Astronautika: misije

pdf

Akatsuki

U nastavku serijala o japanskim međuplanetnim letilicama, upoznajmo se sa drugom po redu japanskom planetnom misijom, nazvanom “Akacsuki”. Iako je trebalo da ova misija na Veneru traje 2 godine, letilica se, evo, nalazi u kosmosu već 5,5 godina a da još nije stigla do cilja. Šta je pošlo naopako? Ako znamo da do sada nijedna japanska deep-space ekspedicija nije protekla glatko a da Japanci ipak uspevaju da izguraju svoje naučne zadatke, vrlo je zanimljivo videti kako im to polazi za rukom.


Akatsuki

“Akatsuki” (あかつき, “zora” ili “jutarnja zvezda” na japanskom), takođe poznat i po prozaičnom imenu “Venerin klimatski orbiter” (“Venus Climate Orbiter”, VCO) ili “PLANET-C” (sve japanske planetne sonde se tradicionalno pre lansiranja označavaju kao PLANET-XX), predstavlja prvu japansku letilicu za proučavanje Venere. U isto vreme, to je i prvi planetni meteorološki opservatorijski satelit na svetu. Njegova težina pri lansiranju (znači, sa gorivom) iznosila je 517,6 kg, dok je aluminijumski korpus (“bus”) oblika kocke imao dimenzije 1,04×1,45×1,40 metara. Dve četvrtaste lopatica solarnih panela (svaka površine 1,4 m2) imale su jedan stepen slobode (oko Y-ose sonde), i uvek su okrenute ka Suncu, nezavisno od položaja korpusa. Paneli su tako dizajnirani da u blizini cilja stvaraju oko 700 W struje.

Plan je bio da se Venera istražuje sa visokoeliptične orbite dimenzija 300×80.000 km, sa periodom od 30 časova, i pod nagibom od 172° (seti se da je rotacija Venere retrogradna!). Оvakva orbita je odabrana zbog toga što bi sonda u blizini apoapsisa – najviše tačke na orbiti (oko 13 Venerinih poluprečnika) – postigla ugaonu brzinu koja bi se poklopila sa brzinom oblaka na planeti (~60 m/s) i omogućila kamerana da ih što podrobnije istraže.

Tokom putovanja do Venere, sonda je trebalo da istraži zodijačku svetlost sa različitih tačaka u solarnom sistemu bez ikakvih svetlosnih kontamnacija, i da (uz pomoć kamere IR2) napravi prostornu mapu oblaka međuplanetne prašine.
„Akacuki“ je trebalo da bude prva japanska međuplanetna misija još od sonde „Nozomi“, lansirane 1998. godine, koja je, nažalost, zbog kvara 2003. godine promašila svoju metu – Mars. Misija na Veneru je trebalo da traje 2 ili malo više godine; dužina je ograničena prvenstveno zbog degradacije brodskog akumulatora.

Određeno je da budžet misije obuhvati 14,6 milijardi jena ($175 mil.) za sondu i dodatnih 9,8 mld. jena ($116 mil.) za samo lansiranje. Niko tada nije pretpostavljao da to neće ni izdaleka biti dovoljno ...

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(32 strana, 6,7 MB)
download

pdf

 


 Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića

DDragovic
E-knjige Draška Dragovića


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18