Astronautika: misije

Stručnjaci kompanije SpaceX i NASA-e uspešno su isprobali sistem za spašavanje posade kosmičkog broda Dragon u slučaju neuspelog lansiranja. Ovo je jedan od najvažnijih testova za odobrenje početka letova Dragona sa astronautima.

  test2
  test3
  test1

Ispitivanje je obavljeno na Kejp Kanaveralu, u sredu, izjutra 6. maja 2015. Za ovaj test na lansirnom kompleksu SLC-40 napravljena je specijalna platforma. Kompleks SLC-40 je od Vazduhoplovnih snaga zakupila kompanija SpaceX i sa njega obavlja lansiranja svojih raketa-nosača Falcon-9.

U kabini kosmičkog broda Dragon nalazila se plastična lutka u obliku čoveka normalne visine i težine. Na njeno telo postavljeni su senzori koji su registrovali nivoe opterećenja kojima astronauti mogu biti izloženi ukoliko zbog neuspešnog lansiranja sistem za spašavanje bude aktiviran.

Za vreme eksperimenta, osam motora tipa SuperDraco su tokom rada koji je trajao samo šest sekundi podigli kapsulu broda Dragon do visine od oko 1,5km. Ukupna potisna snaga sistema je oko 52ts (u sekundi može da razvije 52 tone potisne sile!), čime je praktično sposoban da od problematične rakete-nosača Falcon 9 odvoji kompletna kosmički brod, što predstavlja veoma impresivno inženjersko-tehničko dostignuće. Za manje od sekunde i po, brod je ubrzan do preko 160 km/č. Maksimalna brzina aparata je iznosila 560km/č. Dvadeset sekundi posle lansiranja, kapsula se odvojila od pogonskog bloka, zatim su se otvorila tri padobrana koja su blago spustila Dragon na talase Atlantskog okeana, manje od dva kilometra od obale. Eksperiment je trajao dva minuta.

Za razliku od tradiocionalnih sistema za spašavanje primenjenih na brodovima Mercury, “Sajuz”, Apollo i Orion napravljenih u obliku odvojene manje rakete postavljene na vrhu glavnog nosača, iznad kosmičkog broda, sistem za spašavanje Dragona je njegov integralni deo. Naime, pogonski blok sa motorima SuperDraco je postavljen u obliku četiri paketa sa strane, na donji deo Dragona. Time, on praktično “izbacuje” aparat od rakete u kvaru, dok konvencionalni sistemi za spašavanje “izvlače” brod iz oštećene rakete. Izuzetak su brodovi “Vastok”, Gemini i “Vashod-2”, na kojima su korišćena katapultirajuća sedišta. Ona su se nalazila takodje i na /šatlu Columbia, tokom njegovih prvih eksperimentalnih misija , dok tokom svih ostalih misija šatla sistema za spašavanje nije bilo. To je bio jedan od razloga zbog koga januara 1986. posada šatla Challneger nije mogla biti spašena. Sa druge strane, spasilački sistem “Sajuza” samo je jedanput upotrebljen (u septembru 1983.) kada su spešana dva kosmonauta za vreme požara rakete-nosače na startu.

Sledeći test je planiran iz baze u Kaliforniji, za nekoliko meseci.

Posle ovog velikog uspega, direktor kompanije SpaceX Ilon Mask očekuje da će prvi let Dragona sa astronautima biti obavljen za oko dve godine, “plus-minus šest meseci”, kako se izrazio posle testiranja sistema za spašavanje.    

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18