Astronautika: misije

Zatečen na zapadnom obodu Endeavour kratera, robotski geolog i veteran na Marsu, 'Opportunity', bio je prinuđen da se sakrije u maloj dolini Perseverancei uđe u neku vrstu hibernacije. Rover spava da bi sačuvao ono malo snage što mu je preostalo u nadi da će preživeti peščanu oluju kakvu nijedan rover do sada nije doživeo, kakvu čak ni NASA nema u svojoj bogatoj evidenciji...

o1
Rover ćuti još od 10. juna 2018, kada je džinovska peščana oluja sakrila Sunce i prekinula snabdevanje energijom. Ali sada se nebo raščišćava...

Dok veteran 'Mars Exploration Rover'(MER) spava u dolini Perceverancekratera Endeavourispod debelog sloja prašine koja već šest nedelja vitla po Crvenoj planeti, naučnici koji studiraju monstrumsku oluju koja je naterala robotskog geologa u hibernacioni režim, najavljaju da se oluja konačno polako smiruje.

o2
Habl je slikao Mars 18. juna 2018. u vreme kada je bio najbliže Zemlji još od 2003. (59,38 mil. km). Habl je napravio sliku tokom opozicije, kada su Sunce, Zemlja i Mar bili poravnati. Sada je na južnoj polulopti proleće, i tamo je divljala peščana oluja koja je od sredine juna prekrila planetu. Na slici je moguće razaznati Hellas Basin, veliki svetli oval dole desno, gde nastaje većina peščanih oluja. Narandžasta površina u gornjem delu u sredini je Arabia Terra. Južno od nje, protežući se od istoka ka zapadu duž ekvatora, nalazi se tamna tvorevina poznata kao Sinus Sabaeus(na istoku) i Sinus Meridiani(na zapadu). 'Opportunity'je sleteo na zapadu S. Meridiani, a 'Spirit'sa druge strane planete u krater Gusev. Dva mala Marsova meseca, Fobos(desno) i Dejmos(levo), vidljiva su na donjoj polovini slike. (Velika slika.)

o3
Dve slike napravljene 2001. kamerom MOC danas nepostojećeg orbitera 'Mars Global Surveyor', pokazuju dramatične promene u izgledu planete kada jedna globalna oluja krene sa juga i prekrije čitavu planetu. Bila je to prva takva globalna pojava kojoj je NASA prisustvovala tokom 20 godina programa osmatranja. Bila je još jedna manja 2007. koju je rover preživeo. Sada pokušava da se spasi i od treće i najveće oluje tokom dve dekade.

'Prilično smo sigurni da je oluja sada u fazi opadanja, jer sve ukazuje na to: polako se na nekim mestima ponovo ukazuju delovi površine, atmosfera počinje da se hladi, a izgleda da se centri dizanja prašine polako gube,' kaže Richard Zurek,naučni rukovodilac kancelarije za Marsov program u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), rodnom mestu svih Nasinih rovera i orbitera na Marsu.

'To znači da više prašine pada iz atmosfere nego što se podiže u vis,' elaborira Zurek, koji je u isto vreme angažovan i kao projektni naučnik u misiji orbitera 'MRO', čiji timovi istražuju i dokumentuju različite aspekte ove oluje.

Ovu vest je MER-ov tim dočekao sa entuziazmom. Iako je magla od prašine i dalje prisutna, 'Opportunity će možda ipak uspeti da primi nešto energije sa Sunca,' smatra MER projektni menadžer John Callasiz JPL-a.

Ogromne peščane oluje poput ove nastaju spajanjem manjih i prilično su retke. Zapravo, ovakve monstrumske oluje se javljaju u proseku tek svake 3-4 Marsove godine (oko 6-8 naših godina), izazivajući atmosferske naučnike da shvate kako i zašto lokalni vetrovi postaju regionalni a potom porastu toliko da progutaju čitavu planetu...

Ti globalni vetrovi su veoma dinamični, divlje nepredvidivi i zloćudni. Na primer, atmosfera iznad nekog područja može da bude za trenutak čista a onda ponovo prašnjava, što zavisi od obližnjih aktivnosti i snage i pravca vetra. Za sada, zaista je potreban meteorolog da bi znali na koji način duvaju vetrovi na Marsu. 

MER tim, kao i čitava naučna zajednica povezana sa Crvenom planetom drži širom otvorene oči nad globalnim mapama i filmovima koje je proizveo jedan od najkompetentnijih Marsovih meteoriloga, Bruce Cantoriz 'Malin Space Svience Systems'[1], čovek koji proučava tamošnje meteorološke uslove već duže od 20 godina. Koristeći podatke i slike koje šalje kamera MARCI(Mars Color Imager), koja nam daje trenutno najbolji uvid u planetu snimajući sa orbitera 'MRO', on svake nedelje objavljuje Marsov vremenski izveštajprema kojem se ravnaju roveri 'Opportunity''Curiosity'.

Vetrovi koje je Cantor krstio kao PEDE,oluje koja pokrivaju čitavu planetu (Planet-Encircling Dust Events), podižu prašinu i pesak sa Marsove površine u atmosferu[2]na visinu od oko 60 km! To je skoro 7 puta veća visina od one na kojoj lete veliki putnički avioni na Zemlji, stvarajući super-debeli i zastrašujući oblak.

olujaOva serija slika od pre više od 2 meseca, proizvedena obradom slika koje je napravio instrument MARCI u kompaniji koja je i naprabila instrument MSSS, prikazuje simulaciju epske oluje koja se kretala planetom i zamračila Marsovo nebo i roveru zamračila Sunce. Oluja je prikazana kao crveni oblak. I 'Opportunity'i noviji i veći rover 'Curiosity'su prikazani na svojim približnim lokacijama. Na gifu se vidi kako oluja raste i pomera se udesno od 'Opportunityja'. I posle dva meseca, rover se krije i 'spava' čekajući da se prašina slegne...


Treba se setiti da Mars ima mnogo tanju atmosferu nego Zemlja (pritisak Marsove atmosfere je samo 0,6% naše). Tipična lokalna oluja na Marsu dostiže 10-15 km u visinu, dok slične oluje u recimo Arizoni (zovu ih 'haboob') dosežu 1,5-1,6 km. To ne može ni da se meri sa PEDE.

Sredinom ovog meseca Cantor je javio da uočava znakove koji upućuju na to da oluja počinje da jenjava. Najpre je uočio pukotine u velu prašine koja obavija planetu koje su omogućile da ugleda delove površine koji su bili prekriveni oblakom prethodnih šest nedelja. Zatim, koristeći merni sistem koji omogućava Marsovim naučnicima da odrede providnost atmosfere – parametar koji ukazuje na količinu prašine u atmosferu – zaključio je da se oblak polako tanji, a najnoviji Marsov vremenski izveštaj je bio najsunčaniji još od maja...

To merenje prozirnosti – u žargonu Marsovih naučnika označava se kao 'Tau'(𝜏) – omogućava naučnicima da mere i prate količinu prašine u atmosferi i sa tla i iz atmosfere. Prikupljanje Tau merenja sa površine je poželjno za površinske misije, jer se roveri i lenderi nalaze na tlu, a u slučaju 'Opportunityja' zato što od stanja prašine zavisi sposobnost rovera na solarni pogon da dugo poživi i napreduje.

'Opportunity' je svakodnevno sprovodio ta merenja kao deo normalne rutine, koristeći Sunce kao referentnu tačku, kao izvor postojane i poznate magnitude svetlosti. Tokom 14 godina i 7 meseci (5183 sola, odn. 5326 dana) trajanja misije, član tima za kontrolu roverovog instrumenta Athena[3]i atmosferski naučnik Mark Lemmon sa Teksas A&M univerziteta, koji takođe radi i na roveru 'Curiosity', koristio je te rezultate da bi procenjivao koliko Sunčeve svetlosti pada na solarne panele.

Ali kada je oluja blokirala Sunce u krateru Endeavour i poslala 'Opportunity' u hibernaciju, merenja u krateru su postala nemoguća. U telemetriji koju je MER tim dobio sa 'Opportunityja' 10. juna, rover je javio da Tau iznosi 10,8 'najveći ikad izmereni na Crvenoj planeti,' primetio je rukovodilac misije Scott Leveriz JPL-a. Kada tim nije primio sledeći telemetriju sa rovera, Callas je objavio uzbunu, jer je taj nivo prozirnosti značio da je nebo iznad rovera zapravo vrlo blizu potpunog mraka.

Zapravo, ovakav Tau je prevazišao rekord koji su držali 'Vikingovi' lenderi, koji su izmerili vrednost 9 tokom PEDE s kraja 70-ih; to je još jedan MER-ov rekord, iako iz one grupe koju niko ne želi.

Procenjivanje Tau sa orbite jeste komplikovano ali moguće. Koristeći zemaljski model primenjen na Marsovu atmosferu, Cantor je uz pomoć Michaela Wolfasa Instituta za kosmičke nauke došao do proračunskih podataka koji su vratili osmeh na lica MER tima: prozirnost prašine u Endeavouru je polako opadala, na otprilike 3,6 sa greškom od 1, što je doduše značilo da može da bude od 2,6 do 4,6, što je opet 'velika razlika', kako je stručnjak rekao...

o5
Mala lokalna oluja koja se pojavila na severnoj polulopti 30. maja 2018. prerastala je iz dana u dan u sve masivniju peščanu olulu. Do sredine juna postla je dovoljno velika da je pokrila čitavu planetu u vidu debelog oblaka prašine. Slika gore, napravljena kamerom MARCIsa orbitera 'MRO' koji je obradio B. Cantor iz 'MSSS', prikazuje stanje oluje od 1. jula 2018. Tačka u sredini prikazuje mesto gde je rover 'Opportunity' ostao da čeka kraj PEDE.

Mada su ovi brojevi podigli moral MER tima, bilo kakav Tau preko 1,0 je problematičan, i svaka od tih vrednosti je još uvek previsoka, zahtevajući od članova tima da ostanu zabrinuti i koncentrisani...

MER tim je jako svestan da ovaj PEDE nije završen i da ima još mnogo pre nego što budu u stanju da kažu da se 'Opportunity' spasao mraka. 'Iako oluja ulazi u fazu opadanja, predhodna iskustva nam sugerišu da mogu da prođu nedelje pre nego što nebo iznad Meridianija[4]postane dovoljno čisto da bi komunikacija sa roverom postala moguća,' priznao je MER-ov istraživački rukovodilac Steve Squyressa Kornela. 'Sada radimo samo ono što možemo... čekamo.'

o6
MER
roverisu teški 185 kg ('Curiosity'ima 900 kg). Maksimalna brzina mu je 5 cm u sekund!

o7
Poslednja peščana oluja na Marsu (slika sa orbite) pokrila je čitavu planetu... Nastali mrak je jako opasan za rover jer postoji realna mogućnost da se akumulatori toliko potroše da je povratak u operativno stanje nemoguć.

MER-ov operativni tim, međutim, ne sedi dokono i čeka, već radi još više, ako je to uopšte moguće. Rukovodioci pokušavaju da sastave plan za oporavak rovera kada 'Opportunity' bude telefonirao kući, pretpostavljajući, razume se, da će se to dogoditi, a svi članovi tima daju svoj doprinos tom cilju.

Operativni inženjeri, naprimer, nastavljaju da prave strategiju za komunikacione prozore za orbitere, iako ih neće koristiti sve dok 'Opportunity' ne pozove kuću. 'Ipak pravimo komunikacione prozore za aplinkovanje i daunlinkovanje da uskočimo kada bude potrebno,' objašnjava Lever.

Zahvaljujući PEDE-u, nema načina da iko kaže u kakvom će stanju da bude rover kada se uspostavi kontakt, tako da se razmatraju svi mogući scenariji. 'To nam pomaže u podizanju morala,' kaže MER-ov šef inženjera Bill Nelsoniz JPL-a. 'A vesti da oluja zamire čini nas prilično optimističnim u nadi da ćemo ponovo čuti naš rover.'

'Razmatramo razne opcije, ali će podaci sa 'Opportunityja' jedini biti merodavni,' naglašava Lever. 'Moramo da se čujemo s njim pre nego što učinimo bilo šta.'

Uprkos svim nedoumica, svi gaje velike nade...

o8
Dan u noć. Ova serija slika prikazuje postepeno zatamljenje Marsovog neba usled zaklanjanja Sunca sa pozicije na kojoj je 'Opportunity'. Desni kvadrat prikazuje izgled neba kako ga je rover video pre pola meseca. Izgleda da rover sada ipak može da ponovo vidi Sunce, i da je nebo blizu srednjem prozoru na slici. Možda mu to pomogne da makar malo dobije energije? Ove slike je napravio MERCI a obradio ih 'MSSS' tim.

U sred najvećeg mraka, bilo je i dobrih vesti. U podne 28. juna tim je dobio pismo iz Nasnog direktorata u kome se potvrđuje odobrenje zahteva tima za jednogodišnjim produžetkom misije. Kako je objasnio Zurek, NASA je ranije svake godine produžavala (ili nije) sve misije za po jednu godinu (i obezbeđivala deo fiskalnog budžeta), ali od sada će na traženje Komitera nacionalne Akademije to produženje biti na tri godine.

Sledeće godine od danas, ako sve protekne u redu, MER-ovi zvaničnici će podneti zahtev za 12. produženje misije. 'Nadam se da ćemo i dalje biti u akciji, dole u Endeavour krateru, poučavajući unutrašnji deo njegove ivice[5],' izjavio je Zurek.

Iako nema načina da saznamo kako je 'Oportunity', čvrsto veruje, kao i većina, 'da će će sve ovo proći da ćemo ponovo razgovarati sa našim roverom,' ispričao je JPL-ov planer roverove vožnje Ashley Stroupe. 'Jedino što ne znamo tačno kad...'

Kako se juli približavao kraju, Marsova orbita ga je dovela bliže Zemlji nego ikad još od avgusta 2003. Planetno udruženje Amerike je propratilo taj događaj organizujući rođendanski parti Rayu Bradburyjui posmatranje kroz 60-inčni teleskop na Mont Vilsonu.

o9
Ovako trenutno rover vidi Sunce sa ivica kratera Endeavour...

Ova oluja, najgora koju je MER doživeo u 14,7 godina dugom boravku na Marsu, iznenadila je roverov tim. 'Obzirom na skroman start ove oluje, nismo ni sanjali na početku da postoje šanse da će prerasti u nešto ovako loše,' kaže Stroupe. Pratili smo sa Zemlje pojave sličnog intenziteta i ranije, ali nijedna nije pogodila neku našu mašinu kao što je to bilo sada.'

'Opportunity' je preživeo jedan PEDE 2007. godine, ali centri koji dižu prašinu nisu bili tako gusti kao sada. 'I nismo morali da se potpuno isključimo,' priseća se Stroupe. 'Nekoliko dana nismo komunicirali, ali je rover ostao pod softverskom kontrolom, čak i kada smo mu naredili da ode na spavanje.'

Na drugoj strani planete, rover na nuklearni pogon, 'Curiosity', mirno je nastavio sa radom u krateru Gale. 'Nismo uočili nikakvu stvarnu olujnu aktivnost, nešto u vidu fronta koji donosi oblak prašine i koji šiba po pejzažu,' izjavio je njihov naučnik Ashwin Vasavada iz JPL.

To ne treba previše da čudi, jer je 'meteorologija u tom 6 km dubokom krateru[6]malo drugačija, jer ima na neki način sopstveni sistem,' podseća Zurek.

Manja ili veća zaštita od oluje i ne-zavisnost od Sunčeve energije čine veliku razliku. Ali i pored toga, pokretna laboratorija je Sola 2085. (18. jun 2018.) prijavila prozirnost vazduha oko sebe 'približno oko 8,5', što je 'bilo podvrgnuto analizi', rekao je Lemmon. Međutim, nakon tog pika, prozirnost je pala 'na ispod 4', izjavio je Lemmon.

Kao rezultat, 'Curiosity' je uspeo da radi tokom čitavog trajanja oluje. 'Zapravo, uopšte nismo morali da usporavamo. Jedino smo morali da pazimo da ne izlažemo predugo sočiva kamere MAHLI(Mars Hand Lens Imager). Iako nismo mogli da pokrijemo kamere na jarbolu, ipak s njima nismo imali problema. One imaju prilično veliku zaštitu okolo, tako da je optika smeštena duboko unutra,' izavio je on.

Inženjerijske kamere 'Curiosityja' su bile najviše izložene[7]. 'Primetili smo samo nekoliko zalepljenih čestica prašine, ali to do sada nije uticalo na našu sposobnost za navigaciju ili način korišćenja kamera,' izjavio je Vasavada.

o10
Pomračenje Sunca kako ga je video 'Opportunity' tokom peščane oluje u avgustu 2007.

o11
'Curiosityjev' selfi napravljen Sola 2082 (15. juna 2018.), dok je regionalna peščana oluja kružila planetom. Dok je oluja uhvarila 'Opportunityja' u krateru Endeavour, zasula ga prašinom i naterala MER tim da suspenduju sve operacije i isključe rover, dotle je 'Curiosity' u krateru Gale prošao praktično neokrnjen. Dok se 'Oppy' hrani Sunce, 'Curiosity' troši nuklearnu bateriju i ne zavisi od Sunca.

Uslovi osvetljenosti su ono što najviše utiče na rad 'Curiosityja'. 'Sva ta prašina u atmosferi čini nebo tamnijim i značajno menja boju svetlosti,' kaže Vasavada. 'Mars uvek ima malo boje u svetlosti, ali umesto da imamo belu svetlost kojoj se nadamo, imamo svetlost koja je narandžastija od uobičajene Marsove svetlosti. Na taj način nam je jako teško da koristimo kolor-informacije u geologiji dokle god traje peščana oluja.'

Ali 'Curiosityjev' tim je u stanju da upravlja uslovima osvetljenosti dužim vremenom ekspozicije i praveći fotografije ranije tokom dana. 'Sve su to sekundarne delatnosti i lako ih je postizati,' kaže Vasavada.

Ako je istina da oluja polako opada, Lemmon će pristupiti 'Curiosityjevom' planiranom Tau osmatranju. 'Čini se da će nas prašina pratiti još mesecima, pa ćemo stoga u planiranju vremena ekspozicije koristiti model postepenog opadanja Taua.'

Što se tiče MER tima, Lemmon procenjuje da bi čak i signal 'Halo, budan sam' sa 'Opportunityja' mogli da čekaju 5-7 nedelja, tj. dok aptmosferska prozirnost ne padne na oko Tau = 2.

Na osnovu poređenja sa olujom iz 2001. godine, naučnici smatraju da je prozirnost u krateru Endeavour pasti na ispod 2 tek negde u septembru – 'ako se stvari budu odvijale kao i tokom oluje,' smatra Zurek...

Ipak, operativci MER-ovog tima nastavljaju da svakodnevno osluškuju signal tokom programiranih komunikacionih prozora posredstvom prijemnika RSRantena DSN(Deep Space Network). Tim takođe najmanje triput nedeljno šalje naredbu za signal za slučaj da se rover neočekivano probudi. 'Za sada je tišina,' izjavio je Paolo Bellutta, koji bi trebalo da isplanira roverovu vožnju do kraja godine.

'Ako prozirnost nastavi da opada, sve više svetlostii energije će se slivati u akumulatore, te će možda uspeti da sakupe dovoljno struje za buđenje rovera, nadajmo se u dobrom stanju,' kaže Callas. 'To su naša očekivanja.'

o12
Linija na levoj slici prikazuje rutu 'Opportunityja' od mesta sletanja u krateru Eagle do Cape Tribulation, koji se nalazi na severu od sadašnje lokacije u dolini Perseverance. Osnovna slika za mapu predstavlja mozaik koji je napravio orbiter 'MRO'. Larry Crumpler iz Muzeja za prirodnu istoriju i nauku iz Novog Meksika smislio je ovu putanju. Desna slika prikazuje kretanje rovera od Sola 5100 (29. maja 2018.) i njegovu približnju sadašnju lokaciju. (Veća slika.)

Trenutno, MER tim ne poseduje glavne parametre za planiranje. 'Postoje mnogi različiti scenariji i brojne mogućnosti kada razmišljamo u kakvom stanju je 'Opportunity' sada,' kaže Lever. 'Ja sam stalno između svih mogućih scenarija, ali mogu samo da nagađam. Nećemo imati nikakav odgovor dokle god se ne čujemo sa roverom i dobijemo bilo kakve podatke.'

Čekanje u neznanju nije lako. 'Teško je ali pokušavamo da ostanemo pozitivni jer imamo puno razloga za to,' kaže Stroupe. 'Ako ne bude previše hladno, što bi loše uticalo na elektroniku i naučne instrumente, naši modeli pokazuju da imamo čemu da se nadamo.'

Ali ima i drugih faktora koje treba uzeti u obzir. Mada je moguće da trenutno 'Opportunity' može da vidi Sunce, potrebno je neko vreme da se akumulatori napune. Takođe, možda je na solarnim panelima toliko prašine i peska da je proizvodnja energije značajno smanjena.

o13
Na pola puta do doline Persevarance Valley. Rover je napravio ovu panoramu Navigacionom kamerom početkom marta 2018. (Veća slika.)Ona prikazuje deo rejona koji je rover već istražio.

o14
Dolina Perseverance u kojoj se nalazi 'Opportunity' snimljena kamerom HiRISE Nasinog orbitera 'MRO'. Snimljen je gde dolina preseca obod kratera u donjem levom kvadrantu slike. Rover se ovde nalazi od početka juna 2018.

Iznenađujuće je da je 'Opportunity' još uvek bio operativan kada je 10. juna poslao telemetrijski izveštaj, iako je proizvodio samo 22 vat-sati energije – to je skoro 100 W-h manje nego što se smatralo da je potrebeno da bi rover klase MER mogao da preživi – što nije bilo dovoljno čak ni da brodski sat nastavi da radi. [Robotova proizvodnja struje na sletanju i sa čistim kolektorima bila je 950+ vat-časova, a krajem maja pre oluje iznosila je oko 650 W-h.]

Ali odmah potom, 'Opportunity' se isključio i zapao u hibernaciju. Od tada, tim nije čuo ništa više sem kratkog zvučnog signala[8]. Ali kako je i zašto rover ušao u san ostala je tajna. 'Verovatno je na roveru došlo do tri preklapajuća režima koja se aktiviraju prema potrebi. Pošto i među njima postoji hijerarhija, sada treba to da nekako rešimo.'

Većina operativnih inženjera veruje da je roverova ekstremna i nikad ranije zabeležena tako niska energija od 22 W-h, kombinovana sa rekordno visokim Tau od 10.8, dovela 'Opportunity' do isključivanja usled manjka energije odmah nakon slanja telemetrije. Takvo stanje je automatski isključilo sve robotske sisteme sem časovnika.

o15
Struja koju proizvode solarni paneli'Opportunity'(peščana oluja 2018).

o16
Struja koju proizvode solarni paneli'Opportunity'(2017-2018).

MRAK KAO KVAR

Ali kako dva meseca mraka i prašine može da naudi roveru veličine kartinga, koji je već prevazišao prvobitno planirani garantni rok od 90 dana skoro 60 puta? Inženjerijski tim 'Opportunityja'očekuje da će rover imati nekoliko 'kvarova', koji su uzrokovani manjkom struje neophodne da bi rover preduzimao nezavisne operacije radi održavanja funkcionalnosti. Prvi od njih, za koji tim veruje da se pojavio odmah nakon 10. juna, nazvan je low-power fault, a znači da rover ne može da dobije dovoljno Sunčeve svetlosti da napuni akumulatore, pa je ušao u hibernaciju sve dok solarni paneli ne budu ponovo kadri da ih napune.

Drugi kvar koji je verovatno pogodio 'Opportunity' je clock fault. Iako roverov interni sat radi čak i ako privremeno nestane struje, njen prekid će dovesti do prestanka rada sata. U tom slučaju, rover neće znati koliko je vremena prošlo, niti koji je datum, niti kada treba očekivati poziv sa Zemlje, niti kada inženjerima treba poslati planirane signale. U tom slučaju, kada stigne struja, 'Opportunity' će morati sa koristi podatak kao da li je nivo osvetljenosti da utvrdi da li je dan ili noć i ponovo stekne grupi osećaj vremena.

Treći kvar koji inženjeri očekuju da će ih snaći je tzv. uploss fault, zbog koga će rover možda pomisliti da je brodska komunikaciona oprema u kvaru. To bi moglo da se desi ako rover, na osnovu gubitka preciznog merenja vremena, ne primi sa Zemlje signal i pomisli da je došlo do kvara opreme. U tom slučaju, kada dođe struja 'Opportunity' će započeti proveru celokupne svoje opreme i započeti proveru liste mogućih rešenja za vaspostavljanje veze sa Zemljom.

o20
Selfi koji je snimio 'Opportunity' u martu 2014. pokazuje koliko je prašine bilo nakupljeno ali ga je vetar oduvao...

o3
Dve slike napravljene kamerom MOC danas nepostojećeg orbitera 'Mars Global Surveyor' 2001, pokazuju dramatične promene u izgledu planete kada jedna globalna oluja krene sa juga i prekrije čitavu planetu. Bila je to prva tava globalna pojava kojoj je NASA prisustvovala tokom 20 godina programa osmatranja. Bila je još jedna 2007. koju je rover preživeo. Sada pokušava da se spasi i od treće i najveće oluje tokom dve dekade.

Plan za oporavak rovera ima tri faze: 1) faza osluškivanja da bi se utvrdilo kada rover pokušava da komunicira sa Zemljom i u kom režimu ili kvaru se nalazi, 2) faza u kojoj će tim dobiti više informacija o roverovom stanju i zdravlju, resetovati sve što je u kvaru, potvrditi status akumulatora, uključiti UKT antenu[9], i sve drugo potrebno da se rover vrati u normalno stanje; i 3) krajnja faza u kojoj će tim odrediti koliko se prašine nalazi na sočivima kamere, odrediti Tau, i kalibrisati dve stereo panoramske kamere (Pancam)na jarbolu i glavnu antenu (HGA), i generalno proveriti čitav rover da bi se osiguralo da na roveru ništa nije ostalo oštećeno tokom oluje.

'Kada inženjeri utvrde da je vozilo u dobrom operativnom stanju, predaćemo 'ključeve' naučnicima da mogu da nastave svoj rad,' kaže Nelson.

Kada 'Opportunity' počne da prima dovoljno Sunčeve energije i probudi se, ako je časovnik prestao da radi, to će nadjačati sve drugo i rover će se naći u toj vrsti kvara, objašnjava Nelson. 'Kvar izazvan isključenjem sata je iznad svih, i tek kad njega otklonimo onda je na redu upplos fault,' kaže Nelson.

Ne misle svi da je časovnik do sada ispao iz funkcije. Ako je Tau sledećeg dana spao sa 10,8 a rover ipak dobijao malo svetlosti da sačuva energiju, ' moguće je da je rover ipak mogao da stvara dovoljno struje da sat nastavi da radi.'

'Časovnik je jedan 1-vatni uređaj, što znači da za jedan dan potroši 24 W-h, a mi smo imali poslednji podatak da raspolažemo sa 22 W-h,' kaže Callas. 'To je malo, ali nije nula. Ipak ima šanse da je sat nastavio da kuca... To bi bilo odlično, jer bi oporavak bio mnogo lakši.'

Ako se sat na 'Opportunityju' pokvario, 'biće mnogo posla za nas jer nećemo znati tačno vreme kada će svakog dana rover komunicirati sa Zemljom jer će to zavisiti od različitih tajmera i energije koju šalju solarni paneli,' kaže Callas. 'Dakle, moguće je da čujemo rover jednog dana ali ne i sutradan a da prekosutra seansa padne u neko drugo vreme. Na nama je da shvatimo ritam i iz toga i stanje samog aparata.'

o22
Snimak jednog našeg paparaca MER rovera na zapadnoj ivici kratera Endeavour. (Amateur Space Images Archive)

Dobra vest je da postoji 'samo jedan prozor od nekoliko sati u kojem aparat može da se probudi u toku dana, otprilike između 8:30 i 13:30 po lokalnom solarnom vremenu,' kaže Callas. Iako je to mnogo bolje nego čekati tokom čitavog Marsovog dana koji traje 24 sata i 39 minuta, 'to i komplikuje stvari,' kaže on.

Pored toga što razvijaju strategiju za oporavak, tim inženjera sprovodi i određena testiranja na dva rovera koja se nalaze na poligonu za testiranje u Kaliforniji.

Kada 'Opportunity' bude napunio baterije i telefonirao kući, započeće oporavak. 'Sve iznar 24-40 W-h dnevno, što predstavlja neku vrstu parazitskog troška elektronike, odlaziće na punjenje akumulatora,' kaže Callas. 'Dakle ako Tau opadne iznad mesta na kome se nalazi rover Sunce će početi da stvara struju i ona će početi da puni baterije.'

Jedno je sigurno: oporavak će da potraje. 'Kada se rover jednom isključi, treba puno vremena da se vrati onlajn i da počne da radi,' kaže Stroupe. 'Moguće je da se s roverom čujemo samo nakratko i da uspostavljanje veze ponovo iscrpi akumulatore toliko da ponovo nastanu problemi. Znači da će rover možda jedno vreme oscilovati sa strujom.'

Dok čekaju željeni signal s rovera, MER tim ima i druge aktivnosti koje treba da obavi. 'Treba da napravimo flajt softver za situacije koje predstoje nakon povratka rovera. Glavne snage u tom smislu su usmerene na smanjivanje broja kilometara koje treba preći u narednom periodu...

o23
Zahvaljujući ovoj peščanoj oluji, NASA se našla u retkoj mogućnosti da na taj način nauči nešto novo o Marsu. NASA je zato uključila sve svoje aparate tamo da bi naučnici posmatrali i proučili ovu retku i globalnu pojavu sa što više uređaja.

 

[1]Privatna kompanija iz San Dijega koja konstruiše, razvija, proizvodi i operiše optičkim instrumentima na bespilotnim kosmičkim letilicama. Njihove kamere su nadaleko poznate i letele su na mnogim američkim letilicama: 'Mars Observer', 'Mars Global Surveyor','Mars Polar Lander', 'Mars Climate Orbiter', '2001 Mars Odyssey', 'Mars Reconnaissance Orbiter', 'Phoenix lander','Mars Exploration Rovers', 'Lunar Reconnaissance Orbiter', 'JunoJupiter Mission' itd.

[2]Marsova gravitacija je samo 38%Zemljine, tako da se prašina lako podiže ali i teško sleže...

[3]To je jedan komplet instrumentata i alata. Glavni cilj Atheneje istraživanje tragova vode na površine i potraga za tragovima života. 

[4]Meridiani Planimje glatko mesto na ekvatoru gde je sleteo 'Opportunity'.

[5]Udarni krater ima ~22 km u prečniku i dubinu oko 300 metara! Ime je dobio po Kukovom brodu koji je u XVIII veku na prvom putovanju stigao na Zeland, Tasmaniju i Australiju. Danas je brod na dnu mora u američkoj luci Njuport.

[6]Gejl je verovatno ogromno isušeno jezero prečnika 155 km i dubine 6 km. Tu je 2012. sleteo rover a lokacija je nazvana Bredberi.

[7]Ovaj rover ima ukupno 17 kamera, dok će sledeći imati čak 23! 'Curiosity' ima 4 para inženjerskih kamera za izbegavanje opasnosti (Hazcams), dva para inženjerijskih navigacionih kamera (Navcams), četiri naučne kamere (par na jarbolu, ChemCam i MAHLI) i jednu sletnu (Mardi).

[8]Stara fora – u safe-modu letilice ili roveri šalju samo kratke zvučne signale, na osnovu kojih naučnici na Zemlji procenjuju i znaju status letilice.

[9]Rover 'priča' sa nekim od Marsovih orbitera, recimo s 'Mars Odysseyem'. Njemu treba 16 min. da preleti od horizonta do horizonta, pa rover i orbiter mogu da 'pričaju' oko 10 min. Većina naučnih podataka se šalje na Zemlju preko roverove UKT-antene, koja komunicira sa 'Odysseyem'. 'Mars Odyssey' je poslao većinu podataka sa oba MER rovera. Drugi orbiter, 'Mars Global Surveyor', poslao je oko 8% svih podataka dok nije prestao da komuniicira sa Zemljom 2006. Jedan mali procenat podataka poslat je ka Zemlji direktno preko X-band linka.


Marsov rover Opportunity prekinuo kontakt sa Zemljom. Hoće li preživeti?

Opportunity se priprema za još jednu zimu na Marsu

’Opportunity’ oborio 40 godina stari rekord


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar