U jedan red klasične Word stranice sa marginama od 2,54 centimetara stane 70 karaktera fonta Verdana veličine 10 pt. Malo je onih koji na pamet znaju toliko cifara broja pi. Već smo pisali da je u jednom kvizu tokom Astronomskog kampa Čedomir Stanković izdeklamovao 34 cifre i po tome je verovatno jedinstven u svom kraju, a verovatno i na državnom nivou. 

 

cifre

 

Baš za taj kviz pripremili smo Word dokumenat sa milion cifara broje pi. Dakle tih milion cifara, ne računajući cifru 3 i znak zarez (3,), pri gore navedenim odrednicama, zauzme:

251 stranu dokumenta!

Da biste izgovorili taj broj, brzinom od jedne cifre u sekundi trebalo bi vam 277,77 sati ili 11,57 dana, neprestanog brojanja, bez ikakve pauze.

 

Pi ili π je matematička konstanta, danas široko primenjivana u matematici i fizici. Njena približna vrednost je 3,14159, a definiše se kao odnos obima i prečnika kruga ili kao odnos površina kruga i kvadrata nad njegovim poluprečnikom. Pi je takođe poznato i kao Arhimedova konstanta (ne treba ga mešati sa Arhimedovim brojem) ili Ludolfov broj. U praksi se beleži malim grčkim slovom π a u srpskom jeziku je pravilno pisati i pi. Oznaka za broj pi potiče od grčke reči perimetar (περίμετρος). U matematiku ju je uveo Vilijam Džouns 1707. godine, a popularizovao ju je Leonard Ojler 1737. Iz Vikipedije.

 

Ali postoje i dokumenata sa mnogo, mnogo, više cifara broja Pi. Od davnina ima onih koji izračunavaju taj broj, neki iz hobija, neki opet zbog nekih svojih istraživanja, a neki čisto zato da postave rekord.  

Ranije se broj pi računao ručno: zašiljite olovku i krenete da računate. U novije doba taj posao prepuštate računaru, a danas računarima, jer vam za račun sa mnogo cifara više nije dovoljan jedan kompjuter. 

Rekord

Koliki je rekord? Rekord je sve do nedavno iznosio 22 biliona decimala, ali je i on otišao u zaborav jer je, kako sam juče pročitao u vestima, japanska naučnica, koja inače radi u kompaniji „Gugl“, Ema Haruka Ivao, postavila nov rekord izračunavši 31 bilion (31.000 milijardi) decimala broja Pi. Evo detaljniji članak o tome

Pi-unrolled-720.gif
By John Reid - Edited version of Image:Pi-unrolled.gif., CC BY-SA 3.0, Link

Oko ovog dve su stvari posebno interesantne i pomalo zbunjujuće. Prvo, 31 bilion!!! Pa to je besmisleno velik broj. Ako vas opčinjavaju veliki brojevi, shvatate me. I drugo, baš iritirajuće, jeste da kada izračunate / napišete 31 bilion cifara niste zapravo ni mrdnuli od početka. Jer broj pi ima beskonačno mnogo decimala. Ma koliko cifara da napišete uvek se na samom početku.

Evo, ako nekom treba, prvih hiljadu cifara broja Pi (iza zareza):

3.141592653589793238462643383279502884197169399375105820974944592307816
4062862089986280348253421170679821480865132823066470938446095505822317
2535940812848111745028410270193852110555964462294895493038196442881097
5665933446128475648233786783165271201909145648566923460348610454326648
2133936072602491412737245870066063155881748815209209628292540917153643
6789259036001133053054882046652138414695194151160943305727036575959195
3092186117381932611793105118548074462379962749567351885752724891227938
1830119491298336733624406566430860213949463952247371907021798609437027
7053921717629317675238467481846766940513200056812714526356082778577134
2757789609173637178721468440901224953430146549585371050792279689258923
5420199561121290219608640344181598136297747713099605187072113499999983
7297804995105973173281609631859502445945534690830264252230825334468503
5261931188171010003137838752886587533208381420617177669147303598253490
4287554687311595628638823537875937519577818577805321712268066130019278
766111959092164201989


Ineče dan broja pi je 14. mart.

Istorija broja Pi (π)

AKL 2015 u nekoliko priča


Komentari   
dragant
0 #1 dragant 18-03-2019 22:40
Čitajući članak razmišljam, kako je taj ostatak od celog broj ,1415...itd neobičan. Nigde se ne uklapa, a krug je tako savršena forma. I čudno je da ne postoji "prirodna" veza između obima i prečnika. Broj tri jeste lep, ali ostatak nije. Možda je stvar u našem decimalnom sistemu. Bilo bi zanimljivo videti da li u bezbroj drugih brojnih sistema, od binarnog, trinarnog... preko oktalnog... heksadecimalnog itd da li se u nekom od njih dobija neki smisleni decimalni ostatak koji ima neku svoju periodu ili zakonitost.
Dodaj komentar