Astronautika: misije

Kina je 20. maja 2018. u 21:25 UTC lansirala svoju petu misiju ka Mesecu. Međutim, taj brod, nazvan 'Queqiao'(鹊桥”号中继星), potpuno je drugačiji od ostalih. Njegov zadatak nije da studira Mesec, već da služi kao relejni satelit za narednu lunarnu sondu 'Chang'e 4', misiju koja će do kraja godine sleteti na drugu stranu Meseca. Jasno je da sa druge strane ne može da se vidi Zemlja, tako da bi komunikacija sa 'Chang'eom'bila nemoguća bez jednog takvog releja.

k1
'Queqiao'
pre lansiranja sa sklopljenom antenom.

Sonda 'Chang'e 4' će biti prvi ljudski uređaj koji će se spustiti na 'onu' stranu Meseca, i 'Queqiao'će biti prvi satelit sa zadatkom da preusmerava podatke jedne misije tog tipa. Zato će on biti postavljen u halo orbitu oko Lagranžove tačke L2sistema Zemlja-Mesec (ELM-2), locirane oko 64.500 km iznad skrivenog lica Meseca. Lansiranje 'Queqiaoa'će biti izvršeno sa rampe LC-3 kosmičkog centra Xichang, koji se nalazi u sred zemlje. 'Queqiao' ima težinu od samo 425 kg, tako da će biti upotrebljena relativno mala raketa, 'Dugi Marš CZ-4C' (serijskog broja Y27). 25. maja 'Queqiao' će proleteti na oko hiljadu km od Meseca i uputiti se ka halo orbiti oko tačke ELM-2, prečnika 13000 km, u koju će ući 8-9 dana posle lansiranja. 

k2
Lunarna sonda 'Chang'e 4' i relejni satelit 'Queqiao' koji će biti korišćen za komunikaciju.

k3
Šematski prikaz tačke ELM-2 i 'Queqiao' halo orbite.

Međutim, to neće biti prvi put da neki satelid stigne do tačke ELM-2, jer je 1990. i japanski satelit 'Hiten' prošao tuda, kao i neke evropske sonde ili, još skorije, kineska sonda 'Chang'e 5-T1'. Naravno, 'Queqiao' će biti prvi satelit koji ima tačku ELM-2 kao primarnu destinaciju misije (Lagranžovu tačku ELM-2 ne treba pomešati sa tačkom ESL-2, lociranom 1,5 mil. km od Zemlje i koju koriste mnogi astronomski sateliti poput 'Herschela', 'Plancka' ili budućeg 'James Webba'). 'Queqiao', odnedavno poznat i kao LRS ([Chang'e 4] Lunar Relay Satellite) ili 娥四号中继星( Cháng'é 4 hào Zhōngjì Xīng ), bazira se na platformi CAST-100 i poseduje antenu na otvaranje prečnika 4,2 metra koja će preusmeravati podatke sa 'Chang'ea 4' na četiri X-band kanala pri brzini od 256 kbps i jednom S-band pri brzini od 2 Mbps u pravcu Zemlje. Satelit ima nekoliko motora ukupnog potiska od 130 njutna napajana iz tanka sa 100 kg hidrazina. Preciznost usmeravanja antene će biti 0,06° a radni vek satelita oko pet godina. 'Queqiao' takođe nosi retroreflektor prečnika 17 cm radi preciznog merenja pozicije u odnosu na Zemlju.

k4
Relejni satelit 'Queqiao'.

k5
Šema kretanja kineskog satelita od lansiranja do halo orbite oko tačke EML-2.

Sonda 'Chang’e 4' (kin. 嫦娥四号) je brod od 3,8 tona koji će biti lansiran u decembru ove godine raketom 'Dugi Marš CZ-3B'. Po konstrukciji će biti isti kao 'Chang'e 3', prvi kineski brod koji je sleteo na Mesec i koji, na iznenađenje svih, i dalje radi! Kao i on, i 'Chang'e 4' će poneti mali rover koji će istraživati okolinu oko mesta sletanja. 'Chang'e 4' će sleteti u udarni krater VonKármán[1]u zoni Aitkenovog basena, lociranog na 45,5° južno i 178° istočno na drugoj strani Meseca (mada se razmatraju i druge lokacije). Quèqiáo (鵲橋ili 鹊桥) na mandarinskom znači 'most svraka', ime koje potiče iz stare kineske legende u kojoj je Mlečni put zapravo most formiran od svraka koje svake godine sjedinjuju ljubavnike koje predstavljaju zvezde VegaAltair(u čitavoj Aziji se svake godine slave brojni festivali posvećeni ovoj legendi, od kojih je najpopularniji japanski Tanabata). Usput, ime satelita se ne čita 'kuekiao', već nešto poput 'küekiao' (ü je zvuk kad se usta naprave kao da će se reći zvuk 'u' a izgovori se 'i'). 

k6
'Chang'e 4'
će proučavati drugu stranu Meseca.

k7
Verovatno mesto sletanja sonde 'Chang'e 4'.

k8
'Chang'e 3' na Mesecu snimljen sa rovera 'Yutu'.

Zajedno sa 'Queqiao'biće lansirani i identični mali sateliti 'Longjiang 1 i 2'(龙江一号i龙江二号), takođe poznati i kao DSLWP(Discovering the Sky at Longest Wavelengths Pathfinder), 45 kg svaki. Napravljeni na Tehnološkom institutu Harbin (HIT), dva satelita će ući u ekscentričnu lunarnu orbitu (200×9000 km) i leteti u formaciji radi sprovođenja radio eksperimenta sa vrlo velikim talasnim dužinama. Taj deo elektromagnetnog spektra moguće je osmatrati samo sa velike daljine i sa mesta sa malo elektromagnetnog zagađenja ... za šta je druga strana našeg satelita idealna. 'Queqiao' nosi analogni holandski eksperiment koji će sprovesti univerzitet Radboud iz Nijmegena (Holandija) u saradnji sa kompanijom ISIS(Dutch company Innovative Solutions In Space) i koji se naziva NCLE(Netherlands Chinese Low-Frequency Explorer), i koji će posmatrati frekvence ispod 10-30 MHz. U tom eksperimentu će se koristiti dve 5-metarske antene koje će se otvoriti 2019. kada 'Queqiao' bude završilo sa prenoosom podataka sa 'Chang'ea 4'. Na 'Longjiang 1' se nalazi takođe i kamera napravljena u KACST (King Abdulaziz City for Science and Technology') iz Saudijske Arabije koja će praviti panoramske snimke lunarne površine prema dogovoru koji su dve zemlje potpisale 2017.

k9
Lunarni sateliti 'Longjiang'.

k10
Satelit 'Longjiang'.

'Queqiao' je peti kosmički brod koji Kinezi šalju na Mesec nakon 'Chang'e 1' (2007), 'Chang'e 2' (2010), 'Chang'e 3' (2013) i eksperimentalni 'Chang'e 5-T1' (2014). Ako spisku dodamo i dva mala satelita 'Longjiang', broj kineskih lunarnih sondi se diže na sedam. Posle 'Chang'e 4', Kina planira da 2019. lansira 'Chang'e 5' koji će sa površine doneti uzorke (Oceanus Procellarum) uz poomoć rakete CZ-5. 'Chang'e 6', dvojnik 'Chang'ea 5', još uvek nije formalno potvrđen, ali će verovatno 2020. godine doneti uzorke sa druge strane Meseca ili sa lunarnog pola. Nesumnjivo da je kineski lunarni istraživački program u samo jednoj dekadi prosto zapanjujući...

k11
Lansiranje 'Queqiao'iz provincije Sichuan.

k12
Druga strana Meseca i Zemlja viđeni sa 'Chang'ea 5-T1'.


https://youtu.be/8bHeWdw-PHM

k13

Na lenderu je i mali kontejner u kome će se nalaziti biljne semenke pasulja i Arabidopsis thalianaijaja svilene bube. Ako se jaja izlegu, larve će proizvoditi CO2, dok će pasulj ako nikne proizvoditi kiseonik, tako da će se napraviti prosta sinergija u kontejneru. Još 1982. sovjetska stanica 'Saljut 7' je uzgajala prve biljke (Arabidopsis) u kosmosu koje su dale i seme. Biljka je trajala 40 dana.

k14 

[1]Najpoznatiji mađarski aeronautički inženjer i matematičar iz prošlog veka. Jedan od 'Marsovaca', grupe mađarskih jevreja fizičara i matematičara koji su emigrirali u SAD. Kada su Lea Silarda, jednog od otaca reaktora i atomske bombe, pitali zašto nema dokaza o postojanju vanzemaljskog života uprkos velikoj verovatnoći, on je rekao da dokaza ima i da su to – Mađari!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži