NASA je odabrala projekte kosmičkih brodova kompanija Boing i SpaceX za letove američkih astronauta do Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Istovremeno, dok posle nedavne eksplozije rakete-nosača (RN) Antares kompanija OSC radi na zameni raketnih motora lansera njenog teretnog broda Cygnus, zahuhtava se borba izmedju privatnih kompanija za sledeću rundu komercijlanih misija snadbevanja MKS do kraja 2020.
Prošlog septembra, NASA je odabrala projekte kosmičkih brodova kompanija Boeing (CST-100) i SpaceX (Dragon V2) za buduće misije njenih astonauta na relaciji Zemlja – MKS – Zemlja. To je takozvani Komercijalni program za razvoj transportnih kapaciteta kosmičkih brodova sa ljudskom posadom (CCtCap). U okviru ovog programa, Boeing je dobio kontrakt vredan 4,2 milijarde dolara, dok će SpaceX biti dodeljeno 2,6 milijardi dolara da svoje kosmičke brodove dovedu do nivoa koji su neophodni za bezbedan let astronauta do i sa MKS. Takodje, oba kontrakta obuhvataju u prvoj fazi po šest operativnih misija do MKS, posle eksperimentalnih letova.
Iz igre je ovom odlukom NASA-e ispala treća kompanija – Sierra Nevada Corporation (SNC), koja je ponudila krilati kosmički brod, mini-raketoplan Dream Chaser. Pozicija SNC je vrlo jasna. U žalbi kompanija SNC navodi da njen predlog ima iste tehničke kapacitete kao aparati dve druge kompanije, ali da je u poredjenju sa jednim od njih (brodom CST-100 kompanije Boeing) jeftiniji za 900 miliona dolara. Posle žalbe SNC, NASA je morala prema zakonu da zatraži od Boeing-a i SpaceX da stopiraju radove na njihovim projektima u programu CCtCap sve dok Kancelarija Stejt departmenta odgovorna za analizu ovakvih žalbi ne donese finalnu odluku. Kako zakon nalaže period od 100 dana za analzu ovakvih slučajeva, nekoliko nedelja kasnije NASA je zatražila da se ovaj problem posmatra drugačije i da se pre isteka zakonskog roka donese odluka kako bi radovi u programu CCtCap mogli biti nastavljeni. Federalni sud je to odobrio, tako da su Boeing i SpaceX, uprkos protestima SNC, nastavile radove, tako da je Boing čak uspeo da dostavi NASA-i potvrdu o završetku još jedne faze u složenoj procedure odredjivanju napretka projekata kosmičkih brodova. Boeing je naime obavio tzv. kritičnu analizu projekta zemaljskih sistema za podršku svih radova vezanih za projekat CST-100.
I pored neuspeha, SNC ne diže ruke od projekta krilatog kosmičkog broda Dream Chaser. Već se radi na modifkaciji ovog aparata koja može biti lansirana pomoću stratosferskog aviona-nosača. Pored toga, SNC je bacila oko na komercijlani program snadbevanja američkog dela MKS.
Pored CCtCap, NASA istovremeno radi na programu komercijalnih misija snabdevanja MKS (program CRS) neophodnim materijalima za nastavak letova američkih astronauta. Upravo prva ovogodišnja kosmička misija je u okviru ovog programa – u subotu 9. januara sa Kep Kanaverala je prema MKS poleteo u dugo odlaganu misiju teretni brod Dragon kompanije SpaceX. Jedan kuriozitet, tokom lansiranja stručnjaci SpaceX su pokušali da spuste prvi stepen na specijalnu platformu dimenzija 90x50m, smeštenu na Atlantskom okeanu. “Meko” spuštanje nije uspelo, platforma je oštećena, ali i pored neuspeha, ovo je jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji raketno-kosmičke tehnike – prvi pokušaj spašavanja prvog stepena rakete-nosača, u cilju njegovog ponovnog korišćenja.
Platforma kompanije SpaceX za povratak prvog stepena RN Falcon 9 (kredit: SpaceX)
Nego, vratimo se programu CRS. Kao što se zna, u prvom krugu programa CRS1 NASA je odabrala SpaceX (Dragon) i kompaniju Orbital Sciences Corporation (OSC) sa teretnim brodom Cygnus. Sada, u toku je tender za drugi krug ovog programa, za snabdevačke misije do kraja 2020. u okviru programa CRS2. I ovde situacije postaje vrlo zanimljiva, koliko zbog neuspeha OSC tokom poslednje misije Cygnus-a, kada je njen nosač Antares eksplodirao odmah po poletanju, toliko zbog toga što druge privatne kompanije takodje vide šansu da pokušaju svojim projektima da štrbnu koliko mogu od ovog novog “kosmičkog kolača”. Zainteresovane kompanije su predale svoje predloge NASA-i početkom decembra 2014, a očekuje se da će za nekoliko meseci (najverovatnije u junu 2015.) biti obelodanjeni pobednici. Za sada, zna se da su pored OSC svoje predloge predale kompanije SNC i Boeing, dok u SpaceX ne žele da komentarišu pitanja o njihovom učešću u programu CRS2 (koje je, naravno sasvim izvesno).
Veoma je zanimljivo da se Boeing prijavio za automatske misije teretnih brodova. Boeing za program CRS predlaže verziju svog kosmičkog broda CST-100, čime pokušava da jednim udarcem ubije dve muve, upravo onako kako je mudri Ilon Musk uspeo sa svojim Dragon-om sa kojim SpaceX učestvuje u oba komercijalna programa. Automatska verzija broda CST-100 će biti bez sistema očuvanja života, opreme ručnog spajanja, sedišta i druge aparature neophodne za boravak astronauta. Takodje, sistem za spaćavanje u obliku male rakete na vrhu glavnog nosača, nije potreban za automatske letove, tako da će CST-100 imati dosta prostora za smeštaj nekoliko tona materijala i opreme za nastavak misija na MKS. Kao i Dragon, CST-100 će sa MKS moći da na Zemlju vrati rezultate istraživanja, što je još jedna velika prednost. Svi ostali teretni brodovi (ruski “Progres-M”, japanski HTV, evropski ATV i Cygnus kompoanije OSC) posle odvajanja od MKS sagorevaju u atmosferi. Medjutim, za razliku od Dragona koji se vraća na talase Tihog okeana, automatski CST-100 će se vraćati na Zemlju na kopno, na zapadu SAD, pomoću padobrana i vazdušnih jastuka Time će stručnjaci moći praktično odmha posle ateriranja da pristupe kapsuli i iz nje izvade rezultate istraživanja, Neki od njih, posebno biotehnološki materijali, moraju vrlo brzo biti prebačeni u laboratorije radi daljih analiza. U slučaju Dragona, zbog spuštanja na vodu, preuizimanje materijala donetih sa MKS traje znatno duže.
 |
|
| Privremeni nosač Cygnusa – raketa Atlas V | |
 |
|
|
Varijanta snžanog ruskog raketnog motora RD-170 (RD-193) biće korišćena na budućim raketama Atnares |
Boeing i SNC će se u kontraktu za program CRS2 nadmetati sa dve kompanije koje trenutno snadbeavju američki segment MKS – SpaceX i OSC. Za kompaniju OSC učešće u nastavku programa komercijlanih letova snabdevanja dolazi u vrlo nezgodno vreme, posle eksplozije njene RN Antares 28. oktobra 2014. za vreme trećeg od osam planiranih lansiranja prema MKS. Od tada u OSC užurbano rade na nekoliko polja. Kao prvo, moraju da što pre obnove lansiranja njihovog kosmičkog broda Cygnus prema MKS, jer shodno ugovoru sa NASA-om trebaju da obave još šest misija snadbevanja. Kao drugo, da bi obnovili lansiranja Cygnus-a OSC je odlučio da sa kompanijom United Launch Alliance (ULA) koja kontroliše dva najmoćnija lansera u SAD (Atlas i Delta), potpisala ugovor o privremenom korišćenju njene RN Atlas V sve dok njen lanser Antares ne bude spreman za nastavak lansiranja. To znači da će OSC skupa sa jednim od najvećih konkurenata raditi na realizaciji tačaka ugovora sa NASA-om! Očigledno, novi ekonomski odnosi i situacija na američkom kosmičkom tržištu, otvaraju vrata za raznorazne biznis-kombinacije, gde stara pravila više ne važe. Praktično, OSC kupuje od ULA raketu Atlas V kojom će krajem 2015. prema MKS lansirati svoj teretni brod Cygnus. Takodje, moguće je da Atlas V još jedanput bude korišćen kao nosač Cygnusa, 2016.
Kao treće, a to je od fundamentalnog značaja, OSC okreće ledja amerikanizovanim raketnim motorima AJ-26 (poznatih takodje pod oznakom NK-33 iz sovjetskog vremena). Naime, OSC je u jeku američkih sankcija Rusiji potpisala milijardu dolara vredan ugovor sa ruskom kompanijom “Energomaš“ o kupovini 60 raketnih motora RD-193 koji će biti korišćeni na budućim raketama Antares. Ako sve bude išlo po planu, OSC će obnoviti lansiranja svojih RN Antares iz baze na ostrvu Wallops Island u Virdžiniji sredinom 2016. posle najverovatnije jednog lansiranja pomoću Atlasa. Sledeće godine, OSC planira tri lansiranja Cygnusa pomoću pojačane verzije Antaresa sa novim ruskim motorima RD-193. Ovaj motor je inače izdanak porodice poznatog raketnog motora RD-170, koji je razivjen za super-raketu “Energija”. Time će program od pet lansiranja Cygnus-a planiranih 2015. i 2016. biti sveden na četiri. Medjutim, zahvajujući većoj nosivosti Atlasa i pojačanog Antaresa, ukupna količina transportovanog materijala do MKS će biti čak i veća u odnosu na pet lansiranja “starim” RN Antares.
Ovaj veliki zaokret OSC prema ruskim motorima je indirektna potvrda da su modifikacije i dorade starih sovjetskih raketnih motora NK-33 obavljenih u kompaniji Aerojet dovele do eksplozije rakete Antares. Kompanija Aerojet, vodeća američka firma u sferi proizvodnje i testiranja raketnih motora, je od ruske firme “Kuznjecov” u bescenje kupila motore NK-33 (6 miliona dolara po komadu), onda ih modernizovala, testirala i dala svoje ime AJ-26. Tako da pored OSC, eksplozija Antaresa je veliki udarac i za Aerojet. Na primer, posle eksplozije njihovog motora AJ-26 tokom testiranja prošlog maja (taj motor je bio planiran za lansiranja Antaresa 2015.), došlo je do velikog pada vrednosti deonica ove kompanije na svetskoj berzi. Pored Aerojeta, u ovom trouglu je i ukrajinska kompanija “Južmaš“, čiji su stručnjaci bili odgovorni za integraciju motora AJ-26. Odlukom OSC ova čudna alijansa se prekida, a OSC faktički predaje svoju sudbinu u ruke ruske kompanije “Energomaš“. Kako će NASA, koju kontroliše država koja želi što manju zavisnost američkih raketa-nosača od ruskih motora, regovati na to pokazaće izbor pobednika kontrakta za nastavak komercijlanoih misija snabdevanja.
