Astronautika: misije

Na kraju – Gustav Maler. Posle 8 godina priprema i 48 dana leta, 11. aprila 2019. u 19:23 UTC izraelska sonda ’Beresheet’se zbog greške u finalnoj fazi spuštanja srušila u Mare Serenitatisna Mesecu. Sonda kompanije ’SpaceIL’[1]trebalo je da postane prva privatna sonda koja će sleteti na Mesec. ’Beresheet’je lansiran 22. februara raketom ’Falcon 9 v1.2 Block 5’kao sekundarni teret, i nakon nekoliko etapa je došao do Meseca. Početna orbita oko Zemlje je imala dimenzije 242×68.850 km i nagib 27,6°. Visina perigeja je povećana 24. februara i orbita je izdužena do 670×69.000 km. 19. marta glavni motor je uključen na 1 minuta, što je produžio apogej do iza Meseca – 405.000 km. Konačno, 4. aprila sonda je izvela 6-minutno kočenje da bi ušla u orbitu Meseca. Time je Izrael postala sedma zemlja koja je postavila veštački satelit oko Meseca.

b1
Poslednja fotografija 'Beresheeta'.

Prva lunarna orbita je bila dimenzija 500×10.400 km, sa periodom od 14 časova. 7. aprila apoluna je smanjen na 750 km, a 9. aprila sledeći propulzivni manevar je uveo 'Beresheet' u kružnu orbitu visine 200 km sa periodom od samo 2 sata. Sledećeg dana, još jedan impuls motore je smanjio perilunu za još 15 km. Sonda je započela finalni manevar spuštanja koristeći glavni ('LEROS 2b') i osam pomoćnih motora u četvrtak, 11. aprila u 19:19 UTC. Sve je teklo po planu sve do 19:21, kada su kontrolori misije u graduYehudu(Izrael) registrovali kvar na jednoj inercionoj mernoj jedinicisonde što je dovelo do prekida telemetrije. Sistem je hitno resetovan i telemetrija je ponovo uspostavljena, ali je sonda već izgubila previše visine da bi glavni motor britanskog proizvođača mogao da uspori sletanje. Nakon toga je telemetrija potpuno izgubljena u 19:23. Poslednji podatak na ekranu je pokazivao visinu od 149 metara, horizontalnu brzinu od 3408 km/h (946,7 m/s) i vertikalnu od -482 km/h (-134 m/s).

b2
Selfi sa visine od 22 km tokom poslednjeg manevra.

b3
Planirano mesto sletanja na severu MareSerenitatisje imalo prečnik od oko 15 km.

b5
Mesto sinoćnog pada Izraelca.

'Beresheet'ili 'Bereshit'(בְּרֵאשִׁית, 'geneza', 'postanak' na hebrejskom) bila je jeftina sonda koja je napravljena za samo 100 miliona dolara. Prvobitno, projekat je rođen radi takmičenja u takmičenju GoogleLunarXPrize (GLXP), ali je nakon otkazivanja učešća projekat je uprkos svemu nastavljen[2]. Mada je reklamiran kao totalno privatna inicijativa, 'Beresheet' je poslednjoj fazi razvoja primao široku podršku izraelske vlade, što je rezultiralo uključivanju brojnim 'patriotskim' elementima u misiju, kao npr. Izraelsku zastavu, memoare o holokaustu, ustav i jevrejske svete nano-knjige. Izraelski robot je imao visinu od 1,535 m i prečnik od 2,288 m, sa težinom od 585 kg (od čega je 435 kg bilo tečno gorivo – monometilhidrazin(MMH) kao gorivo i mixoksidaazota(MON) kao oksidator).

b6
Lansiranje'Beresheeta'.

b7
Zemlja 30. marta sa visine od 16.000 km.

b8
Zemlja 3. marta sa visine od 37.600 km. Moto miisije je bio: 'Small Country, Big Dream'.

b9
Trajektorija Izraelca.

b10
b11
'Beresheet' pred utovar u vrh rakete.

b12
Lunarna biblioteka je osmišljena da traje milijardama godina. U arhivi se nalazi 30 miliona stranica naše istorije i civilizacije. Biblioteka je smeštena u nano-uređaj težak 100 grana, ali unutra se nalazi 25 diskova debljine svega 40 mikrona.

'Beresheet'je posedovao nekoliko kamera, magnetometar[3]i laserski retroreflektor (visinomer) koje im je velikodušno dala NASA. Trebalo je da radi na solarne panele i beterije, a radni vek broda na lunarnoj površini je trebalo da bude samo par dana[4]. Sonda je nosila vremensku kapsului spektakularnu biblioteku, u kojoj se nalazilo nekoliko minijaturnih knjiga izgraviranih uz pomoć lasera sa idejom da nadžive našu civilizaciju. Uprkos krajnjem rezultatu, 'Beresheet' je pokazao da je uprkos Nasinim tvrdnjama moguće stići u Mesečevu orbitu i sa jako malim budžetom. U isto vreme je pokazao i da sletanje na lunarnu površinu nije baš tako jednostavno. Na sreću, Izrael i 'SpaceIL' se nisupredali iobećali su da će probati ponovo...

b13
Druga strana Meseca kako ju je video 'Beresheet'. Sonda je ušla u orbitu sa te strane.

b14
Slika druge strane snimljena 7. aprila.

b15
Slika druge strane snimljena 5. aprila.

 

[1]Kompanija ima oko 200 zaposlenih, od kojih su 95% volonteri. Osnovali su je jedan vlasnik računarske mreže, jedan inženjer elektronike i jedan kosmički inženjer i doktor nauka. Predsednik kompanije je Moris Kan, donator $30 miliona. Da li treba reći da kompaniju podržava izraelska vojska i kosmička agencija. Deklarisani cilj kompanije je da učestvuje na konkursima, pa ako pobede donatori će dati pare u edukacione svrhe. To je bio slučaj i sa robotskim demonstratorom, odn. lunarnim lenderom.

[2]Google GLXPje ponudio $300 miliona ko smisli jeftin robotski metod istraživanja Meseca. Uslov je bio da robot prevali 500 metara. Izraelci su imali jedinstvenu ideju da umesto na točkovima razdaljinu prevali skokovima uz pomoć raketnog motora.

[3]Spravu je napravio izraelski Weizmannov naučni institutradi merenja lokalnog magnetnog polja.

[4]Da ali je pasivni retroreflektor, pošto radi bez energije i nema pokretnih delova, trebalo je da 'radi' još decenijama.

Iz članka: 

Raketom Falcon 9 kompanije SpaceX juče, 21. februara, je lansiran prvi izraelski svemirski brod Beresheet (hebrejski: „Na početku“) put Meseca. Za oko dva meseca, ako sve protekne u redu, taj brod treba da se spusti na našeg svemirskog suseda. To je prvi privatni Mesečev lender i takođe prvo lansiranje izraelskog broda.

 


Izraelska lunarna letelica ušla u orbitu oko Meseca

Izraelski vasionski brod napravio prvi selfi

SpaceX ispalio prvi izraelski Mesečev lender

Izraelski rover ide na Mjesec

Izraelski lender spreman za lansiranje na Mesec!


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: