Astronautika: misije

Nedavne promene u dizajnu misije dovele su do povećanja lansirne težine, što je dovelo do promene rakete-nosača

ch1

Indusi i Rusi su planirali da izvedu ovu misiju zajedno, pa su 2007. potpisali ugovor. Ali Rusi su odustali od lendera nakon pada 'Fobos-grunta' 2011.

'Chandrayaan-2', originalno planiran za lansiranje za decembar 2016. a onda prebačen za oktobar 2018, sada je konačno u planu za lansiranje ne pre od 3. januara 2019, da bi lender i rover sleteli u blizinu lunarnog južnog pola u februaru. Agencija ISRO je objavila da je lender dobio ime 'Vikram'u čast bivšeg direktora agencije Vikrama Sarabhaia.

Kao i uvek kada su u pitanju vesti o ISRO misijama, o tome nema ništa na ISRO vebsajtu. Zapravo, tamo se još uvek 'Chandrayaan-2' pominje kao misija koja će bili lansirana 'u drugoj polovini 2018.'. Kod Indusa je kao i kod nas: 'može da bude, al' ne mora da znači...'

Prema izjavama M. Annaduraia, direktora U.R. Rao Satelitskog Centra, orbiter je spreman za lansiranje, ali su lender i rover još uvek u fazi testiranja. Neki izvori kažu da 'ponovna odlaganja ne bi nikog iznenadila'.

To izgleda verovatno, jer je lista promena na konstrukciji lendera vrlo duga. U junu su obavljena neka tehnička istraživanja i utvrđeno je da je misija lendera neprihvatljivo riskantna, te je sugerisana fundamentalna izmena plana misije. Prethodno, lender je trebalo da sleti direktno posle odvajanja od orbitera. Prema novom planu, lender bi se prvo okretao oko Meseca radi provere sistema, pre deorbitiranja i sletanja.

To zvuči manje riskantno, ali da li je? Da bi prvo orbitirao a onda deorbitirao, lender će morati da funkcioniše kao prava kosmička letilica. Promene u dizajnu misije zahtevaće dodatni, peti raketni motor od 800 N u centru lendera, kao i dodatno gorivo u dva nova tanka, i novi, treći za gas za pritisak. Trebaće dodati i 4 reakciona točka i zvezdane senzore za troosnu kontrolu, plus prateća elektronika i softver. Još neke promene bi trebale da povećaju šanse lendera na uspeh: izmena u konfiguraciji nogara stajnog trapa radi povećanja stabilnosti, kao i dodatne redundantne komponnte elektronike.

Sve ove kasnije promene povećale su težinu komponenti tereta. Težina praznog lendera povećana je za 100 kg, na 1350. Težina rovera je povećana za 5 kg, na 25. Dodatno gorivo i ostale promene rezultirale su porastom ukupne težine za 600 kg, sa 3250 na 3850 kg.

Taj porast težine prevazilazi mogućnosti planirane rakete, 'GSLV Mark II'. Indija razmatra mogućnost apgrejdovanja rakete, ali im se čini da bi odluka o lansiranju tako dragocenog tereta kao što je lender na prvom letu 'Marka II' bila preriskantna. Manje je riskantno prebaciti lansiranje na raketu 'GSLV Mark III'. Treba podsetiti da je do danas raketa 'Mark III' letela samo dvaput.

ch2

ch3

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
BojanB
0 #2 BojanB 29-08-2018 00:21
Gospodine Drago, jedan mali off topic ako dozvoljavate, cenim da se sa naših prostora niko dublje nije kopao po konstruktorskim biroima od Vas. Gledam ovih dana na yt ovog profesora i pitam se da li se radi o zanesenjaku ili par exelans stručnjaku koji zna napamet sve i jednu raketu na planeti i da li Vam je poznat?

https://youtu.be/zdnVEGLn0iE

(inace, mnogo su mi pomogli vasi tekstovi o motorima da uopste pohvatam o cemu se radi slusajuci ovakve klipove)
dragovic
+7 #1 dragovic 22-08-2018 11:02
P.S.
Uvek zaboravim da kažem:
volim da pišem o indijskoj astronautici najviše zvog toga što sve što rade rade jedno 5-10 puta jeftinije od ostalih! Recimo, MOM, Marsov orbiter lansiran 2013, koštao je samo $73 miliona, a radi I danas! Nasini aparati su od pola milijarde pa navies...
Tako je slično i sa lunarnim roverom 'Vikram'! Zato im držim palčeve!
Dodaj komentar