Detektovanje sudara dve neutronske zvezde, o čemu se poslednjih dana naveliko piše, ne samo u stručnim i naučnim meidijima, već i u naširoj dnevnoj svetskoj štampi, otvara niz interesantnih pitanja. Jer, ne radi se ovde samo o zabeleženom jednom, za nauku, vrlo važnom i intresantnom događaju, već i o velikom potencijalu koji nudi tehnologija koja je dovela do detekcije gravitacionih talasa. Kada je Galilej svojim teleskopom otkrio zvezde u Mlečnom putu, to otkriće je bilo samo po sebi značajno, ali ono je istovremeno bilo i otvaranje nove, teleskopske ere astronomije. Tako i sada, stiče se jak utisak da tehnologija koja je u stanju da detektuje gravitacione talase otvara novu granu astronomije.

neutronske zvezde

Zamolili smo prof. Milana Mijića da nam odgovori na pitanje: da li ulazimo u novu fazu razvoja astronomije? Šta u skoroj budućnosti možemo očekivati od gravitacione astronomije?

mmijic  MILAN MIJIĆ:  Izgleda da ulazimo u tu fazu. LIGO je ove godine imao do sada 3 detekcije, od njih dve zajedno sa VIRGO, što poboljšava određivanje položaja izvora. Detektori su izgleda stabilni, softver neprekidno radi i analizira šum sa sva tri simultano, a izvori očigledno postoje.

Nekada je bio događaj kada se pronađe nova promenljiva zvezda, asteroid, ili kometa, pa nova ili supernova, pa bljesci gama zračenja, a sada je to sve napretkom tehnologije postalo i dalje važan i interesantan ali i sistematski i rutinski proces. Tako će biti i sa prijemima gravitacionih talasa. To je normalno. Umesto uzbuđenja prvih otkrića sada se fokus pomera na analizu samih izvora.

Ono što je tu interesantno je efekat daljine. Ima više galaksija pa time i dvojnih neutronskih zvezda ili crnih rupa koje su daleko nego onih koje su blizu. Neutronske zvezde imaju maksimalnu moguću masu pa time i najveću moguću jačinu gravitacionih talasa, tako da LIGO-VIRGO može da ih oseti tek ako nisu suviše daleko. Crne rupe s druge strane mogu da imaju veće mase pa gravitacione signale njihovih sudara možemo da vidimo i sa većih rastojanja.

Zato je od dosadašnjih pet detekcija (plus jedna koja je imala veliki šum, pa je ne računaju sa 100% sigurnosti) samo jedna bila par neutronskih zvezda iz relativno obližnje galaksije. Ostale su sve bile od parova crnih rupa, koje su sve bile masivne i iz dalekih galaksija.

Zato je samo u ovom slučaju kako kažete ispalo tako zanimljivo, jer u sudaru neutronskih zvezdi imamo eksploziju i talas nuklearnih reakcija koje onda pobude okolni gas, pa optički, rendgenski, gama i radio astronomi imaju u šta da gledaju. Kažu da je bar 70 opservatorija bilo uključeno u posmatranje hlađenja ove eksplozije! Spajanje crnih rupa s druge strane je u neku ruku kao spajanje dva mehura sapunice, ništa se ne vidi osim gravitacionih talasa, pa nema tog angažovanja drugih astronoma.

Biće sada interesantno da se vidi koliko je česta jedna vrsta procesa u odnosu na drugi što daje neku informaciju o formiranju neutronskih zvezda ili pogotovo crnih rupa sa masama od 20-100 masa Sunca. Postoje naravno, već teorijska očekivanja, ali sada ćemo imati informaciju iz posmatranja.

S druge strane, studije većeg broja sudara neutronskih zvezda će poboljšati razumevanje procesa za formiranje težih elemenata. Nisam ekspert za tu temu, ali koliko sam razumeo i dalje postoje polemike oko relativnog udela ovog procesa i eksplozije supernovih. I u jednom i u drugom slučaju dolazi do sinteze teških elemenata. Već sa 10 ili 100 objekata moći će da se radi neka statistika, biće bolji modeli eksplozija, itd.

Tako da jeste, možemo da očekujemo još dosta, ali kod tih stvari treba razlikovati ono što je privremeno od značaja samo za eksperte od onoga što ima značaja za nas, kao posmatrače šta se događa u svemiru. Činjenica da je u ovom slučaju uz pomoć detekcije gravitacionih talasa nađena "crno-na-belo" evidencija za postojanje spajanja neutronskih zvezda koje daje objašnjenje za dve već postojeće otvorene teme: takozvane kratke bljeskove gama zračenja i formiranje teških metala u vasioni. To je ono glavno što treba zapamtiti.

sudar


Preporuka za čitanje:

Teleskopi ESO posmatrali prvo svetlo izvora gravitacionih talasa

Završena konferencija o važnom otkriću

Čeka se specijalna, vrlo uzbudljiva vest

LIGO: Nobelovci i njihov projekat

Šta su gravitacioni talasi?

Izvori gravitacionih talasa

Šta kažu naši naučnici o detekciji gravitacionih talasa?

Tijana Prodanović i Dušan Mrđa o detekciji gravitacionih talasa

Ukratko o LIGO, opservatoriji koja je zabeležila gravitavcione talase

Treći prijem gravitacionih talasa!

Pušten je u rad treći detektor gravitacionih talasa

Nobelova nagrada za fiziku 2017.


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži