Astronautika: misije

Očito je da paradigmu planetarnog istraživanja trenutno čini Mesec. Evropa, Japan i Kanada su 'odlučili' da kao manjinski partneri sudeluju u projektu lunarne orbitne stanice 'Gateway'koji vode Sjedinjene Države. Jedan od nedostataka ovog projekta je a-priorimala relevantna uloga nauke. Kako bi nekako nadoknadile ovaj nedostatak, svemirske agencije Evrope (ESA), Kanade (CSA) i Japana (JAXA) su se dosetile da izvedu misiju prikupljanja uzoraka sa južnog pola Meseca, što će, zauzvrat, otvoriti put misiji s posadom ... što će se desiti tek kada NASA počne da napreduje s programom 'Artemis'koji će imati za zadatak da ponese ljudsko biće (verovatno prvu ženu) na površinu Meseca do 2024. godine (nešto što je danas malo verovatno).

h1

Kako to NASA uspeva da uvek pronađe kooperante za svoje kosmičke misije a drugima to ne uspeva čak ni u najbanalnijim pokušajima, kao što je da uvale nekom svoj istraživački instrument ili ponude raketu za lansiranje u zamenu za neki naučni benefit?

Kako Amerika odlučuje koja će zemlja da zasluži privilegiju da razvija sopstveni kosmički program a koja ne? Zašto je Izrael uspeo da lansira sondu na Mesec ili zašto Kanada ili Japan imaju ogromne privilegije na Orbitnoj stanici a 'i šire', a Čileu već deceniju ne dozvoljavaju da lansira svoju raketu? Što je govorio onaj insprektor sa TV istražujući motive nekog ubistva, 'ako naletiš na lovu, nemoj da juriš druge motive već sledi miris para'.

E sad kada sam se rasanio i probudio iz mojih snova, da se vratim Heraklu, koji je u vreme mog detinjstva, zbog Stiv Rivsa, bio poznat kao Herkules. Bio je Zevsov sin, bar se u to klela Alkmena, njegova majka, i Persejev burazer po ocu. Odlikovala ga je ogromna snaga, pa su kasniji rimski imperatori – naročito oni luckasti, kao Komod i Maksimijan – voleli da se identifikuju s njim.

Možda zbog svega toga ime nove misije, HERACLES(Human Enhanced Robotic Architecture Capability for Lunar Exploration and Science), i ima smisla.

Iako drug Sale misli drugačije (ja mislim da misije postaju sve dosadnije), i pomenuti triling se našao pred dilemom, ne 'šta ćemo mi na Mesecu kad su to američka posla' već 'kako osmisliti lunarnu misiju a ne iskopirati nešto što su do sada uradili Ameri, Sovjeti, i odskora Žuti Ljudi[1]?' Za početak, Ameri će ih motivisati tako tako što će im dozvoliti da koriste infrastrukturu 'Gatewaya', što je poprilična novost. Ali najzanimljivije je to što će HERACLES da iskombinuje istraživanje površine Meseca uz pomoć rovera sa povratkom uzoraka na Zemlju. Nikada ranije nije stvorena sonda koja je imala ideju da spoji ove dve funkcije u jedno.

h2
Uzletni stepen HERACLES-a poleće sa Meseca sa uzorcima.

h3
Delovi HERACLES-a prema sadašnjim planovima.

h4
HERACLES
se približava Mesecu...

HERACLES će biti super; imaće težinu od 8,5 tona i biće podeljen na dva glavna dela: sletni stepen, ili LDE(Lunar Descent Element), koji će proizvesti JAXA, i uzletni stepen, ili LAE(Lunar Ascent Element), čiju će izradu snositi ESA. LDE će imati težinu od 6,8 tona, dok će LAE imati 1,1 tonu. LAE će koristiti 6-kilonjutni motor za uzletanje, dok će LDE imati motor snage 30 kN za sletanje, ali je novost da će ovaj potonji da radi na tečni kiseonik i metan, kombinaciju koja nikada nije korišćena na nekloj lunarnoj sondi. Kanadski CSA će se pobrinuti za izradu rovera. Ovo vozilo od 330 kg (uključujući 90 kg naučne opreme), spustiće se na površinu uz pomoć rampe koju će napraviti ESA, a moći će da prevali oko 100 kilometara. To bi trebalo da znači da to neće biti mala lunarna kolica već vrlo ambiciozan projekt. Da bi preživio lunarnu noć, kanadski rover će biti opremljen grejačima na bazi nuklearnog radioizotopa (RHU) koje će im isporučiti NASA. Takođe će posedovati i vertikalni solarni panel (kada bude sleteo u polarni region, Sunce će biti nisko iznad horizonta) i naprednu robotsku ruku sa mini-turelom za izučavanje tla (robotske ruke su specijalnost CSA – na ISS se nalaze njihove 'ruke').

h5
Sletanje HERACLE-a.

h6
Ovako bi trebalo da izgleda HERACLE.

h7
Zona sletanja u Schrödingerovom krateru i trasa vožnje.

h8
Moguće zone sletanja.

Rover će biti zadužen za prikupljanje uzoraka nakon 30-kilometarskog izleta, a zatim će ih vratiti do uzletnog stepena LAE. Stepen će potom uzleteti sa ni manje ni više nego 15 kg lunarnog kamenja prema stanici 'Gateway', gde će ga uhvatiti kanadska robotska ruka. Kasnije je planirano da uzorci otputuju na Zemlju budućim putničkim brodom 'Orion'[2]. Nakon uzimanja uzoraka, rover će nastaviti da putuje površinom Meseca. Osim što će biti daljinski upravljan sa Zemlje, astronauti na 'Gatewayu'će pokušati da radio-tehnikom oni upravljaju kretanjem malog rovera.

h9
Kanadski rover.

h10
Šematski prikaz misije.

h11
Još jedna slika delova sonde.

Zanimljivo je da sam počektom meseca napisao i objavio priču Misija MSR: Kako EU i SAD planiraju da dopeljaju kamenje s Marsa na Zemlju. Tu je objašnjena mustra koja bi trebalo da konačno obezbedi kamenje sa Marsa na Zemlji. Nije loše uporediti Nasine tehnike koje imaju iste ciljeve: uzorci sa Meseca i uzorci sa Marsa. Po meni, to je prekomplikovano i preskupo da bi bilo realizovano u sledećih 10 godina. Pogotovu što od svega navedenog za sada nema proizvedeno ni 10%. Da to rade naši majtori, bio bih ubeđen da je to neko pranje para... Ali – videćemo.

Ako se konačno odobri, HERACLES bi trebao da poleti 2026. godine pomoću rakete 'Ariane 64'i sleti u basen kratera Schrödinger, blizu lunarnog južnog pola. Ovaj krater je na skrivenoj strani, tako da će sonda morati da komunicira sa Zemljom preko 'Gateway'stanice (ili će možda Kinezi moći da pruže usluge svog 'Queqiao' satelita? Moći hoće ali da l' će hteti, bumo vid'li). Međutim, nisu isključena ni druga područja sletanja u blizini Južnog pola. HERACLES je projekt koji je već nekoliko godina na stolu – ranije je bio poznat kao LEAP(Lunar Exploration Precursor) – i svakako je zanimljiv. Problem s kojim se suočava ova misija jeste da će morati da se medijski nadmeće sa ambicioznim kineskim programom 'Chang'e'(do 2026. moguće je da će Kinezi već uspeti da donesu uzorke sa druge strane Meseca). Ali njegov glavni suparnik je, paradoksalno, sama NASA. Teško je opravdati tako složenu robotsku misiju koja će se odvijati manje-više istovremeno sa misijom s posadom. Treba reći da se HERACLES rodio pre nego što je Trumpova administracija odlučila da ubrza putovanje ljudi na površinu Meseca.

h12
Još jedan koncept miisije.

h13
Šematski prikaz HERACLES-a.

h14
Robotska ruka sa 'Gatewaya'hvata uzletni stepen sa HERACLES-a.


https://youtu.be/75MQSSJHIeY

P.S.

Sad sam pročitao da će sledećeg meseca i Indija lansirati svoj lender na Mesec! Spustiće se na Južni pol početkom septembra. Ako uspeju, biće četvrta zemlja koja je uspela da sleti na Mesec.

Reference:

  • https://www.hou.usra.edu/meetings/lpsc2019/pdf/1327.pdf
  • https://confit.atlas.jp/guide/event-img/jpgu2019/PPS08-16/public/pdf?type=in&lang=en
  • https://meetingorganizer.copernicus.org/EGU2019/EGU2019-9274.pdf
  • https://fanfun.jaxa.jp/event/files/event_20190128_ws_02.pdf

 

[1]Pogledati na YouTubu susret Tome iz Bajčetine i Si Đipinga sa Jangcekjanga.

[2]Još jedna limunada, jer iako je prvi probni let obavljen još 2014, sama NASA kaže da verovatnoća da će brod biti spreman za 2021. svega 40%, te da je svako požurivanje kontraproduktivno za njih.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18