Imenovana posada jednogodišnje kosmičke misij
Ruski kosmonaut Mihail Kornienko i američki astronaut Skot Keli (Scott Kelly) su odabrani za jednogodišnju misiju na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Oni će u proleće 2015. stići brodom “Sajuz TMA-M” na MKS. Povratak je planiran u proleće 2016. Kornienko i Keli su se skupa pripremali kao članovi osnovne i rezervne posade misije MKS-23/24 tokom koje je ruski kosmonaut obavio prvi kosmički let.
Cilj ovog eksperimenta je analiza ponašanja ljudskog organizma u uslovima dugotrajnog boravka u bestežinskom stanju u cilju smanjenja rizika povezanih sa budućim misijama prema Mesecu, asteroidima i Marsu.
Izbor kandidata za jednogodišnju misiju nije bio nimalo jednostavan. Dva osnovna kriterijuma su bila da doborovoljno prijavljivanje i iskustvo kosmičkog leta, tako da je izbor odmah na startu bio poprilično sužen. Medju kandidatima sa ruske strane bili su Oleg Skripočka, Genadij Padalka I Mihail Kornienko, dok se kraće vreme spekulisalo da je i direktor Gagarinovog Centra za pripremu kosmonauta (CPK) i veteran šest kosmičkih misija Sergej Krikaljov takodje na listi. Za to vreme, u NASA-i se deset astronauta prijavilo za ovu misiju, ali je na kraju i pored manjih problema koje je imao sa lekarima po povratku iz poslednje misije na MKS, izbor ipak pao na Kelija.
Kornienko i Keli će sledeće godine započeti dvogodišnje pripreme.
Nova misija MKS kreće 19. decembra
Osnovna i rezervna posada ekspedicije MKS-34/35 uspešno su završile finalna dvodnevna testiranja u CPK “Gagarin” u Zvezdanom gradu.
Članovi osnovne posade, Rus Roman Romanjenko (RKA), Kanadjanin Kristofer Hadfild (Christopher Hadfield, CSA) i Amerikanac Tomas Mašborn (Thomas Marshburn, NASA) su prošli prvo testiranja na simulatorima ruskog segmenta MKS. Za to vreme, dubleri Fjodor Jurčihin (RKA), Luka Permitano (ESA/Italija) i Karen Nojberg (NASA) su polagali testiranja poznavanja sistema i operacija broda “Sajuz”. Kasnije su posade zamenile mesta.
Zanimljivo je da je rezervna posada dobila ukupnu ocenu 5, a osnovna 4,9, medjutim na pitanje novinara dali bi voleli da polete umesto osnovne članovi rezervne posade su u glas rekli “ne dao Bog”.
Tokom nove misije planiran je jedan izlazak u otvoreni kosmos, u kome će učestvovati Romaneko i komandnat misije MKS-36 Pavel Vinogradov. Biće to prvi od šest izlazaka ruskih kosmonauta izvan Kosmičke stanice planiranih tokom 2013.
Start kosmičkog broda “Sajuz TMA-07M” planiran je za 19. decembar. Romanjenko, Hatfild i Mašborn će se na MKS pridržuti Olegu Novickom, Jevgeniju Tarelkinu i Kevinu Fordu koji se od 25. oktobra nalaze na Kosmičkoj stanici.
Odloženo lansiranje “Dragona” i “Nauke”
Iz NASA-e javljaju da je sledeće lansiranje automatskog teretnog broda “Dragon” odloženo s’ kraja januara na 1. mart 2013.
Lansiranje će biti obavljeno raketom-nosačem “Falkon-9” koja se, kao i kosmički brod “Dragon” proizvodi u kompaniji “SpejsX” u okviru programa komercijalnog snabdevanja američkog segmenta MKS neophodnim materijalima za nastavak operacija u kosmosu.
Razlozi promene datuma lansiranja četvrtog “Dargona” (a trećeg koji leti ka MKS) nisu precizirani.
Pored “Dragona”, kasni se sa lansiranjem i ruskog Višenamenskog laboratorijskog modula (MLM) “Nauka”. Tehnološki i organizacioni problemi u GKNPC “Hruničev” doveli su do novih odlaganja lansiranja MLM “Nauka”. Smena direktora Centra "Hruničev" Vladimira Nestorova (na njegovo mesto je postavljen Anatolij Serdjukov) je delom bila povezana i sa kašnjenjem u završetku radova na gradnji modula "Nauka". Umesto krajem ove, lansiranje MLM "Nauka" se planira za 10. decembar 2013. Neoficijelno se medjutim govori da će najverovatnije sledeći ruski modul MKS poletiti u kosmos u prvom kvartalu 2014.
Ispitivanja modula se odvijaju u “Hruničevu”, dok se u RKK “Energija” obavljaju testiranja sistema simulatora modula. Uskoro će modul biti prebačen u RKK “Energija” radi finalnih provera kompletnog aparata pre njegovog transporta na Bajkonur.
Modul “Nauka” može biti lansiran krajem godine
Rezervni brodovi za Kosmičku stanicu
Predsednik RKK “Energija” Vitalij Lopota je izjavio da je “Roskosmos” izdvojio novac za gradnju rezervnih kosmičkih brodova (KB) “Sajuz TMA-M” i teretnih brodova (TB) “Progres M-M” za operacije sa MKS. Ova odluka je doneta posle nekoliko incidenata do kojih je došlo, kako za vreme predstartnih ispitivanja KB “Sajuz TMA-M”, tako i tokom lansiranja teretnih brodova “Progres”. U nekoliko navrata oni su doveli do odlaganja lansiranja KB i TB, produžetka ili skraćenja pojednih misija i promene grafika budućih misija MKS.
Kako je program eksploatacije MKS vrlo složen i zahteva neprekidnu koordinaciju izmedju četiri glavne kosmičke agencije (RKA, NASA, ESA i JAXA), a odnedavno i jedne privatne kompanije (“SpejsX”), svaka promena planova misija dovodi do lančane reakcije.
Ranije su ovakvi incidenti dovodili do “zadrške” od oko tri meseca, ali je posle neuspešnog lansiranja “Progresa M-12M” odlučeno da ona bude smanjena na jedan mesec. Od sada jedan rezervni TB “Progres M-M” će se nalaziti sve vreme u mesečnoj “pripravnosti”, dok će od septembra 2013. to isto biti i sa rezervnim “Sajuzom”.
Inače kako tehnološki ciklus izrade KB “Sajuz” iznosi 2,5 godine, trenutno se u različitim etapama gradnje i ispitivanja u RKK “Energija” nalazi oko 30 transportnih i teretnih kosmičkih brodova.
Sistem ranog upozorenja MKS od kosmičkog otpada
Na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici sredinom decembra počinje testiranje novog sistema ranog upozorenja od delova kosmičkog otpada. Prema informacijama iz NASA-e programi sistema su već prebačeni na kompjutere MKS.
Standardna procedura manevrisanja MKS u cilju izbegavanja sudara sa kosmičkim otpadom (poznata pod skraćenicom DAM - Debris Avoidance Maneuver) predvidja da se odluka o promeni položaja stanice mora doneti 23,5 časa pre susreta sa objektom od koga preti opasnost.
Novi sistem nazvan PDAM ((Pre-Determined Debris Avoidance Maneuver) omogućava da se u slučaju cajtnota, ako je kosmički otpad primećen prekasno, donese odluka o manevru samo tri časa pre potencijalnog sudara. Za brze promene položaja stanice koristiće se motori ruskog teretnog broda “Progres-M” postavljenog na gornji dok za spajanje. Pogonski impuls motora teretnjaka može uslediti 140 minuta pre sudara, odnosno 40 minuta posle odluke oko koje se moraju usaglasiti centri kontrole leta MKS u Hjustonu i Moskvi.
Vesti sa Međunarodne kosmičke stanice 16.11.2012.
Kako se upravlja svemirskom stanicom?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
