Astronautika: misije

...još na periferiji Sunčevog sistema

Iako leti već 36 godina (trenutno brzinom od 61.340,2 km/h), „Voyager 1“ se još uvek nalazi u solarnom sistemu. Godinama već svi očekujemo vest da je konačno izašao u međuzvezdani prostor, ali uzalud.

 v1
Slika koju je 2002. objavila NASA prikazuje jednu od dve identične sonde tipa „Voyager“ lansirane 1977. godine. Letilice su bile teške 722 kg. Od 11 naučnih instrumenata, danas na „Voyageru 1“ radi još samo njih 5.

Iako neki stariji ljubitelji SF stripova veruju u to, na rubovima Sunčevog sistema ne postoji natpis na kome će pisati „Sada ulazite u međuzvezdani prostor“.

Nasina kosmička sonda „Voyager 1“, lansirana pre više od 35 godina i trenutno na preko 18.690.000.000.000 (ispravka: 1,8 milijardi 18.620.000,000) km od kuće, ipak se približava toj granici. Proteklih godina i naučnici a i mi obični smrtnici željni senzacija žarko smo isčekivali dan kada će ovaj aparat, koji je svojevremeno prvi u istoriji slao detaljne slike Jupitera i Saturna i njihovih satelita, postati prvi veštaćki objekat koji će napustiti solarni sistem i uroniti u mračna i tajanstvena bespuća Mlečnog puta. Ali do danas je bila najmanje jedan lažna uzbuna – ne računajući ona manja štrecanja.

Pre 2–3 dana, naučnici iz ALaboratorije za Primenjenu Fiziku (JPL) univerziteta Johns Hopkins, odakle se vrši upravljanje i analiza podataka sa sonde, objavili su da „Voyager 1“ još uvek nije ušao u međuzvezdani prostor, ali da se trenutno nalazi u regionu koji niko nije očekivao i koji niko ne ume da objasni, čudesnu zonu koja skoro sigurno predstavlja poslednji sloj našeg solarnog carstva – tehnički govoreći, heliosfere. Tri srtučna rada objavljena u naučnom žurnalu „Science“ detaljno opisuju iznenadnu i neočekivanu promenu okruženja „Voyagera 1“, koji je napustio Zemlju samo tri meseca nakon što je Džordž Lukas prikazao prvi film iz svoje SF trilogije „Star Wars“ (kasnije su dosnimljeni i drugi, bezvezni, dodaci).

Naučnici su očekivali da će „Voyager 1“ poslati dva signala dok bude prolazio kroz tzv. heliosheath, najdalji region Sunčevog sistema, koji oivičava heliopauzu i predstavlja njenu poznatu granicu. Na sreću, ključni instrumenti [1] „Voyagera 1”, kao i oni na njegovom blizancu, „Voageru 2“, i dalje rade posle toliko godina, a očekuje se da će njihov nuklearni pogon potrajati još najmanje 10 godina. (To je donekle i normalno, jer je tada Ministarstvo za energetiju SAD dalo za proizvodnju tih uređaja preko $10 miliona.)

Prošle godine u ovo vreme zabeležen je jedan od očekivana dva događaja, ali ne i drugi, ostavljajući naučnike u nedoumici. Naučnici su predvideli da će na granici između solarnog sistema i međuzvezanog kosmosa solarni vetar – mlaz naelektrisanih čestica ispaljenih sa Sunca – početi da slabi, i da ga „Voyager 1“ više neće moći da detektuje. To se i dogodilo.

Takođe su očekivali da će se pravac magnetnog polja promeniti sa izlaskom „Voyagera1“ iz Sunčanog magnetnog mehura. To se nije dogodilo. Magnetno polje u novootkrivenom regionu, opisanom kao „magnetic highway“, 10 puta je intenzivnije nego što je bio kada je sonda uletela u tu zonu

gdejevoyager
Položaj „Voyagera 1“ početkom ove godine. Udaljenosti su date u logaritamskoj formi – sonda nije na pola puta do Alfe Kentaura. Do tamo će stići za 17,5 hiljada godina.



1. Još uvek rade ultraljubičasti spektrometar (UVS), magnetometar (MAG), merač naelektrianih čestica malih energija (LECP), detektor kosmičkog zračenja (CRS) i merač talasa plazme (PWS).

 


Veliko putovanje Voyagera

Voyager 2 – Prvih 35 godina


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Aleksandar Zorkić
0 #4 Aleksandar Zorkić 30-07-2013 13:57

Primedba o Ortovom oblaku je sasvim na mestu. Radi se o tome da astronautičari imaju svoj pojam o veličini Sunčevog sistema pa se po njima Vojadžeri odavno nalaze na njegovoj granici (s vremena na vreme se objavi i kako su te letelice čak izašle iz Sunčevog sistema). Ali ako se gleda po preovlađujućem gravitacionom delovanju Sunca, onda ove letelice nisu još odmakle od svog početka leta. One se nalaze na nešto preko 100 aj, a spoljni delovi Ortovog oblaka su na preko 100.000 aj. Više o tome: http://www.astronomija.co.rs/sunev-sistem/6289-koliki-je-sunev-sistem.html

Aca
0 #3 Aca 30-07-2013 13:39
Nemojte da žurite kada pišete (Vaše izvrsne) članke. Udaljenost V1 od nas je oko 18 milijardi km, što se vidi na ovom sajtu (http://voyager.jpl.nasa.gov/where/).
Interesantno je da niko ne pominje Oortov oblak kao deo Sunčevog sistema, a Vojadžerima će trebati malo više vremena da izađu iz njega.
Draško Dragović
0 #2 Draško Dragović 30-07-2013 11:53
Slavko, potpuno si u pravu. Radi se o 1,8 milijardi km. Greška mi je promakla u brzini, jer sam na brzaka miilje pretvarao u kilometre a nula je bilo koliko hoćeš...
Drago mi je da si pažljivo pročitao o čudesnom Vojadžeru. Podsećam te da sonda ne leti ka nijednoj posebnoj zvezdi, ali ako joj se ne desi neki neplanirani incident, za oko 40 hiljada godina proleteće relativno blizu (1,5 sv. god.) zvezde Gliese 445 u sazvežđu Žirafe.
slavko garfild
0 #1 slavko garfild 30-07-2013 10:44
Nešto nije u redu sa "pređenom kilometražom". U tekstu se pominje
18.690.000.000.000 km što je gotovo 2 svetlosne godine ili nešto manje od polovine puta do Alfe Kentaura (4,29 sg) a to je put za koji će Vojadžeru biti potrebno 17,5 hiljada godina (potpis ispod slike). Prover'te nule, molim vas, jedna svetlosna godina je približno 9500 milijardi km
Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18