Astronautika: misije

Sletanje lendera „File“ izazvalo je neočekivanu medijsku pažnju za jednu misiju Evropske agencije. Pažnje je bila tolika da su čak i na našem dnevniku državne TV i na B92 par dana izveštavali o tome. Nažalost, mnogi mediji su prekid operacija na kometi ocenili kao poraz i znak nekompetentnosti evropskog kosmičkog programa.

rpsetta-1

U španskim novinama “El Mundo”, novinar Simon Peter je kritikovao misiju “File”, smatrajući da su bilo kakvi naučni i tehnički rezultati postignuti u kosmosu preslabi u odnosu na potrošene godine rada i stotine miliona evra. Naveo je, recimo, da su misije poput “Mars Climate Orbiter” koštale $125 miliona, “Curiosity” preko $2.200, “Spirit” i “Opportunity” po $800 … Takvih članaka ima u svim zemljama i na svim kontinentima i javljaju se posle mnogih misija a pišu ih lobisti različitih opredelenja. Ipak, posle misije “File”, njihov broj u Evropi je skrenuo pažnju[1].

O čemu se radi?

“File” predstavlja samo mali deo misije “Rozeta”, sonde koja se od avgusta ove godine okreće oko komete 67P/Čurjumov–Gerasimenkoi koja će nastaviti sa radom još mnogo meseci (primarna misija treba da se okonča u decembru 2015.). Poistovećivanje misije “File” sa “Rozetom” velika je greška, rezon koji se ovih dana može naći u više od jednog evropskog medija, što je u najmanju ruku čudno kada je poznato da čak i jednostavna poseta Wikipediji može da dâ odgovor na takvo somnabulno pitanje.

“File” košta 220 miliona evra, dok čitava misija “Rozete” prevazilazi 1,4 milijardu – znači 16% ukupne cene. “Rozeta” je jako skupa prema standardima Esinih misija, ali ipak je još uvek jeftina ako je poredimo sa misijama poput Marsovog robota “Curiosity” ($2.500 miliona) ili “Cassini-Huygens” ($4.400 miliona). A ako uzmemo u obzir samo “Filinu” cenu, videćemo da je to vrlo jeftina sonda. Da dam samo nekoliko primera: Nasine misije “Mars Pathfinder” i “Phoenix” smatrane su vrlo jeftinim a koštale su preko 370 odn. 400 miliona dolara. Japanska sonda “Hajabusa”, o kojoj ste mogli nedavno da čitate na sajtu i koja je sletela na asterid Itokavu donela uzorke tla, koštala je na kraju skoro $250 miliona. Naravno, postoje i jeftinije sonde, kao što je indijska misija MOM “Mangalyaan” ($75 miliona) – ali ona nema tako složene instrumente niti ima za cilj sletanje na površinu drugog sveta (što je uvek daleko složenije nego raditi u Zemljinoj orbiti).

rosetta-2

Troškovi nekih Marsovih sondi. MGS: “Mars Global Surveyor”. MRO: “Mars Reconnaissance Orbiter”.

rosetta-3

Troškovi nekih Nasinih sondi. LRO: “Lunar Orbiter Reconnaissance”.

Praktično je danas nemoguća napraviti sondu jeftiniju od “File” a sa tim nivoom naučne opreme. “File” nije samo “jednostavlja mašina” čiji je cilj da sleti na kometu i tamo pobode zastavu. “File” je autentična minijaturna laboratorija (98 kg) sa deset visokosofistikovanih instrumenata, od kamera (čak 8 komada!) do masenih spektrometara, preko podzemnih senzora za temperaturu i hromatografa. Ni “Mars Patfajnder” ni “Hajabusa” nisu posedovali takav arsenal opreme.

Misija “File” je bila izuzetno rizična, ne samo zbog toga što je trebalo da izvede nešto prvi put u istoriji – ni manje ni više nego da sleti na kometu! – već zato što nije imala nikakav pogonski sistem koji bi joj pomogao da se orijentiše i ukoči. ESA je konstruisala “File” ne poznajući pobliže karakteristike komete koju treba da poseti. Šta više, konstruisana je a da se nije znalo ni na koju će od kometa krenuti (probitno se mislilo da će to biti 46P/Wirtanen)! Mogućnost neuspeha bila je vrlo visoka – možda čak i preko 50% – i, mada je misija mogla da (po)traje i mnogo duže, sonda je takođe mogla i da nestane bez traga. Tako je to kad se istražuju drugi svetovi prvi put. Takvi rizici moraju da se prihvate. “Rozeta” je jedinstvena misija sa fascinantnim i ambicioznim ciljem: da ostane u orbiti oko komete (za to je bilo neophodno putovanje po kosmosu od 10 godina, sa čak četiri gravitacione asistencije[2]) i prouči povećanje aktivnosti nukleusa sa približavanjem Suncu u trajanju od preko jedne godine.

Ozbiljnost nekih kritika usmerenih protiv misije “Rozeta”, koji su se pojavili u pojedinim medijima, nije u tome što su potekle iz pera neznalica, već u nenaučnosti, gde se nauka i tehnika tretiraju kao maligni alat koji moramo da ograničimo i kontrolišemo. Iz njihovog ugla, novac je bolje trošiti na bilo šta drugo sem za kosmička istraživanja. Takav način razmišljanja je ne samo ubistven, već nas čini manjim, lošijim i mračnijim bićima.

“File” predstavlja šlag na torti misije “Rozeta”, misija koja se i bez učešća “File” već može smatrati velikim uspehom (još nije kompletan uspeh, ali jeste uspeh). Investiranje u kosmička istraživanja nisu samo korisna, već su i neophodna. S materijalne tačke gledanja, novac koji kroz Esu ide u svemir potiče od investicija kompanija i evropskih organizacija koje stvaraju radna mesta i nove tehnologije, tehnologije koje povećavaju konkurentnost privatnog sektora i mogu da se primene u mnogim oblastima “svakodnevnog života”.

Međutim, moramo imati na umu da ne živimo u izolovanom mehuru stvarnosti, već na krhkoj planeti koja je deo solarnog sistema. Istraživanje novih svetova najbolje pokazuje šta možemo da uradimo kao vrsta, ali pomaže i da shvatimo da je kosmos ponekad neprijateljski nastrojen i da u svakom trenutku može da se okrene protiv nas. “File” i “Rozeta” su emisari čovečanstva tamo, pravi pioniri koji hrle u nepoznato. To je nešto na šta treba da smo ponosni.

rosetta-4

 


[1] Simon je napisao da je A. Leonov bio u otvorenom kosmosu 12 minuta – pa šta? Kaže: Izgledao je kao Michelin-Man. Prilikom povratka u „Vashod-2“ nije mogao da uđe kroz otvor broda jer mu se skafander previše naduvao! Morao je da „izduva" sakafander ali vrata za njim nisu mogla da se zatvore. Prilikom ateriranja, retro-rakete su odbile da se uključe. Na kraju, prizemljio se kilometrima od planiranog mesta na Uralu. Pao je na drvo, gde je proveo noć okružen vukovima“. Zar je to vredno tolikog rada i truda? On smatra da nije.

[2] Triput Zemlja i jednom Mars.


'Rosetta' blog №9: Poslednji trenuci „File“ na kometi

AMBICIJA - Zašto je važna Rosetta?

'Rosetta' već vidi oblik svog cilja

Jjoš neki linkovi:

Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidimaProlaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar