Ne volim i zato nisam nikad obrađivao aktuelne teme o kojima pišu drugi autori, smatrajući to nepotrebnim i gubljenjem vremena i prostora na sajtu. Ovog puta bih napravio izuzetak i rekao nešto novo o aferi koju je pokrenuo 'Союз МС-10', iako je Grujica o tome već dosta lepo napisao.

Dvojica kosmonauta broda 'Sojuz MS-10'preživela su kvar svoje rakete uspevši da se sretno spuste u kazahstansku stepu nekoliko minuta posle uzletanja. Bio je to prvi incident sa jednim putničkim letom u istoriju Međunarodne orbitne stavice. Raketa 'Sojuz-FG' je poletela noseći brod 'Sojuz MS-10'(№740) 11. oktobra 2018. u 10:40 po našem vremenu sa bajkonurske rampe broj 5 (PU-5, poznatoj i kao 'Gagarinova rampa'). U brodu su bili Aleksej Ovčinin('Roskosmos') i Tyler 'Nick' Hague(NASA), posada od samo dva umesto uobičajena tri člana, koji su trebali da se pridruže 57. Ekspediciji na ISS. Raketa se lepo dizala sve do trenutka odvajanja četiri bočna bloka koja formiraju prvi stepen 'Sojuza-FG' otprilike 118 sekundi nakon uzletanja. Još uvek je nejasno šta se dogodilo (državna komisija je već formirana i istražuje razloge, a Grujica kaže da je u pitanju jedan od bustera), ali slike ukazuju da je do problema došlo najverovatnije u pirotehničkom sistemu odvajanja stepena. Otprilike šest sekundi nakon odbacivanja prvog stepena i nakon što je odbačen 'spasilački toranj', aktivirao se spasilački sistem SAS(rus. Система Аварийного Спасения, САС) naredivši odvajanje broda 'Sojuz' od rakete koja se nalazila na oko 50 km visine leteći brzinom od oko 1800 m/sec.

l1
Kapsula 'Sojuza MS-10' nakon prinudnog letanja u Kazahstanu. Neobično je videti kapsulu bez karakterističnih tragova sagorevanja izolacije prilikom ulaska u atmosferu.

SAS sistem ne čine samo dva kompleta raketnih motora na čvrsto gorivo koji formiraju spasilački toranj, već takođe i čvrsto gorivo u vrhu rakete. Kada je sistem aktiviran, na raketi se još uvek nalazio njen vrh, a četiri mala raketna motora RDG(rus. Ракетные Двигатели Головного Обтекателя, РДГ) sistema SAS dobila su zadatak da spašavaju kompleks koji sačinjavaju brod i aerodinamična obloga vrha rakete. Kosmonauti su videli da se nontrolnoj tabli broda upalio alarm 'Aвария', tj. 'kvar'. Kapsula se automatski prebacila na interno napajanje strujom – isključivši se sa akumulatora servisnog modula[1](PAO) – i odvojila se od modula PAO uz pomoć pirotehničkog mehanizma. Jednu desetinku sekunde kasnije prvo su se upalila dva od četiri RDG motora a onda za 0,32 sec i ostala dva i odnela vrh i kapsulu sa putnicima dalje od rakete-nosača 'Sojuz-FG'. Samo 13 sekundi kasnije izbačen je periskop (rus. визир специальный,ВСК)a kapsula (SA) se odvojila od orbitnog modula (BO), koji se nalazio u vrhu i koji je počeo svoj slobodni pad. Dvojica kosmonauta su nastavila balističko spuštanje izložovši se opterećenju od 7 g (kasnije se pojavio podatak 4 g[2]).

l2
Trenutak kvara. Poslednji put raketa 'Sojuz' je imala problem sa lansiranjem ljudi pre 35 godina, 26. septembra 1983 prilikom lansiranja 'Sojuza T-10-1' ka stanici 'Saljut-7'

Otprilike pola sata nakon lansiranja, spustili su se na oko 380 km od Bajkonura i 25 km od kazahstanskog grada Žezkazgana, paradoksalno na isto mesto na koje je posada 'Sojuza' trebalo da se spusti posle boravka na orbiti. Morali su da čekaju više od sata dok ih spasilački tim nije pronašao. Niko nije znao u kakvom će stanju zateći posadu, pa je nekoliko prvih minuta vladalo napeto stanje. Nekoliko padobranaca je iskočilo iz aviona 'An-12' pre svih ostalih iz spasilačkog tima koji je stigao malo kasnije sa četiri helikoptera. Jedna amfibija je morala da pomogne u okretanju kapsule da bi se došlo do otvora i dvojice kosmonauta. Nešto kasnije su odveženi do Bajkonura, gde su proveli noć u bolnici.

l3
Susret putnika sa porodicama posle povratka na kosmodrom. Direktor 'Roskosmosa' je rekao da će ista posada poleteti u kosmos u proleće 2019.

l4
Potpukovnik i inženjer Ovčinin(1971.) i podpukovnik Hague(1975.) ispred svog broda pred lansiranje.

l5
Članovi posade pred lansiranje. Nekoliko minuta kasnije proradio je automatski uređaj za spašavanje.

Postavlja se ozbiljno pitanje kako će ovaj neuspeh uticati na dalji rad ISS. Tri kosmonauta koja si sada na ISS moraju da se vrate na Zemlju do januara 2019, jer do tada ističe vek trajanja 'Sojuza MS-09' u orbiti (usput da podsetim da je to brod na kome je prošlog meseca otkrivena ona famozna rupa). Ako se ne identifikuje problem i ne nađe rešenje, članovi posade ISS će biti prisiljeni da se vrate na Zemlju i ostave ISS bez posade. Ne treba smetnuti s uma da je 'Sojuz' još uvek jedini brod koji može da transportuje ljude na ISS, a da se 'Dragon 2'i'Boeingov'CST-100 'Starliner'ne očekuju pre kraja 2019. Sledeći 'Sojuz', sa oznakom 'Sojuz MS-11', trebalo bi da poleti 20. decembra takođe uz pomoć 'Sojuza-FG'. Plan je bio da 'MS-11' bude poslednji putnički 'Sojuz' koji će da koristi raketu 'Sojuz-FG', pošto bi za 'Sojuz MS-14' trebalo da se upotrebi mnogo modernija 'Sojuz-2.1a'.

l6

l7
Različite verzije SAS za rakete tipa 'Sojuz'. Poslednja verzija, 11Д855M, ili Tip 3, ima kompletno redizajnirane motore CRD sa jednom komorom za sagorevanje, sa samo 8 mlaznica (4 glavne i 4 sekundarne). Dužina – 6,68 m; prečnik – 1,415 m; težina – 1975 kg.

l8
Dva šematska crteža delova SAS sistema, doduše na ruskom.

Pogonski sistem SAS je podeljen na tri dela:

  • CRD(rus. Центральный Ракетный Двигатель, ЦРД, 'centralni raketni motor'): Glavni motor SAS-a zadužen da ponese BO i SA u slučaju opasnosti. Vreme njegovog uključivanja iznosi 2-6 sekundi, a stvara potisak od 76 tona. Prva verzija SAS-a je imala 12 mlaznica za CRD, dok ih verzija za 'Sojuz TM/TMA' ima samo 8 i imaju dve komore za čvrsto gorivo.
  • URD(rus. Управляющие Ракетные Двигатели, УРД, 'raketni motori za upravljanje'): Mali motori predviđeni za orijentaciju ansambla a nalaze se na vrhu tornja, iznad mlaznica RDR. Verzija URD-a za 'Sojuz TM/TMA' ima 4 mlaznice.
  • RDR(rus. Ракетные Двигатели Разделения, РДР, 'raketni motori za zarzdvajanje'): Raketni motori smešteni na kraju SAS-a koji imaju zadatak da odnesu toranj tokom normalnog lansiranja. I u prvim verzijama SAS-a i u poslednjim, RDR ima 12 mlaznica. U misijama 'Apollo-Sojuz' i 'Sojuz-T', RDR je imao 20 mlaznica.

Pored navedenih motora, u vrhu rakete postoje i drugi koji se takođe smatraju delovima SAS-a:

  • RDG(rus. Ракетные Двигатели Головного Обтекателя, РДГ, 'raketni motori vrha'): Četiri motora koji pomažu razdvajanju vrha od kapsule (SA) u sličaju havarije dok je raketa na rampi. Njihova oznaka je 11Д860M. Pored toga, ti motori su odgovorni za odvajanje 'Sojuza' u slučaju opasnosti kada je SAS već odbačen, u 113,38 sekundi, i pre odbacivanja vrha, u 157,48 sec. U tom slučaju, RDG-ovi se aktiviraju 0,32 sec nakon što dobiju naredbu.
  • DSS(rus. Двигатели Сброса Створок, ДСС, 'motori za odvajanje kriški vrha rakete'): Motori (11Д834) za odbacivanje vrha, i u sličaju opasnosti i u slučaju normalnog lansiranja.

l9

l10
Levo je prikazan vrh rakete 'Sojuz-FG' kada nosi tretni brod 'Progress'. Desno je ista raketa u putničkoj konfiguraciji.

l11
Na ovoj slici vrha rakete 'Sojuz MS-05' mide se u dubini četiri RDG motora na čvrsto gorivo SAS sistema koji su spasili žovote posadi 'MS-10'.

l12
Izgled SAS pre postavljanja na vrh rakete.

l13
Baza centralnog motora, CRD. Vide se veze sa vrhom rakete.

  l14

Detalji CRD mlaznica i kontakti između vrha rakete i SAS-a.

l15
Dijagram modifikovanog spasilačkog tornja II generacije 11Д855M. Sve tornjeve proizvodi preduzeće ММЗ 'Искра'.

l16
Motori CRD spasilačkog tornja 11Д855M.

l18
Motori spasilačkog tornja na vrhu rakete. Desno je maketa spasilačkog tornja sa motorima RTG.

l19
Motori RDG i DSS.


https://www.youtube.com/watch?v=2PcEGej_hDw

l20
Spasilački toranj posle pada nakon jednog normalnog lansiranja 1987.

l21
Različite faze aktivnosti SAS-a prema visini i brzini. (Veća slika.)

Ovo je bio prvi put od incidenta sa 'Sojuzom T-10-1'septembra 1983. da se dogodio neki kvar prilikom lansiranja putničke rakete, i drugi put da je SAS morao da spašava posadu. Tog puta (takođe su u pitanju bila dvojica putnika), SAS je bio aktiviran daljinskim putem 48 sekundi pre starta glavnih motora jer je na raketi došlo do požara 180 tona goriva. SAS ne mogu da aktiviraju sami kosmonauti, već jedino radi automatski, sem u prvim fazama leta ili dok je raketa na zemlji, kada kontrola leta može da ga aktivira daljinski. Ovo je takođe bio drugi put da 'Sojuz' vrši spasilačko balističko sletanje od misije 'Sojuz 18-1'1975. (tog puta problem je nastao usled nepravilnog odvajanja II stepena , kada je vrh već bio odbačen na mnogo većoj visini i pri većoj brzini, tako da su kosmonauti bili izloženi graničnom opterećenju od 26 g!). Pošto raketa 'Sojuz 11A511' nije dostigla visinu veću od 80 km, let se vodi kao drugi suborbitni za 'Sojuza', bilo da se radi o sovjetskom bilo ruskom brodu.

Ovo poslednje lansiranje 11. oktobra 2018. bilo je 65. lansiranje 'Sojuza-FG' od kada je raketa imala debi u maju 2001. i ujedno njen prvi kvar. Bio je to takođe 137. let putničke kapsule 'Sojuz'od probnog leta 1967. i 56. let ove kapsule ka ISS.

l22
'Sojuz MS-10' u Bajkonuru. Vidi se jedan od tri držača koji pridržava kapsulu unutar vrha rakete.

l23
U vrhu rakete, kapsula 'Sojuz' se drži preko dva tipa nosača (gornjih i donjih9 da bi prilikom odbacivanja sačuvala stabilnost. Na slici su donji nosači koji ostaju pričvršćeni za kućište vrha rakete.

l24
Smeštanje 'Sojuza MS-10' u vrh rakete.

l25
'Sojuz-FG' sa putničkim 'Sojuzom MS-10' na putu ka rampi. Smatra se da je među par najsigurnijih lansera trenutno u svetu.

l26
Lansiranje 'Sojuza-MS-10'

Prema prvobitnim planovima od prošle godine, u posadi je trebalo da se nalazi i kosmonaut-inženjer Nikolaj Tihonov(1982), ali je on u aprilu skinut sa leta jer je došlo do novog otkazivanja modula 'Наука'za koji je on treniran. 'Roskosmos' nije mogao – ili nije želeo – da nađe turistu koji bi zauzeo upražnjeno mesto, pa je konačno odlučio da ponese 62 kg hrane i opreme umesto trećeg kosmonauta.

l27
Lansiranje viđeno sa ISS.

l28
Poređenje normalnog odvajanja prvog stepena rakete 'Sojuz' i ovog sa 'MS-10'.

l29
Faze lansiranja 'Sojuza-FG'.

l30
Zone padova raketnih stepeni. (Veća slika.)

Ovaj kvar je samo povećao spisak problema sa raketama 'Sojuz' koji su se učestali proteklih godina. Godine 2011. i 2016. došlo je do kvarova na dve rakete 'Sojuz-U', što je dovelo do gubitka dva višetonska teretna broda, 'Progress M-12M''Progerss MS-04', dok je 2015. kvar 'Sojuza-2.1a'doveo do toga da 'Progress M-27M'nije ni stigao do ISS. Međutim, ovo je bio prvi put da se pokvarila raketa 'Sojuz-FG' sa putničkim 'Sojuzom'. Podsećam da uprkos istom imenu, raketu 'Sojuz' i brod 'Sojuz' proizvode različite domaće kompanije. Raketu proizvodi magnat RKC 'Progress'iz Samare, dok se brod proizvodi u kompaniji RKK 'Energija'(obe kompanije su rođene kao delovi konstruktorskog biroa OKB-1 Sergeja Koroljeva).

l31
Prvi let i odmah ćorak. Kosmonauti po dolasku u Žezkazgan daju intervjue.

l32
Ko u ova dva lika prepozna dvojicu kosmonauta ima od mene €100.

Činjenica je da ćemo se od sada kretati po Terri Incogniti. Ova nesreća će imati vrlo ozbiljne političke i tehničke implikacije, ali jako je važno reći da je 'Sojuz' još jednom dokazao svoju pouzdanost. Incident, koji je lako mogao da donese dve žrtve, uliva strah. Slika posade koja se nakon povratka u Bajkonur grli sa familijom nudi najbolji epilog ove kratke i dramatične misije.

l33
Amblem misije je napravio jedan Francuz, Luc van den Abeelen

l34
Putnički brod 'Sojuz'.

l35 l36 l37

 


https://youtu.be/ElubQRG7a9k

 

[1]Svaki putnički kosmički brod tipa 'Sojuz' sastoji se od tri dela: servisnog modulasa motorima (приборно-агрегатного отсекаПАО),sletne kapsule(спускаемого аппарата,СА)i hermetičkog orbutnog modula(бытового отсека,БО).

[2]U nekim kritičnim varijantama spašavanja, SAS može da ostvari opterećenje do 20-25 g!


Šta je uzrok neuspelog lansiranja ruske rakete?

Posada stigla na Bajkonur, komisija počela sa radom

Havarija za vreme lansiranja, posada je živa


 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Miki
+1 #6 Miki 21-10-2018 22:09
Rajs, Dragović i ostali koje zanima, tekstovi stare Astronomije se mogu naći ovde: http://static.astronomija.org.rs/sadrzaj/istorija.htm

Hm, da dodam, ovde je u stvari početak: http://static.astronomija.org.rs/
Ne dajte da se izgube. :)
dragovic
+2 #5 dragovic 18-10-2018 18:20
Moj prvi odgovor se odnosio na BojanaB. Što se tiče robota, i s njim se slažem.....Tema s graničnim ubrzanjima je zanimljiva. Znam samo sa su svi kosmonauti prošli opaki dril u armiji a posle i u Zvezdanom gradu, te ne sumnjam da nakratko izdržavaju strašna opterećenja. Ovčinin je rekao da je telemetrija pokazala da im je u jednom trenutku stalo srce ali da je proradilo kada je opterećenje spalo...
Jovan
+4 #4 Jovan 17-10-2018 15:38
Evo sta je rekao Nick: "In terms of whether I have second thoughts about the Soyuz, this has only helped to solidify my appreciation for how robust that system is"
dragovic
+4 #3 dragovic 17-10-2018 08:53
Potpuno se slažem s tobom. SAS je odradio bez greške, što I jeste njegov posao I tu nema zamerki I čak I raketaši sa zapada skidaju kapu starom ali savršenom sistemu.
Zamerke su generalne a odnose se na opšte stanje u ruskoj kosmičkoj industriji. Greške su se akumulirale I sad prete čak I ljudskim posadama. To će da se odrazi na ionako opterećenu ekonomiju kosmičke industrije, što međunarodna konkurencija jedva čeka I trlja ruke jer su Rusi proteklih godina bili rekorderi u broju godišnjih lansiranja...
r2d2
+3 #2 r2d2 17-10-2018 08:36
Kosmonauti bili izloženi graničnom opterećenju od 26 g? Kolika je krajnja granica izdržljivosti ljudskog organizma? Da li su ti kosmonauti vodili normalni život, posle oporavka? Koje su skrivene inkluzije takvih opterećenja? Koje životinjske vrste mogu da izdrže veći uticaj G sile od ljudskog bića? Kako biljke podnose uvećanu G silu? Mislim da može da se napiše ceo jedan članak o tome.
BojanB
+7 #1 BojanB 16-10-2018 10:29
Naravno nije dobro kad se dese ovakve situacije samo ja se sad pitam jel pogresno sve ovo pogledati kroz neku skroz drugačiju prizmu, kao jedan možda čak i uspeh gde se pored problema koji su jako retki u odnosu na broj lansiranja demonstrirala uspešnost rakete, jedne škole sa pedigreom koja vuče korene iz pedesetih-šezde setih itd..
Mozda je pogrešno porediti dva potpuno drugačija načina transporta u različitim vremenima ali ovde se može reći da za razliku od Spejs-šatla imamo višeslojnu sigurnost posade koja je uspešno demonstrirana (kosmonauti nisu po bolnicama nego u zagrljaju svojih gospođa, jel).
Sve ovo kažem u smislu da je po meni malo preuranjeno bacati drvlje i kamenje na jedini prevoz koji imamo i SAS koji je u ovoj situaciji odradio svoje, spasio 2 života.
Ispravite me ako grešim i ako ovde zaista nema ničeg pozitivnog
Dodaj komentar