Astronautika: misije

512px InSight Mission Logo.svg copy

Lansiran 5. maja, američki kosmički aparat InSight je 26. novembra 2018. sleteo na Mars i sada stručnjaci privode kraju provere njegovih sistema i opreme pred početak istraživanja unutrašnje strukture Crvene planete..

Aparat InSight je posle prevaljenih 485 miliona kilometara, sleteo u zapadnom delu ekvatorijalne ravnice Elizija (Elysium Planitia), nekih 600km od rovera Curiosity. Ova ravnica je odabrana za sletanje zbog toga što tamo ima relativne mala količina kamenja i stena. Aparat je sleteo u jedno udubljenje, koje je najverovatnije nastalo udarom meteorita. Tokom vremena, ono je popunjeno debelim slojem peska, tako da će jedan od osnovnih zadataka misije – bušenje burgijom do dubine od oko pet metara biti nešto lakši zadatak, nego što se to ranije smatralo. 

PIA19143 MarsMission InSight LandingMap 20150304

Phoenix landing

Nedavno, InSight je napravio je i svoj prvi selfi pomoću dve kamere (IDC) smeštene na robotskoj ruci dužine 2,4 metra. One su 6. decembra, deset dana posle sletanja napravile mozaik od 11 fotografija koje su po prijemu na Zemlji u Laboratoriji za mlaznu propulziju (JPL) složeni u jedan snimak. Na njemu se vide oba rasklopljena sunčeva panela lendera razmaha šest metera, njegova kompletna gornja površina sa naučnim instrumentima i dobro prepoznatljivi beli “poklopac”, zaštitni ekran seizmometra koji tek treba da bude postavljen na površinu, pored lendera. Na osnovu ovih snimaka i telemetrijskih podataka stručnjaci NASA-e i kompanije Lockheed Martin, koja je napravila kosmički aparat, su se ubedili da je posle spuštanja na Mars lender u odličnom stanju i da je spreman za osnovni cilj misije – istraživanja unutrašnjih struktura Crvene planete. 

InSight sol10

Pored selfija, InSight je poslao i pedesetak snimaka svog “radnog mesta”, zone sletanja dimenzija 4x2 metra, neposredno oko aparata. U toku nekoliko sledećih nedelja, naučnici i inženjeri će detaljno proanalizirati reon oko lendera i odlučiti gde će na površini Marsa deo naučnih instrumenata biti postavljen. Posle toga, uz pomoć mehaničke ruke za postavljanje instrumenata (IDA) aparatura za seizmička merenja unutrašnje strukture (SEIS) će biti prva položena na površinu planete. SEIS je najvažniji i najveći naučni pribor lendera InSight (ima 25kg). On je namenjen za merenje seizmičkih talasa koji nastaju za vreme “marsotresa” i pada meteorite i na osnovu njihovog prostiranja za određivanje strukture planete i karakteristika Marsove seizmologije. Pored toga, pomoću podataka sa SEIS-a planetolozi će moći da vide unutrašnjost Marsa u 3D, što će, skupa sa podacima sa ostalih pribora pomoći da se bolje razume geološka evolucija Crvene planete.   

Konačno, u žiži pribora SEIS leži jedan od osnovnih ciljeva ove jedinstvene planetarne misije, koji je sadržan u njenom pomalo neobičnom imenu – InSight. Reč je o skraćenici dugačkog opisa misije - “Proučavanje unutrašnjosti putem seizmičkih istraživanja, geodezije i prenosa toplote” (Interior Exploration using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport – InSight). Inače sama reč “insight” ima nekoliko lepih sinonima vezanih za viziju, percepciju, spoznavanje i pronicanje u nepoznato, tako da su u NASA-i odabrali naziv misije koji kombinuje ciljeve i simboliku. Istina, možda bi oznaka InSIGHT bila adekvatnija, ali bez obzira na to u NASA-i su odlučili sa koriste mala slova u nazivu ove misije.

Nego, vratimo se glavnom naučnom instrumentu SEIS. Reč je o priboru koji se sastoji od vakuumskog kontejnera zapremine 3l koji će, posle postavljanja na površinu uz pomoć ruke IDA, ostati spojen sa lenderom pomoću kabla električnog napajanja. Preko ovog kabla će se takođe podaci za aparature SEIS prenositi do lendera, a odatle preko dva marsijanska satelita (MRO i Mars Odyssey) na Zemlju. Aparatura će biti zaštićena od jakih marsijanskih vetrova, prašine i padova temperature poklopcem (WTS) koga smo već spomenuli. Njega će mehanička ruka postavi preko aparature SEIS posle njenog polaganja na tle, pored lendera. U kontejneru SEIS nalaze se tri seizmička senzora VBB koji rade u dijapazonu od jednog mega- do 50 giga-herca. Reč je o instrumentima izuzetne, “atomske” osetljivosti na promene u unutrašnjim slojevima Marsa. Uređaj je projektovan u Francuskoj u saradnji sa stručnjacima iz Velike Britanije, Nemačke, Švajcarske i SAD.                    

Ovo nije prvi put da je seizmometar dostavljen na površinu jednog drugog nebeskog tela. Astronauti misija “Apolo” su pre gotovo pedeset godina postavili seizmometre na površinu Meseca. Zahvaljujući podacima primljenim sa ovih uređaja (slali su podatke na Zemlju do 1977.) naučnici su saznali mnogo o unutrašnjoj građi Meseca. Međutim, najspektakularnije je bilo otkriće mesecotresa. Seizmometri sa “Apola” su detektovali najmanje 28 mesecotresa, od kojih su pojedini bili snage 5,5 stepeni Rihterove skale.   

aHR0cDovL3d3dy5saXZlc2NpZW5jZS5jb20vaW1hZ2VzL2kvMDAwLzEwMy8wMzEvb3JpZ2luYWwvaW5zaWdodC1tYXJzLXBsYW5ldGFyeS1zY2llbmNlLWludGVyaW9y

Drugi osnovni naučni pribor je za merenje prenosa toplote i fizičkih karakteristika unutrašnjih slojeva (HP3) koji je izrađen u Nemačkoj, u saradnji sa naučnicima iz Poljske. Instrument HPje u stvari specijalna burgija koja će, kao i pribor SEIS, mehaničkom rukom sa gornjeg dela aparata InSigth biti prebačena nedaleko od lendera. Tamo će instrument HP3biti “poboden” u tle, dok će slično priboru SEIS biti spojen sa lenderom kablom preko koga će se sonda napajati električnom energijom. Preko kabla, takođe biće obezbeđen prenos podataka sa sonde. Sama burgija ima dužinu od 40cm i prečnik 27mm. Tokom nekoliko nedelja, ona će se pomoću električnog udarnog mehanizma, probiti do dubine od tri do pet metra. Tamo će meriti prenos unutrašnje toplote. Istovremeno, njen gornji deo koji će ostati na površini će meriti temperature tla i intenzitet infracrvenog zračenja. 

two

Pribori SEIS i HP3će biti jedini naučni isntrumenti koji će sa platforme lendera InSight robotskom rukom biti postavljeni na površinu planete. Ostatak naučnih pribora ostaje na lenderu, sa koga će vršiti sledeća istraživanja:

  • Merenje atmosferskog pritiska, temperature i brzine vetra (dve meteostanice TWINS)
  • Merenje magnetnog polja Marsa (magnotemetar APSS, prvi koji je dostavljen na površinu Marsa)
  • Merenje kretanja i rotacije planete (RISE)
  • Laserska merenja radi preciznog određivanja položaja aparata InSight na površini i budućih marsijanskih orbitera (LaRRI) 

insight

Projektom misije planirano da je prvih 48 marsijanskih dana (tzv. “solovi”) bude odvojeno za provere svih sistema lendera i postavljenje naučnih pribora na površinu. Posle toga, kreće naučno-istraživački program koji će trajati do kraja novembra 2020, ali je moguće slično ranijim marsijanskim misijama da bude produžen.

Spuštanjem lendera InSight na površinu Marsa, NASA je zaokružila veoma detaljan program istraživanja Crvene planete sa površine i orbite koji je započet 1997. spuštanjem lendera i rovera misije Mars Pathfinder. Od tada, NASA je na Mars spustila tri lendera i tri rovera koja su istraživali oblasti sletanja, dok su tri orbitera istraživala atmosferu planete i snimcima visoke rezolucije pomogla u stvaranju veoma preciznih mapa. Poslednji američki marsijanski orbiter MAVEN, na primer sada proučava visoke slojeve atmosfere planete i koncentracije metana. A sada, InSigth kreće u dubine planete, da pomogne u razotkrivanju geoloških tajni Marsa, čime će naučnici moći da dobiju kompletniju sliku ove planete. 

 O ovoj misiji: 
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18