Novi američki kosmički brod "Orion" uspešno je obavio prvi eksperimentalni let bez posade povratkom komandnog modula na talase Tihog okeana. Tokom misije koja je trajala 4 časa i 24 minuta, "Orion" je dospeo na 5794km od Zemlje i drugom kosmičkom brzinom uleteo u atmosferu. Sledeći ekperimentalni let "Oriona" planiran je 2018.
Prvo lansiranje "Oriona" je obavljeno 5. decembra 2015. u 7:05č po lokalnom vremenu sa rampe SLC-37B na Kejp Kanaveralu raketom-nosačem Delta-4 Heavy (D369). Misija ima oznaku EFT-1 (Exploration Flight Test - u slobodnom prevodu "Eksperimentalni istraživački let"). Lansirne operacije su kontrolisali stručnjaci kompanije Ujedinjena alijansa za lansiranja (ULA-United Launch Allaince) i Vazduhoplovnih snaga SAD. Pored prvog leta novog američkog kosmičkog broda, misija EFT-1 će ostati upamćena i po tome što je po prvi i poslednji put jedna raketa-nosač poznate serije Delta korišćena u programu čovekovih letova u kosmos. Za buduća lansiranja "Oriona" će se koristiti super-raketa SLS (Space Launch System - " Kosmički lansirni sistem").
Raketa-nosač Delta-4 Heavy ("Delta-4 - Teška") je najmoćniji trenutno operativni lanser sposoban da na nisku orbitu oko Zemlje visine 200km izbaci koristan teret od oko 29 tona. Na njenom donjem delu nalaze se tri identična raketna bloka CBS ("Standardni centralni buster") visine 48 metara i prečnika preko pet metara. Uz centralni blok koji predstavlja prvi stepen, pripojena su dva bočna bustera. Sva tri bloka koriste po jedan raketni motor RS-68A kompanije Aerojet Rocketdyne koji koristi visokoenergetsku pogonsku kombinaciju tečni vodonik + tečni kiseonik (LH2/LOX). Ukupna potisna snage ovog svežnja je preko 9000kN, odnosno preko hiljadu tona. Drugi stepen (DCSS - "Kriogeni drugi stepen za Deltu") ima jedan raketni motor RL-10-B-2 koji takodje koristi kombinaciju LH2/LOX. Razvijen u kompaniji Pratt & Whitney (sada Aerojet Rocketdyne), RL-10-B-2 ima, za raketne motore na hemijski pogon jedan od najvećih specifičnih impulsa u vakuumu od 462 m/s. Zanimljivo je da je ovaj motor razvijen na bazi motora serije RL-10A3 koji su korišćeni na drugom stepenu rakete-nosača Saturn I, prethodnice najjače mesečeve rakete Saturn V. Ukupna visina rakete-nosača Delta-4 Heavy je 72m, a masa na startu 733t, tako da je sa odnosom mase korisnog tereta i ukupne mase rakete-nosača od gotovo 4% jedan od najefikasnijih kosmičkih lansera.
Dva bočna bustera rakete Delta odvojeni su nešto manje od četiri minuta posle poletanja, a minut i po kasnije iznad Atlantika od prvog odvojen je gornji, drugi stepen sa kosmičkim brodom i spasilačkim sistemom (LAS) na njegovom vrhu. Pre ulaska u nisku orbitu nagiba 28,76 stepeni, LAS je odvojen od sistema sastavljenog od drugog stepena DCSS i kosmičkog broda.
Posle jednog kruga oko Zemlje, na početku druge orbite usledilo je drugo paljenje motora RL-10-B-2 gornjeg stepena. Tada se sistem nalazio iznad ekvatorijalnih voda Atlantskog okeana. Motor je radio 4,5 minuta. Kada je ugašen, bilo je to tažno dva časa posle lansiranja, brod "Orion" je skupa sa drugim stepenom prešao na orbitu visine apogeja od 5794km.
Tačku apogeja brod je dostigao tokom trećeg časa misije Prethodno, "Orion" je prvo presekao Van Alenov radijacioni pojas, što je aparatura u komandnom modulu registroavla. Pored opreme za merenje nivoa radijacije, komandni modul je nosio elementarne sisteme telekomunikacije, kontrole leta i upravljanja. U njemu nije bilo sedišta za astronaute i sistema očuvanja života. Zanimljivo je da su u komandnom modulu, pored opreme, bili smešteni detalji koji su podsećali na neke od najznačajnijih dostignuća američke astronautike, kao na primer grumen mesečevog tla donet tokom letova brodova "Apolo" kao i amblem misije spejs šatla koji je na ruci nosila prva Amerikanka u kosmosu Seli Rajd.
Dospevši u tačku apogeja, "Orion" je nastavio let po orbiti prema tački perigeja, po drugi put presekao granicu Van Alenovog radijacionog pojasa. Usledlo je odvajanje komandnog modula od servisnog modula koji je ostao priljubljen uz drugi stepen rakete Delta sa kojim je, posle trećeg paljenja motora, usmeren u guste slojeve atmosfrere iznad Pacifika gde je sagoreo.
Za to vreme, komandni modul "Oriona" je brzinom od 32,000km/h (8,9 km/s), što je 79,5% od druge kosmičke brzine kojom se kosmički brodovi vraćaju sa Meseca, uleteo u atmosferu. Poslednji put je jedan kosmički brod namenjen letovima ljudi u kosmos ovakvom briznom ušao u atmosferu pre 42 godine, za vreme povratka "Apola-17" sa Meseca.
Tokom leta kroz atmosferu toplotna zaštita "Oriona" je izdržala temperaturu od oko 2200 stepeni Celzijusa. Usledilo je otvaranje tri padobrana i 4 časa i 24 minuta posle poletanja, uspešno privodnjenje na talase Tihog okeana, oko 1000km jugozapadno od San Dijega i obala Kalifornije. Tamo su komandni modul iz vode izvadili stručnjaci NASA-e, Lockheed Martina i Vojne mornarice na brodu Anchorage. Modul je prebačen u mornaričku bazu u San Dijegu, posle čega će biti vraćen u Kenedijev kosmički centar. Zanimljivo je da će komandni modul "Oriona" iz prve misije ETF-1 biti korišćen 2018. za vreme testiranja sistema za spašavanje astronauta, pre prvog lansiranja SLS-a.
Uspešan prvi eksperimentalni let "Oriona" je dogadjaj od posebnog značaja ne samo za NASA-u i Lockheed Martin gde je brod napravljen, već i za Evropsku kosmičku agenciju (ESA) koja je za ovu misiju pripremila servisni modul. To je, takodje dogadjaj od ogromnog značaja za buduće čovekove letove u kosmos, jer je "Orion" predvidjen za misije sa one strane niskih okolozemaljskih orbita, za misije u duboki kosmos - prema asteroidima i jednoga dana prema Marsu. Bio je to dug put, jer je posle odluke predsednika Obame da se prvo ugasi mesečev program Constellation ("Sazvežedje"), a zatim spejs šatl prizemlji, NASA uložila mnogo truda i novca da ovom misijom započne, posle "Apola" sigurno svoj najznačajniji kosmički program za let ljudi u duboki kosmos. Zbog toga, direktor NASA-e Čarls Boulden nije krio zadovoljstvo uspekom prvog leta "Oriona":
"Današnji eksperimentalni let 'Oriona' je ogroman korak za NASA-u i kritčan deo našeg posla da pionirskim letovima u duboki kosmos dospemo do Marsa."
Tokom ove misije, inženjeri su prikupili dragocene podatke o radu kritičnih sistema za uspeh budućih letova. Testirani su toplotni štit, padobrani, kompjuteri, sistemi koji su kontrolisali odbacivanje zaštitnog konusa u kome se "Orion" nalazio za vreme lansiranja i odvajanje spasilačke rakete, zatim odvajanje komandnog od servisnog modula, orijentacije, prenosa podataka. Svi ovi sistemi su od kritčnog značaja za bezbedan let astronauta.
Kompanija Lockheed Martin, koja je glavni kontraktor NASA-e u projektu kosmičkog broda "Orion", započela je gradnju komandnog modula 2011. U julu 2012. modul je transportovan u pogone Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu gde su stručnjaci započeli opsežna testiranja svih sistema modula i njegovo integrisanje sa servsinim modulom i gornjim stepenog rakete Delta Još iz vremena spejs šatla, razvoj kosmičkog broda "Orion" je jedan od najsloženijih projekata NASA-e, koji pored kosmičkog ima i strateški ekonomski značaj za SAD. O tome rečito govori činjenica da u ovom programu učestvuje više od hiljadu američkih kompanija.
Sledeće lansiranje "Oriona" takodje bez posade planirano je septembra 2018. uz pomoć rakete-nosača SLS nosivosti 77 tona, prve u nizu od nekoliko varijanti od kojih će najsnažnija moći da ponese u kosmos 130 tona. Biće to misija EM-1 (Exploration Mission - "Istraživačka misija"), tokom koje će "Orion" biti izbačen na translunarnu putanju do Meseca i natrag. Tada će po prvi put biti testiran u kompletu sistem "Orion" - SLS, okosnica svih budućih planova NASA-e vezanih za letove ljudi u duboki kosmos.
Posle toga, NASA planira da 2021. lansira po prvi put "Orion" sa astronautima, na vrhu rakete SLS (misija EM-2). Za sada još uvek nije preciziran cilj prve pilotirane misije "Oriona". Ranije se govorilo o letu prema jednom asteroidu, ali je ova misija prebačena za EM-3 koja treba da krene avgusta 2023.
To znači da ćemo do prvog leta američkih astronauta na "Orionu" morati da čekamo najmanje šest godina, naravno ukoliko sve tokom misije EM-1 bude proteklo bez problema. Zatim će proći najmanje dve godine do sledeće misije tokom koje će astronauti istražiti asteorid koji će prehodno biti uhvaćen i dopremljen do mesečev orbite. Ponovo, ako sve bude išlo po planu, budući da ova misija ima mnogo kritičara i protivnika, koji ne vide njen značaj. Njihovom skepticizmu doprinosi i sama NASA koja nema jasnu strategiju za planove posle misije EM-3, što program "Orion" - SLS od takvog nacionalnog značaja, koji guta godišnje gotovo četiri milijarde dolara, mora da ima.
Osnovni elementi "Oriona": na vrhu - sistem za spašavanje astronauta u slučaju neuspešnog lansiranja, u sredini - komandni modul za četvoročlanu posadu, dole - servisni modul
Komandni modul prvog "Oriona"
Servisni modul "Oriona" izredjen u ESA-i na osnovu teretnog broda ATV
Akustična testiranja komandnog modula broda "Orion"
Spektakularno lansiranje "Oriona"
Direktor NASA-e Čarls Boulden u Kontroli lansiranja "Oriona" na Kejp Kanaveralu. Pored njega je Vilijam Gerstenmajer, direktor programa za letove ljudi u kosmos
Komandni i servisni modul broda "Orion" pripojeni uz drugi stepen rakete Delta na orbiti oko Zemlje
Snimak sa vrha komandnog modula, vidi se odbacivanje oplata zaštitnog konusa. Ispod je servisni modul.
Povratak na Zemlju - komadni modul broda "Orion" sleće na talase Tihog okeana
- Prvi eksperimentalni let kosmičkog broda "Orion"
- (Misije)
- Novi američki kosmički brod "Orion" uspešno je obavio prvi eksperimentalni let bez posade povratkom komandnog modula na talase Tihog okeana. Tokom misije koja je trajala 4 časa i 24 minuta, "Orion" je dosp ...
- Kreirano 06 decembar 2014
- Orion Trial By Fire
- (TV Astronomija)
- ... Video poslao M. Krstić LINKOVU Eksperimentalni let kosmičkog broda Orion planiran ...
- Kreirano 05 decembar 2014
- Eksperimentalni let kosmičkog broda Orion planiran 4. decembra 2014.
- (Misije)
- Prvo lansiranje novog američkog kosmičkog broda Orion planirano je 4. decembra 2014. Orion će leteti bez posade orbitom maksimalne visine 5800km, posle čega će se vratiti na talase Pacifika. Let treba ...
