Za mesec dana od danas, japanska 'Hayabusa 2' će pokušati sa uzme uzorke sa asteroida Ryugu. Ako bude problema, rezervni termin je 4. mart. Trenutno, tim razmatra dva terena, od kojih manji ima samo par metara u prečniku.
'Hajabusa 2' je provela kraj 2018. 'kružeći' tokom solarne konjunkcije na sigurnoj udaljenosti od asteroida Rjugu, a onda se 29. decembra povratila na početni položaj ('home position') na visini od 20 km.
Putanja tokom konjunkcije je bila komplikovana, zbog uticaja solarnih plimskih sila, Rjugine gravitacije i pritiska Sunčeve svetlosti (iste sile koja 'gura' dolarna jedra). Bila je visok 90 km iznad Rjuge i trajala je 36 dana. COI: Conjunction Orbit Insertion(23. novembar),TCM: Trajectory Correction Maneuver(30. novembar i 25. decembar), HRM/HPR: Home Position Recovery(29. decembar).
JAXA-in sajtsadrži neke interesantne detalje oko toga kako je tim pokušavao da komunicira sa – odn. da makar dođu do elementarnih informacija od – 'Hajabuse 2' tokom konjunkcije. Računarski podaci su binarni, tj. strim jedinica i nula. Sonde prenose jedinice i nule varirajući snagu brodskog radio signala. Nažalost, kada je letilica pored Sunca na nebu, plazma sa Sunca se mešala sa signalom, tako da je njegov intenzitet toliko fluktuirao da su 0 ličile na 1 i obrnuto. Da bi kompenzovala to, 'Hajabusa 2' je slala iste informacije više puta. Inženjeri su ubacivali u računar na Zemlji nekoliko kopija iste poruke, koristeći ga da utvrdi koji deo signala sadrži 0 a koji 1.
Sada kada Rjuga i Sunce nisu tako blizu jedno drugom na nebu, 'Hajabusa 2' se vratila normalnim operacijama, tj. pripremama za tačdaun i uzimanje uzoraka! Prvi pokušaj je planiran za 18. februar, a popravni za 4. mart.
Da podsetim da je Rjura iznenađujuće kamenita i da ima vrlo malo mesta gde bi sonda mogla da sigurno sleti i uzme uzorke. Tim još uvek razmatra kružnu lokaciju L08-B široku 20 metara – zapravo, nepravilnu površinu unutar lokacije L08-B1– ali takođe pogleduju i lokaciju nekoliko metara dalje označenu sa L08-E1.
Kandidati za mesta sletanja na Rjugi. Asteroid ima prečnik od 1 km, a zanimljivo je da spada u potencijalno opasne za Zemlju. Obiđe Sunce svakih 16 meseci.
Visinska mapa kandidatskih lokacija. U crvenom krugu je široka i ravna površina ali da kamenjem većim od 60 cm, dok je u žutom krugu uža lokakica ali sa manje opasnim kamenjem za tačdaun.
Obe lokavije imaju svoja pro i kontra. L08-B1 je 12 m široka na najužem mestu, što bi 'Hajabusi' davalo dovoljno manevarskog prostora (sonda je sa panelima široka 6 metara). Меđutim, iako na njoj nema velikih stena, L08-B1 је pokrivena kamenjem veličine oko 60 cm. Brodska 'surla', tzv. sempler, dug je samo metar.
S druge strane, L08-E1 ima manje kamenje, veličine ispod 60 cm. Ali ima jedan problem: na najužem mestu, mesto sletanja je široko samo 6 metara – isto koliko i sama sonda. Mnogi su predlagali Japancima da prilikom uzimanja uzoraka jednostavno zarotiraju sondu za 90 stepeni, slično kao kada se parkiraju kola. Međutim, Japanci su im objasnili da neće biti potrebe za tim. Mesto sletanja se jednostavno smatra mestom gde će sempler dodirnuti tlo[1]; čitava sonda nema potrebe da se uklopi u taj prostor. U idealnim uslovima, od solarnih panela do tla će biti 1,25 metar koliko je visok sam korpus sonde, plus 1 metar koliko je dugačka sama cev semplera.
Japanci priznaju da mogu da odrede poziciju svog 'Sokola' (to je prevod reči Hayabusa) unurat jednog metra. Zaustavi se za trenutak i razmisli: Rjuga je 354.000.000 km daleko od Zemlje. Radio signalu, koji putuje brzinom svetlosti, trebaće oko 20 minuta da prevali tu udaljenost. A 'Hajabusa 2' će morati da dotakne površinu sa preciznošću od jednog metra!
Još jedna prednost L08-E1 je u tome što se marker[2]koji je sonda u novembru izbacila nalazi na samo nekoliko metara, što znači da će ga sonda prilikom spuštanja moći da zadrži u vidnom polju duže vremena. Kako kaže Makoto Jošikava, rukovodilac misije, tim je tada odlučio da ne izbaci još jedan marker (ima ih pet).
'Dve mete na jednom mestu bi mogle da izazovu probleme leserskim visinomerima tokom operacije autonomnog sletanja,' kaže Japonac. 'To bi bio rizik. Zato smo odlučili da ne koristimo ekstra markere.'
Ova animacija je napravljena od slika male kamere CAM-H tokom probnog sletanja 25. oktobra 2018. Slike su pravljene svake sekunde tokom uspinjanja sonde sa visine od 21 metar brzinom 52 cm/s.
'Hajabusa 2' je uhvatila merker koji je izbačen prilikom drugog probnog spuštanja. Slika je napravljena u 11:50 JST 25. oktobra 2018. optičkom navigacionom kametom PNC-T sa visine od ~100 m.
Imena na Rjugi. Žuta imena su ona koja su do sada zvanično priznata od IAU, dok su dva narandžasta još uvek nezvanična (sva imena su iz dečjih priča). Trinitasi Alice's Wonderlandsu nadimci lokacija na koja su sleteli mali lenderi MINERVA-II1i MASCOT. Zeleno su krateri.
Pres-materijal od pre desetak dana kaže da je japanski tim podneo predlog da koristi teme iz dečjih bajki za imena objekata na asteroidu još letos, tj. 28. juna 2018, dan nakon što su stigli do Rjuge. Radna grupa je prihvatila temu tri meseca kasnije, 25. septembra. Japanci su 12. septembra predložili 13 naziva za površinske karakteristike. Devet od tih imena je prihvaćeno kako je predloženo, a 4 su prihvaćena nakon rasprave i dogovora sa IAU (International Astronomical Union).
Možda je najinteresantnije da je konačno ogromna stenčuga na Rjuginom južnom polu dobila ime – Otohime Saxum. 'Saxum' je latinski naziv za stenu, a Otohime ime podvodne princeze koja je povezana sa bajkom o Rjugi. U njoj se kaže da je Rjuga podvodni zmajev dvorac. Ribar Urašima (novoimenovani krater na Rjugi) vozio se tuda na leđima kornjače, kada mu je Otohime dala kovčeg s blagom (čitaj: uzorke površine)!
Sledi dobra slika Otohime Saksum. Primetićeš da je stena ovde na vrhu Rjuge, jer je većina slika koje je JAXA objavila pre septembra prikazivala južni pol okrenut na gore.
Snimak asterioda sa oko 20 km. Napravljena je oko 19:21 JST 30. juna 2018.
Još nešto.
Dedavno su na Nacionalnoj geografiji reklamirali seriju o Marsu, i ja sam se, normalno, nacrtao da gledam. Kakva je i o čemu je serija sada nije bitno, ali me je zaprepastila jedna od (pod)tema: na Crvenoj planeti se nalaze dve kolonije ljudi. Jedna su naučnici, sa svojim laboratorijama, problemima, ljubavnim jadima itd. Međutim, drugu grupu ljudi čine plaćenici – stručnjaci iz privatnog kartela, koji su tamo da vide šta ima za pljačku (oni to zovu 'eksploataciju'). Oni kao i na Zemlji, buše, miniraju, rovare i traže rude, a mučeni naučnici se svađaju s njima da vode računa o zagađenju, o ekologiji i zaštiti sredine... Ovi im 'ladno kažu da je lova bitna, da su oni plaćeni za to, i rade svoje... Super! Niko od nas sada ne razmišlja na takav način, već se vode dečjiom logikom i zamišljaju da su nekakva naučna otkrića okidač i motiv kolonizacije Marsa...
Čak i na netu (Asternak website, 'Planetary Resources, Inc.'[3]) imaš podatak da je u maju prošle godine napravljena procena da bi se u slučaju rudarenja na Rjugi moglo zaraditi $85 milijardi! Ej dokle se otišlo!
[1]Po meni je generalno ovo jedna od najvećih međuplanetnih misija ikada izvedenih, kakvu danas ne mogu da ponove ni Ameri ni Rusi ni Kinezi... a Japoncima je to već drugi put! Zato sam svojevremeno napisao odličnu e-knjigu 'Hayabusa 2', kakva pouzdano znam ne postoji ne samo na engleskom ili francuskom, nego ni na japanskom (tokom pisanja sam se zainatio i pretresao čitav internet, čak i na japanskom – i nisam našao ništa slično).
[2]Planirano je da prikupljanje uzoraka tla izvrši tokom faze lebdenja iznad tla, pri nultoj vertikalnoj i bočnoj brzini. Radi postizanja tog cilja, prethodno je sa visine ispod 100 m na površinu izbačen jedan od markera (tzv. 'Target Marker') obložen luminiscentnim materijalom koja odbija laserske zrake. Markeri su ustvari loptice prečnika 10 cm punjerne sačmom, a zanimljivo je da jedna sadrži ugravirana imena 877.490 ljudi iz 149 zemlje sveta (među njima nema nikog iz Srbije; na svetu postoji 196 zemalja).
[3]Kompanija za buduću eksploataciju asteroidnog bogatstva
'Hayabusa-2' spremna za prekid komunikacije
Uzimanje uzoraka sa asteroida Ryugu biće veliki rizik
MASCOT sleteo na asteroid Ryugu
Japanski roveri 'MINERVA' sleteli na asteroid Ryugu
'Hayabusa 2' na manje od 1000 metara od Ryugu!
'Hayabusa 2': na pragu asteroida Ryugu
'Hayabusa 2' snimila svoj cilj
„Hayabusa 2“ snimila Zemlju i Mesec
Lansirana japanska medjuplanetrana sonda "Hajabusa-2"
HAYABUSA - lovac za uzoke asteroida
Hayabusa ipak donjela uzorke asteroida na Zemlju
