Astronautika: misije

Kineski kosmički aparat “Čang’e-4” treba da se uskoro spusti na suprotnu stranu Meseca gde do sada ni jedan objekat sa Zemlje nije “meko” sleteo. Iako nije precizirano, očekuje se da će se spuštanje odigrati između 1. i 4. januara 2019.

k1

Prvi aparat sa Zemlje koji je “meko” sleteo  na Mesec je bila sovjetska “Luna-9” (bilo je to februara 1966.). Posle nje, tamo su se spuštale ostale “Lune” (i dva “Lunohoda”) i američki “Servejori”, a s’kraja 1960-ih i mesečevi brodovi programa “Apolo” sa astronautima. U decembru 2013, na Mesec je sleteo prvi put i jedan kineski aparat – lender “Čang’e-3” (Chang’e) i mali lunohod “Jujti” (Yutu). 

Svima je destinacija bila vidljiva strana Meseca. Spuštanje na “osvetljenu” stranu Meseca je jednostavnije, iznad svega zbog mogućnosti neprekidnih komunikacija sa Zemljom, naravno ukoliko na obe hemisfere postoje prijemne stanice, a na geostacionarnoj orbiti sateliti koji će prenositi podatke sa Meseca do kontrolnog centra.

Istina, u vreme kada se pravio program poslednje mesečeve misije “Apolo-17”, astronaut Dr Harison [mit, član posade i jedini geolog koji je bio na Mesecu, predložio je da se on i Judžin Sernan spuste na suprotnu stranu Meseca. Kako je to zahtevalo lansiranje satelita na “geostacionarnu” orbitu iznad Meseca, preko koga bi astronauti mogli da komuniciraju sa Zemljom, što je značilo dodatne troškove, ovaj predlog je odbačen.

k2

Sada, oko Meseca kruži kineski aparat “Čang’e-4”, čiji je cilj “meko” spuštanje na suprotnu stranu Meseca, prvo u istoriji čovečanstva. Podsećamo, na suprotnu stranu su već padali kosmički aparati, tako da se tamo nalaze njihovi razbacani delovi. Prvi, istina neplanirano, je to uradio američki “Rendžer-4” aprila 1962. On je, međutim na suprotnu stranu Meseca pao kao potpuno pasivan objekat sa koga nije primljena nikakva informacija (zanimljivo, bio je to ujedno i prvi američki kosmički aparat koji je dospeo na drugo nebesko telo). 

k3

“Čang’e-4”, koji nosi ime boginje Meseca iz kineske mitologije, je lansiran 7. decembra 2018. sa kosmodroma Ksi Čang (Xichang) raketom CZ-3B. U sastav “Čang’e-4” ulaze aparat za spuštanje (lender) i malo robotsko vozilo (rover). Prelet do Meseca je trajao 110 časova i obavljen je samo sa jednom (od tri ranije planirane) korekcije putanje leta. Dvanaestog decembra, aparat je ubačen na orbitu oko Meseca visine 100km. Prethodno, maja 2018. kineski stručnjaci su na tzv. halo-orbitu, blizu Lagranžeove tačke sistema Zemlja-Meseca broj 2 (L2), postavili telekomunikacioni satelit “Kjue Kjiao” (Queqiao). Iz ove tačke koja je udaljena od Meseca od 65000 do 85000km, satelit će kontrolorima misije u Pekingu omogućiti da prate buduće operacije sa aparatom “Čang’e-4”.           

k4

Spuštanje je planirano u basenu Ejtkin (Aitken), u zoni južnog pola. Očekuje se da će “Čang’e-4” sleteti u krater Fon Karman (Von Kármán) prečnika 186km koji se nalazi u ovom basenu. Operacije spuštanja obuhvataju sedam koraka, od paljenja motora na kočenje radi silaska sa orbite, do dodira tla, ukupnog trajanja od 11 minuta. Ejtkinov basen je širok 2500 i dubok 12 kilometara. Nastao je udarom velikog meteorita, tako da se naučnici nadaju da će tamo pronaći razbacane stene iz dubina Meseca koje mogu mnogo toga da “kažu” o prošlosti našeg jedinog prirodnog pratioca. Iako se nalazi blizu južnog pola, temperature u Fon Karmanovom krateru variraju od +110oC za vreme dvonedeljnog mesečevog dana, do -173oC kada suprotna strana utone u duboku mesečevu noć.   

k5

Na lenderu i roveru nalaze se tri kamere i naučni pribori za analizu geologije mesečeve površine i njegovih unutrašnjih slojeva, merenja kosmičke radijacije i sunčevog vetra (ovi eksperimenti su pripremljeni od strane nemačkih i švedskih astrofizičara) i prenosa radio-signala niske frekvencije u uslovima koji su, kada su radio-smetnje u pitanju, na suprotnoj strani Meseca jedinstveni. Tokom mesečevih noći, bez smetnji sa Zemlje i Sunca, “Čang’e-4” će takođe snimati našu galaksiju Mlečni put. Još jedan eksperiment je veoma zanimljiv. Njegov cilj je da se na površini Meseca analiziraju larve pojedinih crva i proveri mogućnost njihovog rasta na Mesecu!      

k6

Od naučnih pribora, tu je na primer mesečev radar LPR koji će u 3D tehnici snimati unutrašnje slojeve Meseca (do 100m u dubinu) i podzemne kanale kojima je nekada proticala lava. Istovremeno, spektrometar koji funkcioniše u vidljivom i bliskom infracrvenom spektru zračenja (VNIS) će omogućiti da se uporede mineralogije dna Ejtkinovog basena i okolnih oblasti i time ustanovi koliko je duboko prodro meteorit koji je stvorio ovu ogromnu geološku formaciju na Mesecu.

“Čang’e-4” je prvobitno bio planiran kao razervni aparat za misiju “Čang’e-3” preko koje je pre pet godina Kina postala treća država koja je uspela da na Mesec spusti kosmički aparat. Masa lendera na Mesecu će iznosti 1200kg, dok rover teži 140kg. Na startu, kosmički aparat je imao ukupnu masu od 3880kg.

k7

Ukoliko sve bude išlo po planu, trajanje misije nije precizirano. Istina, očekuje se da rover funkcioniše minimum mesec dana, što odgovara jednom dana i jednoj noći na Mesecu. Spuštanje je planirano u vreme kada u Ejtkninovom basenu kreće dan, znači u ranu mesečevu zoru, koja kreće upravo danas, 30. decembra 2018. Od danas, praktično, sa one strane Meseca kreće mesečeva zora, južni pol počinju da zapljuskuju sunčevi zraci koji su od kritičnog značaja za funkcionisanje i lendera i rovera. 

Moguće je da lender i rover opstanu mnogo duže. Primera radi “Čang’e-3” koji je sleteo pre pet godina, još uvek šalje podatke na Zemlju. Istina, njegov rover “Jujti” je prestao da se kreće posle 42 dana, ali je njegova oprema radila do kraja jula 2016. (31 zemaljski mesec). 

k8

Posle misije “Čang’e-4”, Kina planira još jedan mesečev spektakl, prevoz uzoraka tla sa površine Meseca na Zemlju. Reč je o misijama “Čang’e-5” (planirana krajem 2019.) i “Čang’e-6” (2024.). Nekoliko godina kasnije, započeće kineska istraživanja Meseca sa ljudskim posadama.     

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

akl2019 l
Ko dolazi na kamp? (16.06)

leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18