Astronautika: misije

Početkom meseca, članovi tima misije “New Horizons” objavili su nove obrađene verzije poslednjih fotografija Plutona. To su najbolje slike Plutona koje je Zemlja do sada videla, ali su i dalje jako daleko od onoga što će nam sonda poslati pet nedelja od danas.

pluton4

Nh je napravio ove tri fotke Plutona 8, 10 i 12. maja 2015, sa udaljenosti od 80, 77 i 75 miliona km. Na tim udaljenostima, kamera LORRI je uhvatila Plutonov disk veličine oko 6 piksela. Slike su uveličane 4 puta i procesirano (dekonvoluirano). Ova tehnika izoštrava originalnu sliku ali ponekad dodaje “falš” detalje, tako da će postojanje nekih pojava na slikama trebati utvrditi na narednim slikama.

Mnogi ljudi na netu komentarišu da Pluton na ovim slikama ne izgleda potpuno okrugao. To je tačno, ali radi se samo o produktu rada kamera i procesu uveličavanja i procesiranja slika. Procesiranje ima tendenciju da bilo šta što je posebno svetlo prikazuje kao planine, a da se sve ono što je posebno tamno izgleda kao rupa. U stvarnosti, pošto je Pluton dovoljno velik da njegova gravitacija prevazilazi snagu njegovog zaleđenog materijala, onda se ne postavlja pitanje da li je Pluton okrugao – jeste, i to mnogo okrugliji od Ceresa. (Pluton ima istu gustinu kao Ceres, što znači da ima isti odnos led/stene, ali je Pluton više nego 14 puta masivniji od Ceresa, pa mu je gravitacija mnogo snažnija.) Okruglost Plutona je jedna od malog broja stvari koje možemo sa sigurnošću da predvidimo pre nego što “New Horizons” uskoro proleti pored njega, jer su osnovi fizike odličan alat za predviđanje velikog broja fizičkih svojstava kosmičkih objekata. Da bi shvatio kakve su Plutonove slike bile pre obrade, pružiću ti priliku da pogledaš kako su izgledale sirove slike preuzete sa “New Horizonsovog” websitea.

pluton 1

Sirova slika Plutona i Harona od 12. maja 2015. slikana u 7:31:00 sa daljine od 75,2 mil. km (to je približna udaljenost od nas do Marsda kad je u opoziciji). Zbog relativno kratke ekspozicije od 100 milisekunde, pozadinske zvezde i meseci manji od Harona nisu vidljivi.

Pošto se uskoro približava odlazak na astrokamp Letenka, zanimljivo mi je bilo da vidim šta o prispelim slikama kažu ljudi čiji je posao da posmatraju nebeske objekte. Pronašao sam izvesnog Björna Jónssona, koji je objavio korisno poređenje solarnih objekata slične veličine pri sličnoj rezoluciji. Ne treba mnogo pričati već uporediti njihove intrigantne pojave.

pluton 3
Poređenje majskih fotografija Plutona sa malim slikama ostalih svetova slične veličine. (
NASA / JPL / JHUAPL / SSI / Björn Jónsson)

O svojim slikama, Bjorn kaže: “Odlučio sam da uporedim najbolje do sada viđene fotografije Plutona sa nekoliko slika planetnih satelita u maloj rezoluciji. Za satelite sam uzeo “Voyagerove” slike, sem za Saturnove, gde sam upotrebio “Cassinijeve” slike. Za svako telo sam koristio po dve slike. Na najboljim slikama Plutona do sada on je posle svih uvećavanja i procesiranja velik oko 8 piksela (na originalima 4-6 piksela) Odlučio sam da satelite napravim većim, oko 12 piksela u prečniku, najviše zato što ćemo uskoro videti bolje slike Plutona od oniih koje su stigle na početku meseca. Na svim slikama, gde je to bilo moguće, fazni ugao je bio sličan sa istim na NH slikama. Nisam se trudio da pratim pravilnu orijentaciju (npr. da sever bude gore).

Očekuje se da će Pluton biti telo sa puno kontrast, ali očigledno ne toliko kao Japetus. Najpribližniji analog po pitanju kontrasta izgleda da su Diona, Ganimed, Io i možda Ariel. Triton pokazuje daleko manje kontrastaod Plutona. Interesantno je primentiti da Ganimed ima polarne kape koje su svetlike od ekvatorijalnih regija.”

Posle ovog objavljenog mozaika, od Bjorna je zatraženo da napravi sličan pano ali da prikaže objekte u njihovim relativnim albedoima. Zna se da je Umbriel taman a da je Thetys svetao, da Pluton ima kontraste, ali je bilo interesantno videti na koji način variraju površine ovih malih svetova.

pluton 2
Majske slike Plutona poređene sa malim slikama svetova slične veličine.

Trenutno, dok ovo pišem, “New Horizons” je 31,71 AJ daleko od Zemlje (4.743.750.000 km), a svega 0,2 AJ od Plutona. U odnosu na Sunce leti brzinom od 14,55 km/s, tj. 52.380 km/h. Round-trip traje 08:47:24, što znači da signali, tj. slike sa sonde putuju do Zemlje 263,724 sekundi. Sonda se drži plana i proleteće pored Plutona 14. juna 2015. godine.


Konačno slike Plutona

ISTORIJSKI SUSRET „NEW HORIZONSA“ I PLUTONA


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Igor
0 #1 Igor 09-06-2015 10:38
Greska u tekstu:
"Sonda se drži plana i proleteće pored Plutona 14. juna 2015. godine."

14. jula je ispravno.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18