Astronautika: misije

Sve do 10. januara neće biti novih slika asteroida jer je sonda iza Sunca pa je komunikacija nemoguća. Ali 3. januara je nešto ipak stiglo... Šta za sada znamo?

u1

Što kažu naše pevaljke: Kolor slika u boji! Napravljena je kombinacijom slika instrumenata Ralph/MVIC i LORRI. Slike su napravljene sa daljine 137.000 km sat vremena pre najbližeg prilaska. Primeti odsustvo crvene boje na vratu objekta.

Još nekoliko slika je stiglo na Zemlju 3. januara 2019, uključujući drugu detaljnu sliku napravljenu oko 40 minuta posle one prvoobjavljene. Vrlo mala paralaksa je omogućila dobijanje stereo pogleda.

m2
Tim NH je postavio sve slike susreta sa Ultimom na APL website. Gornja montaža prikazuje sirove slike, a kako budu stizale nove, sekvenca će biti dopunjena. koliko sam ukapirao poslednja (desna) slika je napravljeba 1. 1. 2019. u 05:01:47 UTC sa udaljenosti od 182.686 km od centra asteroida, sa rezolucijom od ~140 m/px. To je samo jedna od 244 slike koje je napravila kamera LORRI.

m3
3D slika asteroida. Za više informacija:  Left stereo | Right stereo | Flicker gif

Astronomi se slažu da je ovo udžbenički primer kontaktnog binarnog objekta. Binarno znači da se radi o dva objekta, a kontaktno da su oni u međusobnom kontaktu. Odvojeni binarni su jako česti u solarnom sistemu a naročito su uobičajeni u Kajperovom pojasu. Ali kako je moguće da nastane kontakvi binarni objekat? Da li je uopšte moguće da se dva objekta koja se međusobno okreću jedan oko drugog nekako spoje toliko nežno i spoje se tako da sačuvaju svoj originalni loptasti oblik milijardama godina?

Teoretičari nastanka Sunčevog sistema razmatraju slične probleme već godinama, zato što su dvoglavi svetovi zapravo najuobičajeniji oblik među kometnim jezgrima! Prava komata koju smo videli iz blizine, 1P/Halley, imala je taj oblik. Isto kao i 19P/Borrely, 103P/Hartley 2, i – kao ekstreman slučaj – 67P/Čurjumov-Gerasimenko, kometa koji je posetila 'Rosetta' i na koju je na kraju sletela. I druge komete snimljene radarima izgleda da imaju sličan oblik. Pogledajmo na sledećoj montaži koju je napravio Daniel Mahaček

m4
Kometna jezgra snimljena sondama i radioteleskopima, u razmeri. Kada se slika uveća, rezolucija je 25 m/px. (Veća slika,)

Niko ne shvata kako je bilo koje od tih tela nastalo iz solarne magline. Jedna od trenutnih hipoteza je tzv. akrecija (nakupljanje) šljunka. Ne želim sada da se ovde bavim time. AugustoCarbilladoimaodličanblogoprocesimanastankaplaneta, ako neko želi da nešto nauči o tome...

NedavniradDavidaNesvornýja,JoelaParkeraiDavidaVokrouhlickýjakojiobjašnjavakakosemoždaformirao67P/Čurjumov-Gerasimenko mogao bi da se primeni na MU69. Rezimirajući radove ostalih naučnika, ovi navedeni pišu da su komete možda nastajale kao odvojeni binarci formirani usled kolapsa sakupljenog šljunka i prašine pod uticajem sopstvene gravitacije. Računarske simulacije pokazuju da to fizički radi, te da je vrlo često da završe kao binarni par gde je jedan objekat oko 75% prečnika (a time i oko polovine mase) onog drugog. Taj odnos je uobičajen u Kajperovom pojasu i predstavlja odnos dve glave 67P. Izgleda da je sličan odnos takođe i kod MU69.

Ali kako odvojeni binarci postaju kontaktni? Jedna od stvari koje treba da se dese je očigledno da dve komponente priđu dovoljno blizu jedna drugoj. Kako to kažu fizičari, njihove orbite je potrebno destabilizovati. Nesvorny i koautori kažu daje orbitu moguće destabilizovati na više načina. Mali udarci u neki od objekata mogu da 'otkidaju' njihovu orbitnu energiju, što može da dovede da oni vremenom počinju da se približavaju jedan drugom. Isti procesi mogu da utiču na druge binarce suprotno; male promene ih nekada razdvajaju a nekada približavaju. Ako je binarna orbita značajnije nagnuta u odnosu na ravan njihove orbite oko Sunca, vrsta orbitne dinamike nazvana Kozaijev mehanizam može da dovede da počnu da prilaze bliže jedan drugom.

Nesvorný, Parker i Vokrouhlický su pronašli da je sasvim moguće da se dva binarca sudare izuzetno nežno. Izračunali su da bi to moglo da se dogodi brzinom od recimo 80 cm u sekundi (2,88 km/h), što je brzina babe koja ide na pijacu.

u8
Nastanak kontaktnog binarca kao što je 2014 MU69. Binarni sistem se pod uticajem gravitacije formira akrecijom šljunka i prašine u odvojene binarce. Nekada se dogodi da se orbite destabilizuju i dva komada dospeju u kontakt pri vrlo maloj brzini...

'Pri tako malim brzinama,' pišu Nesvorný i njegove kolege, 'za očekivati je da dođe do akrecije binarnih komponenti. To se može dogoditi odmah, za vreme prvog frontalnog sudara, a može i nakon serije uzastopnih sudara. Ako između komponenti postoji dovoljno kohezije, krajnji rezultat tog procesa trebalo bi da bude formiranje jednog kontaktnog binarnog objekta.'

Kako je mogućeda priđu jedan drugom i onda se... jednostavno slepe? Ako se već radi o dve gomile kamenja i prašine, zašto se ne bi jednostavno spojile u jednu, veću loptu kamenja i šljunka? Verovatno bi ako bi se proces dešavao brzo. Da bi se takvo spajanje sprečilo, u naučnom radu se polazi od toga da je za stvaranje spojenog binarca potrebno vreme, recimo ⪆10 miliona godina, tokom koga bi dve binarne komponente stvorile dovoljnu unutrašnju snagu (npr. umereno radioaktivno zagrevanje) koja bi se oduprla dezintegraciji pre njihovog kasnijeg spajanja u kontaktni binarac.

Sve navedeno je potvrđeno kod komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Njena gustina je samo polovina gustine vode (da, kometa bi 'ladno plutala na vodi!), pa iako je sastavljena uglavnom od prašine i samo malo leda – njena poroznost je oko 80%. Njena dva segmenta imaju vidljive slojeve koji se ne podudaraju na oba segmenta, što sugeriše da su dva dela formirana akrecijom a tek kasnije spojena zajedno.

m6
Region Hathor na kometi 67P pokazuje slojeve na jednom od dva dela, koji se ovde dižekao velike litica iznad glatkog, šljunkovitog regiona na vratu, nazvanom Hapi.

Iz velike blizine, 'Rosetta' je videla pojedinačna zrna koja su činila strukturu komete. Da li su to originalna tela metarskih dimenzija koja su formirala početne hrpe kamenja i šljunka?

m7
Neobična površinska struktura nazvana 'dinosaurova jaja' ili 'guščija koža'. Veličina tih kvrga na kometi je oko 3 metra, a šire se po regionima većim od 100 metara. Niko nije siguran šta je to...

Što se tiče MU69– nikad ga nećemo videti onako kao 'Rosetta' kometu. Ali je sigurno da ćemo tražiti znakove primordijalne akrecije, posebno slojeva i vidljivih sub-objekata i znakove onoga što se događalo kada su se dve komponente prvobitno spojile. To možda neće biti lako; slojevi komete 67P i 'guščija koža' si bili uočljivi samo zato što jke kometa prolazila pored Sunca izazivajući njenu brzu dezintegraciju. MU69verovatno nikada neće postati kometa – ali bezbroj njegovih rođaka hoće. Za sada, imamo sliku bebe komete.

m8
Dali ćemo moći da vidimo vrat sličan kao kod 'naše' komete 67P?

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

akl2019 l
Ko dolazi na kamp? (16.06)

leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18