Astronautika: misije

Misije

'Destiny Plus', japanska sonda za proučavanje asteroida Faeton

d1

Kosmička agencija JAXA i astrofizički institut ISAS nastavljaju da furaju skroman ali jako zanimljiv program japanskih planetnih sondi. Osim 'Hayabuse 2', koja je trenutno u jednoj od faza prikupljanja uzoraka sa asteroida Ryugu, JAXA planira da lansira lunarnu sondu 'SLIM', misiju za uzimanje uzoraka sa Fobosa 'MMX'i, kasnije, solarno jedro koje bi trebalo da donese uzorke sa Trojanaca sa Jupiterove orbite tokom sledećih nekoliko godina. Tim projektima moramo da dodamo planove za istraživanja Marsa, kao što je rover'MELOS',iako nažalost svi oni nastavljaju da nagomilavaju kašnjenje za kašnjenjem. Međutim, predlog koji je uveliko ostao neprimiećen je 'DESTINY PLUS'(ili 'DESTINY+'), jonska propulziona sonda koja je deo programa malih i jeftinih misija koje bi mogle da se lansiraju novom japanskom raketom 'Ipsilon'.

Kometa ili Titan?

t8

Generalno, NASA ima tri klase misija, koje se razlikuju u lovi koju su glavešine spremne da odvoje za svaku od njih. Srednja od njih košta oko milijardu, i do sada su lansirane tri sonde ove klase: 'New Horizons', 'Juno' i 'OSIRIS-REx'. Trebalo je odabrati sledeću misiju, ali kako? Šta bi ti odabrao da si ministar Branislav Nedimović? Šta je NASA uradila? Čitaj dalje pa ćeš videti...

Novi napad Indusa na Mesec

im1Sledećeg 15. jula Indija će lansirati svoju drugu lunarnu sondu, prikladno nazvanu 'Chandrayaan 2'. To je posebno ambiciozna misija jer će uključivati i orbiter i sletnu sondu. Ako bude uspešna, Indija će postati četvrta nacija koja će meko sleteti na Mesec. Misija, koja će poleteti zahvaljujući raketi GSLV-MkIII, uključivaće orbiter od 2,78 tona koji će proučavati Mesec s orbite visine 100 km najmanje godinu dana. Drugi element misije je sonda za slijetanje, koja se naziva 'Vikram'. Sa masom od 1,47 tona, 'Vikram' će takođe nositi rover 'Pragyan' – 'mudrost' na sanskritu – od 27 kg. Planirano je da ovaj rover putuje po površini oko 500 metara.

Misija HERACLES – koalicija za Mesec

h5

Očito je da paradigmu planetarnog istraživanja trenutno čini Mesec. Evropa, Japan i Kanada su 'odlučili' da kao manjinski partneri sudeluju u projektu lunarne orbitne stanice 'Gateway'koji vode Sjedinjene Države. Jedan od nedostataka ovog projekta je a-priorimala relevantna uloga nauke. Kako bi nekako nadoknadile ovaj nedostatak, svemirske agencije Evrope (ESA), Kanade (CSA) i Japana (JAXA) su se dosetile da izvedu misiju prikupljanja uzoraka sa južnog pola Meseca, što će, zauzvrat, otvoriti put misiji s posadom ... što će se desiti tek kada NASA počne da napreduje s programom 'Artemis'koji će imati za zadatak da ponese ljudsko biće (verovatno prvu ženu) na površinu Meseca do 2024. godine (nešto što je danas malo verovatno).

Plan da se odglavi bušilica InSighta

MarsInsightroboticarm

Ovo je zbilja neprijatno. Mnogo truda i novaca je uloženo u lender InSight, vršeno je bezbroj proračuna, proba, testova, letelica je besprekorno odletela na Mars, nežno se spusti tačno tamo gde je planirano, počela je da buši tlo – i onda se bušilica zaglavila! Ona je ovde na Zemlji testirana, specijalno je pravljena za bušenje po Marsu. U Nemačkoj! A ako neko ume da napravi dobar alat onda su to Nemci.

Misija MSR: Kako EU i SAD planiraju da dopeljaju kamenje s Marsa na Zemlju

m1

Naučna zajednica već godinama jasno pokazuje šta je njihov prioritet po pitanju Marsa: misija donošenja uzoraka na Zemlju. No, tu se krije mala začkoljica, a to je – bez obzira šta neki čitaoci misle – što se nema para za tako nešto. Međutim, nakon decenija rada na misiji MSR (Mars Sample Return), NASA je došla do zaključka da je neophodno da lansiraju ovu misiju pre 2030. (neobično, ili ne, ali Nasina odluka da ubrza MSR misiju je usledila nakon što je Kina objavila svoju nameru da do tada donese uzorke Marsa u Peking). Rešenje koje je NASA pronašla za izvođenje MSR misije je tipično protestantsko: međunarodna saradnja. Konkretno, s Europskom svemirskom agencijom (ESA).