suv pamuk , ta tzv. tranziciona temperaturaiznosi oko 49 Celzijusovih stepeni.

Do sada, imamo sreću, jer naše telo proizvodi samo oko 37 stepeni, prilično ispod temperature pravljenja nabora.

g2
Celulozna vlakna pamuka pod elektronskim mikroskopom. Sadrže 91% celuloze, 7,85% vode, protoplazme 0,55% i minerala 0,2%.

Ali sada na scenu stupa vlaga. Voda, u obliku znoja, naprimer, u stanju je da spusti tranzicionu temperaturu pamuka na oko 21 stepen. A bez obzira da li smo svesni toga ili ne, svi se mi neprestano znojimo. Obično to ne primećujemo jer znoj isparava sa kože odmah čim se izluči – sem, naravno, kada je vazvuh zasićen vlagom i kad znoj ne može da ispari i kada kažemo da smo „mokri od znoja“.

Zato ako sedite u pantalonama ili u suknji, ili gužvate neki drugi odevni predmet vašim toplim, vlažnim udovima, lako može da se desi da se vlakna saviju u novi, neželjeni položaj. A onda, kada ustanete, vaš znoj isparava i hladi vlakna ispod njihove tranzicione temperature i ona ostaju u tom novom položaju. Vaša odeća je zgužvana a vi očajni.

Kako onda vratiti vlakna nazad, u njihov originalni, ispravljeni položaj? Jednostavno pružite im ponovo vlagu i toplotu, držite ih iznad njihove tranzicione temperature dok ih ne ispravite ispod pregle koja ispušta vodenu paru. Ona snižava tranzicionu temperaturu ispod temperature peglanja, tako da originalni, pravi oblik može da se zadrži.

Najlakši način da se sve ovo razume jeste da zamisli da toplota i vlaga „tope“ strukturu vlakana, a kada se ona ohlade njihov oblik se „stegne“, bez obzira da li su ona ispravljena ili zgužvana.

Tokom pranja, uvek se trudite da svoje stvari iz mašine izvadite dok su još topla i pomalo vlažna. U takvom stanju možete da ih razvučete i ostavite da se ohlade u tom položaju. Možete takože da ih obesite i pustite tako da ih gravitacija sama istegne i ispravi. Ali ako ih ostavite u mašini predugo nakon prestanka programa, odeća će se ohladiti u nekom nepravilnom položaju i nabori će se pojaviti i zadržati.

Prosto, zar ne?

Jedino još nisam objasnio zašto se koton iznad određene temperature gužva.

Elem, rekao sam da je pamuk sačinjen od celuloze, prirodnog polimera koji sadrži hiljade molekula šećera (glukoze), spojenih u dugačke lance. Pamučna vlakna predstavljaju snopove takvih celuloznih molekula, koja su sva položena jedna kraj drugih u pravcu tih vlakana.

Tu i tamo, celulozni molekuli su mestimično bočno vezani jedan za drugi tzv. vodoničnim vezama, koje ih drže zajedno u vidu snopova pruća. Čitav trik je zadržati ih tako, jer u slučaju da se te slabe veze pokidaju i ponovo uspostave dok su vlakna savijena, ona će i ostati u tom položaju.

Vodonične veze je moguće pokidati kombinacijom toplote, koja čini molekule pokretnim, i vode, od koje vlakna nabubre jer voda ulazi između molekula vlakana. Voda snižava tranzicionu temperaturu jer kada vlakna nabubre onda su molekuli više razmaknuti i lakše ih je razdvojiti. To je razlog zbog kojeg je parno peglanje učinkovitije od običnog.

[1]Recimo: neopren, polietilen, polisterin, bakelit, polivinil, silikon, Grilon, Kevlar, Milar, Vektran, itd. itd.

[2]Npr. proteini su polimeri načinjeni od molekula amino kiselina, ili glikogen, sačinjen od molekula glikoze.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
drago
+1 #2 drago 21-04-2018 20:18
Menjaj taktiku - ubaci I trešenje tepiha
BojanB
+1 #1 BojanB 21-04-2018 11:52
Imam indentičnu ukrasnu peglu kao sa slike i mislim da bi je expresno dobio po nosu kad bi krenuo ženi soliti sa ovom teorijom :lol:

Moram priznati, radije cu oprati punu sudoperu suđa nego se pegle latiti :-x ali sjajno je ovo pročitati i znati.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18