NASA namerava da produži boravak svojih astronauta na MKS zbog kašnjenja sa početkom operativnih misija privatnih kosmičkih brodova i završetka ugovora korišćenja ruskih “Sajuza”.

U poslednjem obraćanju Kongresu, VD administratora NASA-e Robert Lajtfut je rekao da će morati da produže misije američkih astronauta na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Osnovni  razlog za to je kašnjenje sa početkom operativnih letova privatnih kosmičkih  brodova “Dragon” i “Starlajner” i  završetak ugovora korišćenja ruskih “Sajuza”. Ukoliko do ovoga ne dođe,  postoji  rizik da MKS ostane bez američkih astronauta.

Datum prvih lansiranja privatnih brodova sa ljudskim posadama se sve vreme odlaže. I pored hrabrih nagoveštaja da će oni krenuti krajem, pa onda početkom sledeće godine, sada u NASA ne očekuju da će “Dragon” kompanije SpaceX poleteti pre novembra 2019, dok se prvo lansiranje “Starlajnera” kompanije “Boing” pomera za februar 2020. I to, naravno ukoliko sva ispitivanja sistema dva kosmička broda proteknu bez problema. NASA, kao što smo pisali, ima daleko strože standarde bezbednosti za privatne kosmičke brodove (1:260) u odnosu na spejs šatl, tako da u SpaceX i “Boingu” naporno rade skupa sa stručnjacima NASA-e da nivo  rizika  novih kosmičkih brodova svedu na minimum. 

U međuvremenu, sredinom 2019. završava se ugovor između NASA-e i “Roskosmosa” o korišćenju ruskih kosmičkih brodova “Sajuz” za prevoz američkih  i  astronauta američkog “bloka” na MKS. To znači da NASA-i jedino ostaju mesta koje je “Boing” dobio od RKK “Energije” za nadoknadu gubitaka koje je ova kompanija imala zbog  gašenja projekta morskog kosmodroma “Morski start”. “Boing” je za ovo dobio pet mesta, od kojih su dva već upotrebljena. Sledeće godine će još dvoje američkih astronauta leteti na ime otplate ruskih dugova, dok će početkom 2020. poslednje peto mesto biti upotrebljeno.  

U nameri da osigura prisustvo svojih astronauta na MKS, NASA pregovora sa “Roskosmosom” da se produže letovi na Kosmičkoj stanici. Naime, ukoliko se umesto dosadašnjih 160 dana  misije produže na  200 dana,  što je maksimalni  kapacitet “Sajuza” (u sklopu MKS-a), onda postoji mogućnost da se između misija astronauta koji će leteti na MKS na “Sajuzima” i onih koji će privatnim brodovima stizati na MKS, uspostavi veza i obezbedi stalno prisustvo Amerikanaca u kosmosu. Takođe, NASA pregovora sa “Boingom” da se prva eksperimentalna misija broda “Starlajner” koja je trebala da traje dve nedelje i uz učešće dva astronauta produži na standardnih šest meseci i to sa tri astronauta. Kao što je poznato, u grafiku letova “Dragona” i “Starlajnera”, prvo su planirane po jedna misija bez astronauta. SpaceX još uvek planira prvo lansiranje “Dragona” bez astronauta  u avgustu 2018, dok je lansiranje bespilotnog “Starlajnera”  planirano u novembru ove godine. Oba broda treba automatski da dođu do MKS i spoje se sa njom, i posle nekoliko dana odvoje i  vrate na Zemlju. “Dragon” na  talase Atlantskog  okeana, a “Starlajner” na pustinjske tle Novog Meksika. 

Posle eksperimentalnih, planirana su dva probna kosmička leta sa posadama od po dva astronauta. U “Dragonu” bi trebala da lete dva astronauta NASA-e, dok bi “Starlajnerom” pilotirali po jedan probni-astronaut “Boinga” i astronaut NASA-e. Obe probne misije su prvobitno trebale da traju po dve nedelje, uz spajanje sa MKS-om. Sada, kao što smo naveli, moguće je da u prvoj probnoj “Boingovoj” misiji učestvuje još jedan astronaut NASA-e i da ona umesto dve nedelje traje šest meseci. 

boeing starliner dock to iss co
 Prvi let “Starlajnera” može da traje šest meseci umesto dve nedelje 

U  ovoj matematici NASA-e, međutim ključni igrač je “Roskosmos” jer je prisustvo ruskih “Sajuza” u sklopu MKS uslov bezbednog boravka ljudi na Kosmičkoj stanici. “Sajuzi”, kao što je poznato služe kako za transport ljudi do i sa MKS, tako i kao “čamci za spašavanje” ukoliko na stanici dođe do problema koji bi zahtevali hitnu evakuaciju. “Bez obzira na zbivanja u svetu”, rekao je Lajtfut u Kongresu, “saradnja sa ruskim partnerima je izuzetna”. U tom kontekstu, iz “Roskosmosa” je stigla najava da će misije ruskih kosmonauta biti produžene do 200 dana! To je izjavio bivši kosmonaut Sergej Krikaljov, koji u “Roskosmosu” rukovodi programima čovekovih letova u kosmos. Trenutno, misije posada MKS traju 160-180 dana. Posade stižu na MKS četiri puta godišnje na ruskim brodovima “Sajuz” i to dva puta u prvoj (mart i maj/jun) i dva puta (septembar i novembar/decembar) u drugoj polovini godine. Od sledeće 2019. godine broj ruskih  lansiranja će  biti  smanjen na tri, dok će vreme boravka na stanici biti produženo na 200 dana. Time će biti manje “rupa” između letova, za vreme rotacija kada se gubi po nekoliko dana  zbog  primopredaje stanice, a više nauke i bolje iskorišćenosti stanice i resursa kosmičkog broda. Krikaljov je rekao da je za sada to samo predlog “Roskosmosa” i da još uvek nije doneta konačna odluka. Kako je gotovo istovremeno  iz  NASA-e stigao nagoveštaj produžetka kosmičkih misija na MKS očigledno je da je dogovor već postignut.  Rusija je, po ko zna koji put do sada, ponovo pružila ruku dobre volje Americi u kosmosu. i to kada se dole na Zemlji duvaju poprilično silno vetrovi nekog novog hladnog rata. I  kada NASA uslovljavanjem primene  američkih tehničkih standarda na ruskom modulu za izlazak u otvoreni kosmos koji bi trebao biti deo  buduće Mesečeve orbitalne stanice DSG (“Kapija dubokog kosmosa”),  maltene otvoreno žele da vide Rusiji leđa u ovom projektu!     

krikaljov
 Pregovori između “Roskosmosa” i NASA-e oko produžetka kosmičkih misija na MKS – bivši kosmonaut Sergej Krikaljov 

Po rečima Krikaljova, ove promene se neće odraziti na junsko lansiranje sledeće posade MKS-a, međutim septembarsko lansiranje će biti pomereno za oktobar, a novembarsko u decembar. Time će prvo lansiranje 2019, umesto  marta  biti obavljeno aprila i na taj način će biti uhvaćen ritam od tri lansiranja “Sajuza” uz produžene misije od po 200 dana.    

I ne samo to! Gospodin  Krikaljov je  nagovestio  potpisivanje  novog ugovora sa NASA-om za dodatne  letove američkih astronauta na MKS. “Roskosmos” je za to spreman”, rekao je Krikaljov. U kosmosu, očigledno važe drugačija pravila u odnosima SAD i Rusije od onih na Zemlji. Dobro je da je tako.      

posada

Po svemu sudeći, Amerikanci i Rusi će malo duže ruku pod ruku leteti na MKS –  trenutna šestočlana rusko-američko-japanska posada Kosmičke stanice

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar