Administracija predsednika Donalda Trampa predlaže da NASA prekine finansiranje Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) 2025.

Ovu vest je objavio portal The Verge koji, takodje navodi da je predlog uvršten u projekat nacionalnog budžeta koji će biti obelodanjen 12. februara. Dva anonimna sagovornika portala trvde da će, i pored detaljnih revizija buždeta koje su u toku, predlog o prestanku finansiranja MKS 2025. ostati nepromenjen.

1 iss

Naravno, konačnu reč o budžetu NASA-e daje Kongres. Medjutim, iako se dešavalo posebno za vreme administracije predsednika Obame da Kongres revidira predloge budžeta NASA-e, sama činjenica da se o obustavi finansiranja projekta MKS govori u Beloj kući mnogo govori.

Godišnje, NASA troši od tri do četiri milijarde dolara na održavanje američkog dela MKS. Do sada je MKS koštao američke poreske obvesnike gotovo 90 milijardi dolara, a već se izvesno vreme čuju negodovanja da li je neophodno nastaviti sa ovim veoma skupim projektom. Iznad svega, NASA troši milijarde dolare na razvoj kosmičkog broda "Orion" i džinovske rakete-nosača SLS. Zajedničko za ova dva projekta je da su stožeri misija u duboki kosmos, prema Mesecu i ka drugim planetama, tako da nemaju nikakve veze sa MKS. Takodje, dugo se govori da će NASA prepustiti niske orbite privatnom sektoru. A MKS se takodje nalazi na niskoj orbiti (visine oko 400km).

Šta ovo može da znači? Ako ovaj predlog prođe, NASA će praktično prestati da koristi MKS 2025. Koa što je poznato, za vreme Obame, godine 2014. Bela kuća je odlučila da do 2024. produži korišćenje MKS. Već tada je nekoliko partnera - posebno ESA i Japan - počela da pokazuje znake oklevanja. Prvo je ESA odlučila da prestane sa misijama njenog automatskog teretnog broda ATV ka MKS, da bi se sa odlukom evropskog ostanka u projektu otezalo maltene do poslednjeg časa. Istovremeno, Japan je smanjio budžet svojih istraživanja na MKS, a kada je iskrsla Ukrajinska kriza i kada su SAD uvele sankcije Rusije, onda je Kremlj počeo da se pita šta Rusija dobija, a šta gubi svojim učešćem u ovom veoma skupom projektu. Napomenućemo da je trećina budžeta "Roskosmosa" usmerena upravo prema projektu MKS.

Znači, sigurno je da partneri NASA-e u projektu MKS neće sedeti skrštenih ruku. U stvari, kada je Rusija u pitanju, tamo se već godinama radi na projektu ruske orbitalne stanice koja bi se odvojila od MKS i nastavila da funkcioniše posle njenog potapanja. Dok je američke segment davno kompletiran, ruski deo MKS je ostao okrnjen, samo sa jednim velikim i tri minijaturna modula, i jednim koji prvenstveno služi kao ostava. Tokom 2019-2020. predviđeno je da se ruski segment poveća sa još tri modula (laboratorijski, čvorni i neučno-energetski) koji će ujedno predstavljati osnovu buduće ruske robtalne stanice. Kada NASA okrene leđa MKS, Rusi planiraju da odvoje ova tri modula i nastave njihovo korišćenje u svojstvu autonomne ruske orbitalne stanice. Kasnije, sa njom će biti spojena još dva modula - za izlazak u otvoreni kosmos i naduvni modul zapremine 100 kubnih metara - tako da će "Roskosmos", za razlike od NASA, ostati na niskim orbitama.

Pored partnera u projektu MKS, privatni sektor će na ovu odluku Bele kuće posmatrati veoma pažljivo. Tamo su se mnogi nadali da će život MKS biti produžen do 2028. Kompanije SpaceX i Orbital-ATK već godinama snabdevaju američki segment MKS neophodnim materijalama za nastavak njegovog korišćenja. Za te potrebe koriste se privatni teretni brodovi "Dragon" (SpaceX) i "Signus" (Orbital-ATK) koji su razxvijeni parama NASA-e. Takođe, najverovatnije krajem 2019. treba očekivati da SpaceX i "Boing" krenu sa prevozom američkih astronauta na MKS korišćenjem privatnih kosmičkih brodova "Dragon V2" i "Starlajner" (CST-100) koji su, takođe projektovani dobrim delom parama NASA-e. Podsećamo, od 2011. američki astronauti lete u kosmos na ruskim brodovima "Sajuz". Uprkos najavi NASA-e da neće više kupovati mesta u brovodima "Sajuz" za svoje astronaute, nedavno je u Zvezdani grad stigla američka astronautkinja Džesika Meir koja će leteti na "Sajuzu" u martu 2020! Pre nje će još nekoliko astronauta tokom 2019. leteti na "Sajuzima" budući da malo ko u NASA-i veruje da će sa privatnim kosmičkim brodovima sve tećli glatko.

2 mask

Znači, ukoliko NASA prestane sa finansiranjem američkog segmenta MKS 2025, a prvi letovi "Dragona" i "Starlajnera" se ne očekuju pre kraja 2019. nešto ne štima u svemu ovome. Milijarde dolara je potrošeno za razvoj ovih kosmičkih brodova, koji su uzgred trebali da krenu u kosmos 2017, a ispada da će oni leteti ka MKS samo četiri-pet godine, i to naravno ukoliko sve bude bilo u redu. Ovde priča o predaji MKS privatnim kompanijama teško da može biti prihvaćena, jer bez NASA-e i "Roskosmosa" niko ne može da održava MKS na orbiti. A teško je očekivati da će Mask ili neki drugi "kosmički bogataš" plaćati Rusima da za njih održavaju MKS od koje teško da mogu da izvuku neku ekonomsku korist.

3 iss

Kada se odluke ovakve, strateške vrste donose, onda se očekuje da iza njih postoji mnogo analiza, mnogo detaljnih simulacija različitih opcija i studija tehno-ekonomskog rizika. U svetlu ovoga, ključno pitanje koje su, pretpostavljam u NASA-i analizirali, je ako potopimo MKS, gde će leteti američki astronauti? Do tada Kinezi će imati svoju orbitalnu stanicu, dok će Rusi posle odvajanja svojih novih modula nastaviti da ih koriste kao rusku orbitalnu stanicu. Nije nikakva tajna da će na ovim dvema kosmičkim stanicama leteti i kosmonauti i astronauti iz drugih država (videli smo već dvoje astronauta ESA kako u Kini treniraju sa tajkonautima). A šta će raditi američki astronauti? Pre nego MKS bude napušten, teško je da će NASA uspeti da sagradi "Kapiju dubokog kosmosa" (DSG) sa one strane Meseca. Godine će proći pre nego ona zaživi, tako da me živo interesuje NASA-in odgovor na ovo pitanje. U suprotnom, ponoviće se 2011. kada je Bela kuća ugasila program "Spejs šatl" i od tada debelo plaća "Roskosmosu" za letove svojih astronauta na MKS (do sada, procenjeno je da je NASA platila "Roskosmosu" oko četiri milijarde dolara).    

4 tramp

Sve u svemu, Tramp u svom dobro poznatom stilu, počinje da trese i kosmos. Njegov plan je da Amerika krene na Mesec, pa dalje, na Mars. U tome, koliko se može videti, ima punu podršku privatnih kompanija, tako da odluka da NASA prestane sa finansiranjem Kosmičke stanice nije neočekivana i ima logike, naravno ukoliko postoji odgovor na pitanje gde će leteti američki astornauti posle 2025. NASA-i će te tri-četiri milijarde dolara će itekako dobro doći da ubrza projekte povratka na Mesec. Konačno, nije nikakva tajna da je Tramp okrenut Americi, njenom oporavku i ekonomiji, a MKS je, iznad svega ipak Međunarodna, a ne američka kosmička stanica, a koju Amerika najvećim delom finansira. Međunarodnoj kosmičkoj stanici, očigledno u Trampovima formulama više nema mesta.                      

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar