Habl smEDVIN HABL (na slici levo) je bio zvezda astronomije XX veka. Svojim upornim i marljivim posmatranjima dao je ogroman doprinos razvoju astronomije i shvatanju evolucije svemira. Dokazao je da se neke magline nalaze i suviše daleko da bi bile unutar Mlečnog puta koji je, kako je do tada preovladavalo uverenje, bio sve što u svemiru postoji po veličini i sadržaju, tj. dokazao je da je Mlečni put samo jedna od ko zna koliko galaksija. Sem toga dokazao je i da se te druge galaksije udaljavaju od nas te da se, prema tome, čitav svemir širi. Uspeo je i da izvuče zakonitost tog širenja, jer je na osnovu prikupljenih podataka uočio da je brzina ovog udaljavanja proporcionalna daljini galaksija. Drugim rečima, što je neka galaksija dalja od nas, to je brzina njenog udaljavanja veća. Ovaj zakon širenja svemira je dobio ime: Hablov zakon.

grafik hubble law
Na osnovu podatka o kretanju nekoliko desetina galaksija Edvin Habl je sačinio grafik koji pokazuje zavisnost brzine udaljavanja galaksija od njihove udaljenosti od posmatrača. NASA

Ali u literaturi se može naći i podatak da je Habl bio pre svega posmatrač, ingeniozan, uporan, požrtvovan sakupljač dragocenih podatka, ali astronom koga teorija nije mnogo interesovala, pa je nju prepuštao drugima. On jeste shvatao univerzum bolje od većine ostalih astronoma, i jeste bio sposoban da prihvati neumoljivu snagu modernih teorija. Ali činjenica je da su njegova opažanja samo potvrđivala ono što je teorija već nagoveštavala.

U to vreme, a radi se o početku XX veka, i svakako pre Hablovih otkrića, pojavile su se teorijske pretpostavke oslonjene na Ajnštajnovu Opštu teoriju relativnosti, koje su se suprotstavljale tada preovlađujućoj predstavi statičnog, dakle, večnog i nepromenljivog univerzuma. Danas je u istoriji proučavanja evolucije univerzuma nezaobilazno ime ruskog naučnika Aleksandra Fridmana koji je 1922. godine pretpostavio mogućnost da se svemir širi i koji je, šta više, izračunao tu brzinu – za slučaj da se njegova teorija pokaže tačnom. Inače, Fridman je imao tu nesreću da umre vrlo mlad, pre nego što je doživeo priznanje za svoj rad. 

LemetrZa istoriju kosmologije još je značajniji rad belgijskog naučnika (inače katoličkog sveštenika) ŽORŽA LEMETRA (slika desno) koji je, nezavisno od Fridmana, došao do sličnog rešenja i koji je pretpostavio da je čitav svemir nastao iz jednog, kako ga je nazvao, primordijalnog atoma ili kosmičkog jajeta. Iz radova Fridmana i Lemtra, ali i potonjih naučnika, stvorena je danas usvojena teorija Velikog praska.

E sad vest. Vest je da je Međunarodna astronomska unija na osnovu elektronskog glasanja koje je sprovela među svojim članovima, donela rezoluciju kojom se preporučuje izmena naziva Hablovog zakona u Habl-Lemetrov zakon. Time bi se odalo priznanje ne samo Hablu, već i Lemetru za njihov temeljni doprinos razvoju kosmologije.  O ovoj rezoluciji raspravljalo se na Generalnoj skupštini IAU koja je održana u Beču avgusta ove godine, na kojoj je i prihvaćena velikom većinom glasova. 

Prema: Astronomy Now

EDVIN HABL

ŽORŽ LEMETR

Širenje svemira - šta se širi


Dodaj komentar


OSNOVE (5)