Astronautika: misije

ikaros-1

Japansko eksperimentalno kosmičko jedro IKAROS (Interplanetary Kite-craft Accelerated by Radiation Of the Sun) je za poslednjih šest meseci postigao, zahvaljujući svom jedru koje „radi“ na pritisak Sunčeve svetlosti, dodatno ubrzanje od 100 metara u sekundi, ili 360 kilometara na sat, objavila je pre nedelju dana JAXA, japanska svemirska agencija. Aparat je 21. maja 2010. godine lansiran dvostepenom raketom H-IIA 202 zajedno sa sondom Akatsuki (Venus Climate Orbiter). Nakon uspešnog ulaska u orbitu, zajedno su upućeni ka Veneri. Vrlo brzo nakon toga, IKAROS je počeo da širi svoje jedro: 14-metarsku kvadratnu membranu.

Jedro je „debelo“ svega 0,0075 mm – 10 puta tanje od najlonske kese iz MAXI-ja[1] - i napravljeno od poliimidne sintetičke smole, ojačane aluminijumom. Ukupna težina letilice je 315 kg. Pored toga, na jedru se nalaze zalepljene tanke solarne baterije i blokovi tečnih kristala (njih 80), sposobnih da pri uključivanju menjaju sposobnost refleksije i, shodno tome, i ukupno ubrzanje. Uz pomoć spretnog uključivanja kristala na različitim stranama jedra naučnici uspevaju da menjaju pravac kretanja jedrilice.

ikaros2 

Solarna jedrilica IKAROS. Ljubičasti kvadratići koji se vide unutar jedra predstavljaju tanak sloj solarnih ćelija debljine 0,25 mm, dok su zlatni kvadratići po obodu tečni kristali za upravljanje. U sredini se nalaze minijaturni naučni instrumenti, od kojih je jedan predajnik snage samo 7 W!

 

 ikaros3

Jedna od prvih slika jedra koju je 14. jula 2010. napravila jedna od otskočnih kamera jedra. Kamera je imala prečnik i visinu 6 cm. Svaki foton stvara potisak od nepunih 0,09 grama na jedro površine 200 kvadratnih metara.

 

 ikaros4

Ovde je prikazan način montaže i mesto alu-pločica sa 63.248 imena i DVD sa 89.000 imena ljudi koji su se javili prošle godine.

 

Na letilici su se nalazile i dve minijaturne odskočne kamere, DCAM1 i DCAM2. DCAM2 je iz prve ruke javila da je jedro propisno otvorenu, i već početkom jula 2010. japanski naučnici su javili da je solarno jedro počelo da ubrzava letilicu. Do kraja jula naučnici iz JAXA-e su se uverili da su elementi od tečnog kristala sposobni da menjaju položaj letilice. Na taj način, IKAROS je postao prvo u istoriji uspešno kosmičko jedro, koje je krenulo na međuplanetno putešestvije.

U decembru, IKAROS je proleteo kraj Venere, i onda nastavio da se udaljava. Trenutno, jedro se nalazi na rastojanju od 0,07 astronomskih jedinica, ili 10,5 miliona kilometara od Venere.

U budućnosti, japanski naučnici planiraju da lansiraju jedro od 50 metara, koje bi se uputilo ka Jupiteru i Trojanskim asteroidima. To putovanje neće biti pre 2017. godine.

Uspeh prevog u istoriji kosmičkog jedra kvari neuspeh njegovog „saputnika“ – Venerine sonde „Akacuki“. Zbog kvara problema sa tajmingom paljenja kočionog motora, ta kosmička stanica nije uspela da propisno uđe u orbitu oko planete, već je proletela mimo nje. Problem je nastao nakon gubitka veze nastale zbog okultacije sonde Venerom.

Naučnici se sada nadaju da će moći da ponove manevar ulaska u orbitu oko Venere za šest godina, kada „Akacuka“ ponovo bude u blizini planete. Biće to problem i za ljudstvo i za samu letilicu, jer će to značiti da će morati (iako u stanju hibernacije) da radi 4,5 godine duže nego što je projektovanja.

Na ovaj način su Japanci propustili da konačno imaju jednu uspešnu planetnu istraživačku misiju, jer im je prva takva misija, „Nozomi“, koja je 1998. lansirana ka Marsu a 2003. stigla do cilja, takođe propala – ovog puta zbog problema sa elektronikom. Interesantno je da iako je misija propala, sonda je i dalje aktivna i nalazi se u 2-godišnjoj heliocentričnoj orbiti. Ima nade da će nekada uspeti da snimi Fobos ili Deimos, Marsove pratioce.

PITANJE ZA FORUMOVCE:

-         Kako jedro leti ka Veneri? To znači da leti KA Suncu, protiv vetra.

 ikaros5

Nozomi na japanskom znači „nada“. Težine je 258 kg, od čega je samo 33 kg instrumenata. Sa gorivom, sonda je na lansiranju imala 550 kg. Pored Japana, na njoj su radili i Kanađani, Švedi, Nemci i Ameri.

 



[1] Ne, to nije neka svemirska agencija, već samoposluga u mom kraju, čije kese su toliko tanke da do kuće obavezno puknu. Ipak, japanski zmaj je još tanji – zadivljujuće!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18