Astronautika: misije

Jeff Preston Bezos, 55-godišnji inženjer, biznismen, ulagač, i kako on voli da kaže filantrop, vlasnik 'Washington Posta''Amazona'(i još koječega) i najbogatiji čovek na planeti, privukao je pre par dana pažnju polovine sveta predstavivši javnosti svoj lunarni modul 'Blue Moon'. Ovoj najavi je prethodilo veliko očekivanje, budući da je nedelju dana pre toga 'Blue Origin' objavio tajanstveni oglas sa slikom broda 'Endurance' u vreme antarktičke ekspedicije Ernesta Šekltona, a sve sa prekjučerašnjim datumom. Odmah su svi (ovi pametniji) povezali Mesečev južni pol sa Bezosovim projektom lunarnog modula, obzirom da je Šekltonov krater jedan od najpoznatijih na lunarnom polu i moguća lokacija buduće stalne baze Amera na Mesecu. Ali, i pored novih detalja vezanih za dizajn modula, Bezosova prezentacija je bila prilično razočaravajuće. Bar za mene...

b1
Bezov lunarni morul u prirodnoj veličini. Tokom kampanje, Trump ga je zvao da se pridruži njegovom bordu za inovacije u odbrani, ali ga je ovaj odbio. Kasnije je Trump tvrdio da ovaj ne plaća porez, a ovaj je odgovorio da bi on rado Trumpa lansirao svojom raketom u kosmos...

Ostavljajući po strani početne reference na kolonije dubokog svemira O'Neillovog tipa – vidimo da se Bezosova mašta nalazi van gravitacionih bunara, za razliku od Elona Muska i njegove fiksacije Crvenim planetom, prezentacija je bila koncentrisana isključivo na lunarni modul 'Blue Moon'. Međutim, istina je da smo čak i mi ovde već znali da taj projekt postoji i da je u toku, kao i njegove najistaknutije osobine. Dakle, koja je bila svrha Bezosove prezentacije? Pa, cilj je bez sumnje bio obeležavanje teritorije koju je nedavno nagovestila Trumpova administracija objavom da planira da do 2024. godine na lunarnu površinu pošalje svoje astronaute.

b2
Trenutni dizajn 'Blue Moona' sa roverom kao teretom na gornjoj platformi (on bi se spustio na površinu uz pomoć dizalice).

b3
Originalna ideja modula 'Blue Moon'.

Kao što je poznato – o tome smo nedavno čitali i na našem sajtu – među brojnim rupama u trenutnim lunarnim planovima Nase ističe se odsutnost lunarnog modula. 'Blue Moon' je u principu bespilotni brod, ali se može modifikovati – s dovoljno vremena i brdom dolara – da ponese i astronaute. 'Blue Moon' je ogroman lunarni modul od 15 tona[1], na čijem konstruisanju se radi već oko tri godine. U početku će biti u mogućnosti da na površinu Meseca odnese teret od 3,6 tona – koji će tamo biti istovaren pomoću sistema kranova – ali se očekuje da će veća verzija moći da ponese i do 6,5 tona. Novotarija 'Blue Moona' se ogleda u tome što će lunarni modul da koristi kriogeni pogon – tj. vodonik i tečni kiseonik – kombinaciju koja nikada ranije nije korištena na nekom lunarnom brodu. Naravno, ovo nije prvi put da se pojavljuje predlog kriogenog lunarnog modula. Tokom prošle dekade, NASA je predložila lunarni modul 'Altair' s ljudskom posadom koji bi bio deo programa 'Constellation', brod koji je takođe trebalo da koristi kriogeni pogon, ali ga je predsjednik Obama 'ladno otkazao 2010. godine.

b4
'Blue Moon' na Mesecu.

b5
Nasin prethodni koncept lunarnog morula 'Altair' (LSAM) koji je i pored stucanih desetak milijardi dolara u program 'Constellation' na kraju otišao u zapećak. U pitanju je bilo ogromno lobiranje privatnih preduzetnika, jer i tamo važi 'da komšiji crkne krava'... 

b6
Kriogeni motor BE-7 modula 'Blue Moon'.

Kriogeni pogon je vrlo efikasan i omogućava povećanje nosivosti 'Blue Moona', ali zauzvrat nosi vrlo značajne tehničke poteškoće. Osim toga, vodonik zauzima značajnu zapreminu, te je zbog toga najupečatljiviji element na modelu u pravoj veličini koji nam je predstavio Bezos veliki loptasti rezervoar vodonika koji zauzima središnji dio modula. 'Blue Moon' će koristiti novi BE-7 motor, baziran na tehnologijama koje se koriste u kriogenskom motoru BE-3 u višekratnoj suborbitnoj raketi 'New Shepard'. BE-7 će stvarati potisak od 40 kilonjutna, vrlo slično motoru 'Apolovog' LM (BE-3 ima 490 kN), ali će biti u stanju da reguliše svoju snagu, što je osnovni zahtev za lunarni modul i tehnički izazov za kriogeni motor. Kažu da je prvi test BE-7 zakazan za ovo leto. Još jedna prednost kriogenog pogona 'Blue Moona' je u tome što bi jednom u budućnosti bio u stanju da napuni rezervoare za gorivo vodenim ledom koji se nalazi na dnu polarnog kratera (iako je ovaj led snažno izmešan s regolitom i neće ga biti lako izdvojiti). 'Blue Moon' će takođe koristiti tečni vodonik i kiseonik kao gorivo za gorive ćelije, koje će generisati električnu energiju čak i tokom dugih lunarnih noći, eliminirajući potrebu za korištenjem velikih akumulatora ili radioizotopnih generatora.

b7
Moguća putnička verzija 'Blue Moona' sa uzletnim stepenom.

b8
Detalj putničke verzije. Uzletni stepen podseća na Nasin lunarni modul 'Altair'.

'Blue Moon' će imati laserski optički komunikacioni sistem, kao i precizan sistem za slijetanja (s pogreškom od oko 25 metara) koji će biti neophodan za ateriranje na rub kratera lunarnog južnog pola, a moći će da sleti i na padine nagiba do 15º. 'Blue Moon' će poleteti u ogromnom vrhu prečnika 7 metara buduće višekratne rakete 'New Glenn' (koja će moći da podigne 45 tona u nisku orbitu oko Zemlje). To bi rešilo problem prenošenja lunarnog modula na lunarnu orbitnu stanicu 'Gateway', odakle bi se astronauti upuštali u hipotetičke misije sa putničkim verzijama 'Blue Moona'.

b9
Bezosova verzija sa velikim roverom pod pritiskom.

Naravno, 'New Glenn' nije dovoljno snažan da ponese 'Blue Moon' napunjen gorivom u lunarnu orbitu, tako da će morati da dodaju još jednu misiju koja bi poslužila za punjenje potisnim gasovima. No činjenica je da je teksaška kompanija 'Blue Origin', zahvaljujući 'Blue Moonu', stavljena u povlašteni položaj za dobivanje Nasinog ugovora za novi lunarni plan agencije, koji bi takođe mogao da uključi bespilotne misije radi prethodnih istraživanja. Međutim, Bezosova kompanija još uvijek mora da dokaže da će 'New Glenn' da radi i da je pouzdan (prva misija je zakazana za 2021.). Pitanje je hoće li 'Blue Moon' postati ključni element za povratak na Mesec ili će ući u istoriju jednostavno kao Bezosova ekscentričnost


https://youtu.be/GQ98hGUe6FM


https://youtu.be/hmk1oHzvNKA

b10 b11
b12 b13

b14

Referenca:

  • https://www.blueorigin.com/blue-moon

Bezos ima i koncept kosmičke kolonije za oko milijardu ljudi. I dok Musk misli da bi ljudi trebali da odu i žive na Mars, Bezos im nudi kosmičku koloniju, kakvi je pre pola veka predlagao Gerard O'Neill.

 

[1]'Apollov' dvosedni lunarni modul (LEM) je imao – u zavisnosti od verzije – težinu od 15-16 tona i zapreminu 6,7 m3.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Drago D
0 #4 Drago D 18-05-2019 21:51
U američkim novinama se zezaju sa tim trpanjem žena svuda, pa i na Mesec.
Zezaju se da će ovako da teče razgovor:
- Nasa, imamo problem!
- OK. Kaži šta se dešava.
- .... znaš ti.
- Ne znam, kaži!
- ... ok... ti nikad ne znaš

i sl.
dragant
0 #3 dragant 17-05-2019 19:52
@Ne znam jesi pročitao da će 'Artemis' misiju 2024. činiti jedan čovek i jedna žena!

Da. Znamo da je prvi čovek na mesecu rekao: "Ovo je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo". Šta li će reći prva žena? :) Manje poznato je da je prvobitni program bio da sletanje bude 2029. godine. U martu ove godine, posetom Majka Pensa NASI, skraćen je za 5 godina na 2024. godinu!
Drago D
0 #2 Drago D 15-05-2019 00:12
Koliko sam čuo NASA traži od senata još para da bi izgurala ekspediciju. Očigledno je da 20-ak miliona godišnje nije dovoljno, iako ovi privatnici sipaju milijarde sa strane.
Ne znam jesi pročitao da će 'Artemis' misiju 2024. činiti jedan čovek i jedna žena!
Ako to bude, biće to stvarno šlag na tortu
dragant
+1 #1 dragant 14-05-2019 19:03
Interesantno izlaganje od 30-og minuta, kada Bezos predstavlja orbitalnu raketu New Glen koja prvi put treba da poleti 2021. Impresivno je da punjenje gorivom, tečnim kiseonikom i vodonikom, košta samo milion dolara. Iznošenje tereta do ljudi u orbitu košta od 10 do 100 miliona dolara. Izlaganje nastavlja o letu na Mesec, prepoznavajući da je Mesec blizu i uvek tu, a ne sa kratkim vremenskim prozorima i dugim pauzama od 22 meseci kao u slučaju Marsa. Dobro je razmišljanje da je Mesec pravo mesto polaska ka Marsu i drugim planetama, zbog 24x manje potrebnog goriva za dosezanje orbite. Mada to važi samo za gorivo i opremu koja je proizvedena na Mesecu. Lunarni modul izgleda dobro, kao samhodna, samoleteća platforma koja na sebi, kao nosač aviona, može dopremati različite terete na Mesec. Gigabitna laserska komunikacija obećava i HD prenos sa lica mesta. Gorive ćelije, na vodonik i kiseonik, umesto solarnih panela ili atomskih generatora, je impresivno (mada mislim da će vreme pokazati da nije na odmet imati i nešto solarnih panela da se ne troši gorivo kada nije noć). Sletanje na terene do 15 stepeni nagiba je isto odlično, naorčito na neravni južni pol. Sletanje sa preciznošću od 25 metara, na osnovu postojećih snimaka mesečeve površine je odlično i omogućava pristizanje na isto mesto većeg broja lendera bez ljudske posade (mada prvi lenedr može uvek precizno navesti sledeće). Glavni potisnik, komora za sagorevanje vodonika u kiseoniku sa pumpama deluju moćno. Daje preko 7 minuta potiska koji se može podešavati. Videli smo kako to dobro izglea pri sletanju New Sheparda... Itd itd. Jasno je da se NASA opredelila za Blue Origin, kada je u pitanju povratak na Mesec. Danas je Tramp odobrio NASI dodatnih 1,6 milijarde dolara samo za 2020-u godinu za stizanje na Mesec. Ime novog programa za sletanje na Mesec je Artemis (Grčka boginja meseca i sestra Apola, tj. Aplona). Vidi se da se planiralo i radilo više nego što se objavljivalo. Jasno je zašto.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18