Astronautika: misije

Danas nekoliko zemalja ima manje ili više ambiciozne lunarne istraživačke programe. Nesumnjivo najsloženiji je kineski 'CLEP', ali nisu nezanimljive ni misije NASA, ESA, Indije i Rusije. Japan nije izuzetak, ali njihov lunarni program kuburi sa brojnim odlaganjima nakon lansiranja 'Kaguye' (SELENA) pre više od 10 godina. Međutim,JAXA već godinama planira da pošalje lender poznat pod imenom'SLIM' (Smart Lander for Investigating Moon). 'SLIM' je rođen kao jeftina alternativa projekta 'Kaguya 2'. Trebalo je da bude lansiran ove godine, ali zbog nedostatka para sve je odloženo za 2021[1].

j1
Trenutna konstrukcija lendera 'SLIM'.

To znači da će Japan postati treća azijska zemlja koja će imati sondu na površini Meseca, posle Kine ('Chang'e 3') i Indije ('Chandrayaan 2', zakazane za 2019.). JAXA reklanira svoj 'SLIM' (スリムili 小型月着陸実験機na japanskom) kao prvu sondu koja će sleteti sa preciznošću od 100 metara, a ono 'smart' (pametna) iz imena znači da će da koristi optičku navigaciju i radar i LIDAR da izvede potouno autoonomno sletanmje (zapravo, i Kinezi su za 'Chang'e 3' koristili istu tehnologiju ali zona sletanja je bila jako široka i nije zahtevala veliku preciznost). Naravno, nije isključeno da dok 'SLIM' poleti neka druga sonda je pretekne po pitanju preciznosti…

j2
'Horizontalno' sletanje na Mesec.

U svakom slučaju, JAXA je u poslednjih nekoliko godina izmenila nekoliko ključnih aspekata misije. S jedne strane, projekat je formalno odobren i vrlo je teško otkazati ga – mada se s japanskim misijama nikad ne zna. Zona sletanja je krater u Mare Nectaris, u blizini lunarnog ekvatora (pa stoga energetski lako dostupan). Originalna zona sletanja su bila brda Marius, koja su bila jedno od lokacija poslednje misije 'Apolo'). Japanska sonda će biti lansirana umesto raketom 'Epsilon' raketom 'H-IIA'. 'H-IIA' je mnogo jača i skuplja, ali JAXA planira da jednom raketom pošalje u kosmos i satelit 'XRISM', naslednika nesrećne rendgenske opservatorije 'Hitomi'[2]. Dodatna prednost korišćenja ove rakete ogleda se u tome što je 'SLIM' povećao svoju težinu sa 130 na 200 kg (bez goriva), tako da to više nije tako mala sonda (težina sonda na lansiranju biće 730 kg). Ukupna cena misije procenjena je na oko 115 miliona evra.

j3
Zona sletanja.

j4
Delovi 'SLIM-a'. Tu su negde i nogari stajnog trapa koji će omogućiti horizontalno sletanje na površinu.

Prema trenutnom dizajnu, 'SLIM' će koristiti vrlo inovativni sistem za 'horizontalno sletanje'. Umesto da koristi tradicionalno vertikalno sletanje, koje zahteva puno preciznosti i, naravno, stajni trap, 'SLIM' će upotrebiti specijalne nogare koji će pri kontaktu sa tlom omogućiti sondi da 'padne' na površinu horizontalno. Na taj način sletanje će moći da bude izvedeno i na padini kratera a instrumentima će biti mnogo lakše da analiziraju regolit. Ovakva tehnika je u više mahova u prošlosti već predlagana za lunarne module sa ljudskom posadom – npr. prilikom razvoja 'Altaira' u Nasinom projektu 'Constellation' – ali nikada nije iskorišćena u stvarnoj misiji. 'SLIM' će prvo ući u lunarnu orbitu visine 15 km odakle će krenuti u spuštanje u zonu sletanja. Faza spuštanja će započeti na visini od 7 km. Za manevrisanje 'SLIM' će koristiti 2 glavna motora i 12 trastera (u originalu bilo ih je 1 odn. 8). 

j5
Manevri za ulazak u lunarnu orbitu.

j6
Finalno sletanje 'SLIM-a'.

j7
Finalna faza sletanja.

j8
Sletna konfiguracija...

j9
Sekvenca horizontalnog sletanja.

j10
Testiranje tehnike...

Osim toga, zahvaljujući ogromnom iskustvu u izgradnji sondi i subsondi malih dimenzija ('Hayabusa' i 'Hayabusa 2'), JAXA planira da pošalje i jednu malu subsondu sa spektroskopskom kamerom koja će biti izbačena sa 'SLIM-a' da bi snimila sletanje sonde...

j11
Subsonda će se odvojiti radi snimanja sletanja.

'SLIM' će poslužiti kao prethodnica misije 'SELENE-R' koja će doneti uzorke sa Meseca, misije koja će biti sprovedena u kolaboraciji sa ESA i Kanadom.

Nesumljivo, posle 'SLIM-a', jedini način da Japan napreduje u svom lunarnom programu i suprotstavi se agresivnom kineskom lunarnom programu jeste da udruži snage sa nekom drugom kosmičkom agencijom. Nadamo se da će time započeti nova era međunarodne kooperacije u istraživanja Meseca.

j12 

[1]Za ovo nemaju para, ali imaju za najveće osavremenjivanje naoružanja od II sv. rata...

[2]Šta se dogodilo opservatoriji zvanoj i 'ASTRO-H', pročitaj u priči koju sam napisao prošle godine.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Aleksandar Zorkić
0 #4 Aleksandar Zorkić 14-08-2018 13:11
Nije to tako jednostavno kako g. Dragović kaže, jer sve košta „samo“ nekoliko dolara svakog stanovnika. I naoružanje i nauka i kultura i sport i izgradnja - sve. Srbija nema para za izgradnju puteva iako oni koštaju „samo“ nekoliko dolara po stanovniku godišnje.
2. Ne znam čemu politika u AM, pogotovo kada se neprecizno i tendenciozno predstavlja. DD kaže „zbog politike prema Sev. Koreji i Kini, SAD traži da se Japan tako naoruža da postane najjača zemlja u region.”
Kao Japan je mali i zaostao u razvoju pa sve radi kako mu SAD kažu. Pa nije tako. Niti su SAD toliko svemoćne, niti su druge zemlje toliko kilave da bi se u svetu sprovodila samo volja SAD. To jednostavno nije ni tačno ni logično.
Severna Koreja i Japan su zavađene zemlje. Jedna drugu vide kao realnu opasnost. Japan strahuje od naoružavanja Severne Koreje i ZATO želi i sam da se naoruža. To je njegov, Japanov izbor, a ne nametnuta politika SAD. Zapravo, to je ZAJEDNIČKI interes i Japana i SAD. Interes Japana je da ima visoku odbrambenu sposobnost!
Sličan slučaj je i kad se radi o Kini jer Kina i Japan imaju dugu tradiciju neprijateljstva , mržnje i zla. I svaka se trudi da bude vojno (ekonomski itd.) što moćnija.
Zato svaka zemlja nastoji da poveća svoju odbrambenu sposobnost, tako što će sama prozivesti naoružanje, ili tako što će ga kupiti. A od koga Japan da kupi oružje? Od Kine, Rusije, Srbije :))) ???
Prijavi administratoru
dragovic
0 #3 dragovic 14-08-2018 13:04
P.S.
Sad su baš javili na radiju: Pentagon je prodao J. Koreji I Japanu sisteme za odbranu od Džonga u vrednosti od $30 milijardi... To je vrednost na stotine kosmičkih misija.
Prijavi administratoru
dragovic
0 #2 dragovic 14-08-2018 11:37
Nije valjda Olivere da se pecaš na tu priču o nemanju para za nauku ili istraživanja? To je bez izuzetka glupost - radi se samo o politici I prioritetima. Ako si pročitao ono o 'Buranu', tamo sam napisao da iako je to bio najjači projekat u zemlji ikada sproveden, on je koštao svakog tanovnika čak I siromašnog SSSR-a samo 25 rubalja godišnje (to je oko $5)!
Ne znam koliko pratiš situaciju na Dalekom istoku, ali zbog politike prema Sev. Koreji i Kini, SAD traži da se Japan tako naoruža da postane najjača zemlja u region. Znači da će morati da uvoze iz SAD. Recimo, Saudi Arabija je potpisala s Trumpom ugovor o uvozu oružja u visini od $100 milijardi! Ako nešto slično uradi I Japan, zvogom kosmose!
Prijavi administratoru
Oliver
+1 #1 Oliver 12-08-2018 20:59
Vrlo čudno zvuči podatak da Japan, kao treća ekonomija sveta, nema para za jedan ovakav projekat, nego ga stalno odlaže. Tim pre što čak nije u pitanju ni neka naročito skupa misija, gledano kosmičkim aršinima. :-?
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži