Astronautika: misije

Snimci nebeskog tela Ultima Thule iz Kajperovog pojasa koje je poslao kosmički aparat “Novi horizonti” govore o najranijoj fazi stvaranja sunčevog sistema. 

u1

Na snimcima se vidi veoma neobično nebesko telo, koej podseća na Sneška belića. Sastavljeno je od dva objekta, jednog većeg (“telo” - kome su naučnici NASA-e odmah dali ime Ultima) i jednog manjeg (“glava” nazvana Thule). Ovakva čudna formacija govori o raznovrsnim procesima tokom kojih su planete formirane pre četiri i po milijardi godina, kada su se zgusnute materije približavale i pod dejstvom gravitacionog spajale stvarajući veća nebeska tela. 

Najnovije fotografije koje je NASA objavila su napravljene sa rastojanja od 27,000km, dok se kosmička sonda približavala Ultima Thule. Dve spojene sfere skupa imaju 33km u dužini. Veća lopta – Ultima – ima dužinu od 19km, a manja – Thule – 14km. Naučnici smatraju da su se dva nebeska tela “sudarila” brzinom ne većom od brzine kretanja automobile u najranijoj fazi stvaranja sunčevog sistema, tako da su milijardama godina spojena. Gledajući u ovo neobično nebesko telo, na neki način, vraćamo se u duboku prošlost, jer Ultima Thule predstavlja fizičku formaciju stvaranja planeta koja je, u jednoj fazi nadogradnje, zamrznuta u vremenu. 

Kosmički aparat “Novi horizonti” je lansiran januara 2006. Nekoliko meseci kasnije, proleteo je pored Marsa, da bi februara 2007. pomoću Jupitera dobio gravitaciono ubrzanje zahvaljujući kome je juna 2008. proleteo pored Saturna. U martu 2011. presekao je orbitu Urana, a jula 2015. prošao kao prvi aparat sa Zemlje na 12,5 hiljada kilometara od Plutona i njegovog meseca Harona. Od tada, “Novi horizonti” plutaju Kajperovim pojasom, u kome se nalaze na milijarde zamrznutih nebeskih objekata sličnih Ultima Thule koja su ostale posle formiranja sunčevog sistema. Naučnici ove nebeske objekte nazivaju opekama od kojih su nastale planeta i druga tela sunčevog Sistema.                

  u2
Ultima Thule snimljena sa rastojanja od 27 hiljada kilometara

u3
Ultima Thule je nastala kontaktom dva nebeska tela

u4Promene stepena refleksije sunčevih zraka

u5Promene boje površine

u6
Uporedjenje Ultime Thula sa Plutonom

u7Na površini Ultime Thula vide svetle (žute strelice) i tamnije oblasti (crvene) i jasno uočljivi “vrat” (plava strelica). Na primljenim snimcima ne vide se krateri, brda i kanali 

u8
Kako je pre 4,5 milijardi godina nastala Ultima Thule – rotacioni oblak sastavljen od malih ledenih tela počinje da se zgušnjava i sjedinjuje (levo); formirana su dva tela, Ultima i Thule (u sredini); dva objekta se spiralno približavaju i posle blagog kontakta ostaju pripojena.


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

akl2019 l
Ko dolazi na kamp? (16.06)

leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18