Astronautika: misije

NH se konačno javio – sve je OK! U APL-u u Merilendu, koji prate rad sonde, slavlje. U prvom javljanju stigao je samo inženjerski radio-izveštaj o zdravlju i potvrda da je zadatak obavljen jer je čitav susret sa Ultimom protekao automatizovano.

nh1
Dobar, čist signal uhvaćen je radio antenom smeštenom u Španiji

Svi podaci su trenutno u brodskoj memoriji i čekaju da se glavna antena okrene ka Zemlji i da počne transfer ka Zemlji.

Ultima je 2 milijarde km dalja od poslednje planete, Neptuna, i 1,5 mld. km od Plutona. Jedinu vezu s kućom održava mali brodski predajnik 'snage' 15 W koji može da šalje slike jedino brzinom od 1 kilobajt u sec. što znači da će poslednja slika stići na Zemlju tek krajem 2020.

nh2

Mada znam da je ovo procena pre proletanja, pošto nema boljeg da prenesem ovu tabelu. Kaže se da će NH proleteti na 3.500 od središte Ultime; radio signalu treba preko 6 sati da stigne do Zemlje; u rezervoarima je navodno ostalo 11 kg hidrazina.

Ako sve bude proteklo kako sada izgleda, tim NH će sigurno tražiti od Nase odobrenje za novo produženje misije. Ako padne lova, najverovatnije će pojuriti još jedan Kajperov objekat u sledećoj deceniji. NH ima dovoljno goriva za još jedan manevar, a struje će biti dovoljno za pokretanje sistema i instrumenata za još najmanje 10-15 godina.


NEW HORIZONS

Tajne Plutonovog sistema i Kajperovog pojasa

NH 85

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(152 strane, 48,8 MB)
download

pdf

ilustracija

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Drago D.
0 #4 Drago D. 05-01-2019 11:26
Naravno da je tema intrigantna!
Milijarde km su u pitanju a snaga vrlo vrlo ograničena. Uz to komunikacioni zrak je neverovatno uzak i antenu na NH treba extra-precizno nanišaniti jer inače ništa od posla. Ne zaboravite i to da niko zapravo ne vidi ni gde je sonda ni gde je Zemlja: samo matematika i orijentacija preko zvezda! A i to je avantura: pokušaj ti da se orijentišeš a da ti ja kažem gde su 3 bandere i 2 drveta, a ti juriš na bajsu recimo! Koga treba da zoveš od matematičara da ti pomogne? Meni je to užas :-)
Pisao sam pre par god o tome. Možda pomogne bar malo http://www.astronomija.org.rs/misije/9397-zasto-je-tako-teska-komunikacija-sa-new-horizonsom
P.S. A šta reći za 'Voyagere' tek!
Miki
0 #3 Miki 03-01-2019 23:35
Na toj udaljenosti, 15W signal sa sonde je veoma veoma slab. Za svaki pik signala (signal je digitalan, dakle, samo jedinice i nule), prijemnicima na Zemlji je potrebno određeno vreme da ga pouzdano izdvoje iz šuma. Zbog tog komunikacija ne može biti brža.
dragant
0 #2 dragant 03-01-2019 12:38
U doba kada sam bio radioamater, govornu komunikaciju smo obavljali putem SSB modulacije. Kada bi signal bio preslab ili bi bio u šumu raznih drugih signala, da bi se sagovornik mogao razgovetno čuti, prelazili bismo na telefrafiju. Slabašni bip bip bio bi mnogo razgovetniji. Sporo, slovo po slovo, ali sigurno. Možda je i ovde sličan razlog.
Vukasin
0 #1 Vukasin 02-01-2019 00:52
Uvek me je interesovalo zasto je tako spora brzina prenosa podataka? Jedan kilobajt u sekundi je prosto neverovatno, da nema to neke veze sa niskim naponom? Ili cime god.
Dodaj komentar


 

akl2019 l
Ko dolazi na kamp? (16.06)

leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18