Analitičar urbanih sredina i profesionalni fotograf Ralf Mirebs je nedavno, za vreme posete kosmodromu Bajkonur, posetio hangar za montažu i testiranje (MIK) sovjetskih krilatih kosmičkih brodova “Buran”. Na njegovo veliko iznenadjenje, u MIK-u je ugledao dva primerka “Bruana” koji se tamo nalaze gotovo tri decenije. B1Jedan “Buran” je obavio kosmički let 1988, bez posade, u automatskom režimu.
U svetlu političke krize u SSSR-u koja je kasnije dovela do raspada države, kao i vrlo negativnog odnosa Mihaila Gorbačova prema kompletnom programu “Energija-Buran”, projekat je ugašen. “Buran” koji je obavio kosmički let je konzerviran u drugom MIK-u na kosmodromu. Pre nekoliko godina, došlo je do rušenja krova MIK-a kada je kosmički “Buran” oštećen.
Dva modela sovjetskog raketoplana “Buran” od kojih je jedan korišćen za testiranje sistema kako samog krilatog kosmičkog broda, tako i sistema integracija, na kosmodromu a drugi je trebao da leti u kosmos, se još uvek nalaze na Bajkonuru.
Kao što se može videti na slikama, impresivna zgrada MIK, pod naletom vremena i ikakvih remontnih radova lagano propada. Sa njom, što je još bolnije, propadaju i dva “Burana” - relikti iz ne tako davne sovjetske raketno-kosmičke istorije.
Sovjetski stručnjaci su započeli radove na projektu “Energija-Buran” sredinom 70-ih. Posle gotovo jedne decenije i nekoliko milijardi potrošenih dolara, najjača sovjetaks raketa-nosač “Energija” nosivosti 100 tona je uspešno iz prvog pokušaja lansirana krajem 1987. Istina, njen korisni teret – modul “Polus” mase oko 100 tona – nije dospeo na orbitu zbog greške u radu njegovog raketnog motora.
U drugom startu, godinu dana kasnije, “Energija” je odnela u kosmos prvi sovjetski krilati kosmički brod “Buran”. Posle jedne orbite, “Buran” je automatski sleteo na pistu kosmodroma Bajkonur.
Dobrim delom, “Buran” je predstavljao kopiju američkog spejs šatla. Kada su njegovog glavnog konstruktora Gleba Lozino-Lozinskog pitali zbog čega je sovjetski “Buran” tako sličan američkom šatlu, on je odgovorio da i Kinezi liče jedan na drugog, ali se u stvari veoma razlikuju. Medjutim, konceptualno sistem “Energija-Buran” se itekako razlikuje od američkog kosmičkog transportnog sistema (STS), kako je u analima NASA-e bilo oficijelno ime za spejs šatl.
Naime, glavna razlika je bila u tome što je “Buran” tokom lansiranja bio potpuno pasivan aparat. Kompletna potisna sila je dolazila od motora RN “Energija”, što je značilo da je ova raketa-nosač ukupne mase od oko 2000t mogla da se koristi za lansiranje najraznovrsnijih korisnih terete mase do 100 tona (5% od ukupne mase eakete-nosača), ne samo krilatih brodova “Buran”. To je fundamentalna razlika u odnosu na američki spejs šatla koji se koristio isključivo za lansirtanje krilatog orbitera. Njegova tri motora su koristila gorivo iz centralnog rezervoara, tako da je orbiter u stvari bio u isto vreme koristan teret i lanser i kao takav se nije mogao korisiti za lansiranje drugih korisnih tereta osim onih koji su mogli da stanu u njegovom tovarnom prostoru. Tako su američki inženjeri došli u krajnje paradoksalnu situaciju da su imali sistem STS od preko 2000t (kao sovjetska “Energija”) čiji je medjutim koristan teret imao masu od samo 29t manje od 2%) - koliko je moglo da stane u korisnom teretu orbitera. Poredjenja radi, to je nosivost konvencionalnih RN Delta IV ukupne mase oko 700!
Sve u svemu, posle gašenja programa “Energija-Buran”, tri primerka kosmičkog krilatog broda na Bajkonuru su konzervirani. Istovremeno, jedan “tehnološki” primerak “Burana” je prodat Nemačkoj, odakle ga je kupio muzej u Sidneju, gde se trenutno nalazi. Drugi “Buran” je u moskovskom centralnom parku gde služi kao turisitčka i dečja atrakcija, dok je treći, koji je u RKK “Energija” korišćne za testiranje sistema, modeliranje opreme i obuku kosmonauta, pre oko godinu dana prebačen u Muzej kosmonautike u Moskvi.
Kao što smo naveli, “Buran” koji je leteo u kosmos je nastradao kada se srušio krov MIK-a na Bajkonuru, dok se preostala dva aparata koje možete videti na ovim slikama, nalaze u žalosnom stanju.
Na pretposlednjoj fotografiji može se videti unutrašnjost tovarnog prostora drugog “Burana”, i u njemu očigledno maketa koliko se može videti modula sa komorom koja je mogla da služi za izlazak kosmonauta u otvoreni kosmos.
Poznato je da su planovi misija “Burana” obuhvatali spajanja sa orbitalnim stanicama “Saljut-7” i “Mir”, uključujući prevoz modula do i sa stanica. Sada, ostavljeni praktično bez ikakve kontrole i budućih planova dva “Burana”, kao i hangar u kome se nalaze, polako propadaju izloženi zubu vremena, pticama i vandalima.
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
JOŠ O BURANU:
25 godina od „Бурана“
Osam stvari koje možda niste znali o sovjetskom šatlu
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
