Nakon isprovociranog konflikta u Ukrajini, ruska kosmička politika je bila prisiljena da načini zaokret od 180° i da počne da kida svoje veze sa Zapadom a ojačava one sa Kinom. Kao rezultat, 'Роскосмос' je objavio da će 2024. otkačiti svoj segment sa ISS[1], kidajući i bukvalno svoje veze sa višedecenijskim partnerom. Ali kao što to svako zna, takva odluka može da zvuči fantastično kada se najavi, ali izvesti je u praksi je prava mora...
Kineski rover 'Yutu' je 13. januara 2014. snimio lender 'Chang'e 3' tokom drugog dana misije. Nestvarna slika!
Kina je danas kosmička sila prima klase. Pre samo jedne decenije broj kosmičkih tehnologija u kojima je Rusija bila ispred Kine bio je neuporediv, ali danas je razlika drastično smanjena a u mnogim oblastima Kina je prestigla svog nekadašnjeg učitelja. Kina ima epohalne planove za sledeću dekadu i, što je najvažnije, ima para za realizaciju. Azijski džin želi da od 2020. postavi 60-tonsku trajnu orbitnu stanicu – 'Kineski Mir' – a planira i da nastavi sa istraživanjem solarnog sistema i uspešan program naučnih misija.
Ruska nezavisna stanica koja treba da se posle 2025. odvoji od ISS
Buduća kineska orbitna stanica.
Modul 'Tianhe', težak 22 tone, centralni modul buduće kineske stanice. Biće lansiran do 2020.
S druge strane, ruska ekonomija više nije u stanju da održava program sa ljudskom posadom koji bi mogao da izdrži kineski tempo (ruska stanica neće biti permanentno nastanjena i biće zapreminski manja od kineske). Ako misiju 'ExoMars', koja se sprovodi sa ESA, ostavimo po strani, program ruskih kosmičkih aparata ne može da podigne glavu iz blata nakon fijaska misije 'Фобос-грунт'. Što se tiče astronautike sa ljudskom posadom, tradicionalnog ruskog tehnološkog aduta, razlika je značajno smanjena zahvaljujući kineskim iskustvima – doduše tek od skora – sa stanicama 'Tiangong 1 i 2'. Zapravo, Kina razvija potpuno novi putnički kosmički brod sledeće generacije koji, za razliku od 'Shenzhoua', neće biti 'inspirisan' ruskom tehnologijom (koliko se za sada zna).
Maketa nove kineske kapsule sa posadom.
Buduća ruska putnička kapsula 'Федерация' za 6 ljudi. Moći će da leti do orbitne stanice ili do Meseca.
Na planu raketa, još jednoj tradicionalnoj uporišnoj tački Rusije, Kina je dostigla nivo svog suseda puštanjem u servis nove porodice raketa 'Dugi Marš' (CZ-5, CZ-6 i CZ-7). Istina je da Rusija i dalje drži značajnu prednost u konstruisanju snažnih kerolox motora, ali Kina i tu grabi snažno napred. Zapravo, teške rakete 'Dugi Marš CZ-5'[2] (LM-5, odn. Changzheng 5) poseduju u prvom stepenu po dva kriogena motora YF-77, izrađena prema tehnologiji koja je Rusiju vinula na vrh sa njihovom raketom 'Energija' i fantastičnim motorima РД-0120 (ako ćemo pravo, uvođenje 'CZ-5' je zadalo Kinezima veće glavobilje nego što su očekivali, najviše baš zahvaljujući tim njihovim motorima).
РД-171M motor koji koriste rakete 'Зенит' i buduća 'Союз-5' ('Феникс'). Kina ne poseduje ništa slično.
Kineski kriogeni motor YF-77 iz rakete 'CZ-5'. Rusija ne poseduje ništa slično.
Ukratko, problem koji ometa saradnju dve komšijske države[3] je ogromna ekonomska asimetrija[4] ... i manija koja podugo drži Kineze a to je da kopiraju šta god im padne pod ruku. Uz to, saradnja sa Kinom ne izaziva ni najmanji osmeh na licima ostalih partnera Rusije u kosmičkom biznisu, naprimer Indije i, naravno, zaprške u svakoj čorbi, Sjedinjenih Država. Iz tih razloga Rusija ostavlja otvorene kanale za komunikaciju sa Zapadom, pokušavajući da nađe modus za produžetak života ISS od 2024. do 2028, kao i saradnje po svaku cenu na Nasinoj stanici 'Gateway'[5] (sada pod izmenjenim imenom 'Lunar Orbital Platform-Gateway', ili LOP-G). Međutim, postoji prostor za saradnju. Dana 25. juna 2016. vlade Rusije i Kine su potpisale dogovor o kosmičkoj saradnji, a 18. decembra sporazum je stupio na snagu, iako dosad nismo videli nijedan konkretan plan. U novembru 2017. 'Роскосмос' i kineska agencija CNA su se dogovorili o saradnji na šest različitih polja u periodu 2018-2022, uključujući i istraživanje Meseca.
Jedan od predloga moguće lunarne orbitne stanice 'Gateway'. (U prevodu: 'Lipši magare...')
Sada je 'Роскосмос' objavio prvi od tih dogovora[6]: Rusija i Kina će zajedničkim snagama da istražuju Mesec. Kina će participirati u misiji 'Луна-26', poznatoj i kao 'Луна-Pесурс-1', planiranoj za 2022. 'Луна-26' će biti jedan orbiter od 2,2 tone sa 160 kg naučnih instrumenata koji će mapirati Mesec radi proučavanja mineraloškog sastava površine i rasporeda polarnog leda. U isto vreme, 'Роскосмос' će učestvovati u u kineskoj misiji na južni Mesečev pol 2023. godine. Detalji saradnje nisu specifikovani, ali se verovatno radi o naučnim instrumentima i deobi opreme za nadgledanje tla. Uz to, dve zemlje bi trebale da formiraju zajednički istraživački centar za lunarne studije.
Moguća buduća ruska sonda 'Луна-26' ('Луна-Ресурс-1').
Saradnja će biti svakako korisna za obe zemlje, jer iako Kina ima mnogo ambiciozniji lunarni istraživački program od Rusije, ipak nije poslala nijedan lunarni orbiter još od 'Chang'e 2' i 2010. a nema planove za to ni u budućnosti. Trenutno, kineski ciljevi su da do kraja 2018. lansiraju 'Chang'e 4' sa roverom na drugu stranu Meseca ('Chang'e 4' će imati isti dizajn kao 'Chang'e 3') i da 2019. lansiraju sondu za uzimanje uzoraka 'Chang'e 5'. Misija na južni pol Meseca 2022, koja je deo dogovora sa Rusijom, trebalo bi da bude 'Chang'e 6', i bila bi još jedna sonda za uzimanje uzoraka, ovog puta iz basena Aitken. U drugu ruku, 2020. je planirano lansiranje kineske sonde na Mars koja će biti sastavljena od orbitera i rovera. Sledeće dekade Kina planira da proučava asteroide, Veneru, Jupiter i, pre 2030, donošenje uzoraka sa Marsa. Rusija takođe želi da stigne na Mars 2020. zajedno sa ESA i misijom 'ExoMars 2020'.
Lunarna robotska sonda 'Chang'e 4' i relejni satelit preko kojeg će se održavati komunikacija sa Zemljom.
Buduće ruske lunarne ekspedicije.
Sletni i uzletni moduli 'Chang'e 5'. U drugom planu se vidi bušilica za uzimanje uzoraka regolita sa površine.
Rusija namerava da 2020.lansira 'Луну-25' ('Луна-глоб') za proučavanje površine u polarnom regionu, nakon čega bi 2022. usledio već pomenuti orbiter 'Луна-26' ('Луна-Ресурс 1'). A onda bi 2024. na Mesec stigao 'Луна-27' ('Луна-Ресурс 2'), sonda koja će biti slična 'Луни-25' koja će imati bušilicu i druge instrumente iz ESA. Krajem decenije biće lansirana 'Луна-28' ('Луна-Грунт'), sonda za donošenje uzoraka sa Meseca, mada taj projekat još nije ozvaničen. Kasnije Rusija namerava da sprovede misiju sa posadom koja bi poletela oko Meseca u brodu 'Federacija', dok Kina koketira sa idejom da od 2030. spusti posadu na površinu uz pomoć rakete 'Dugi Marš CZ-9', ali nema garancije da će kineska vlada odobriti ovaj program. Kao što vidimo, dugogodišnji planovi obe zemlje imaju Mesec kao zajednički cilj.
Model ruske sonde 'Луна-25'.
Ruska raketa 'Sojuz-5' ('Feniks'), levo, i STK teška raketa koja bi se bazirala na toj tehnologiji i treba da se iskoristi za lunarne misije.
Kineska džinovska raketa 'CZ-9'.
Sasvim je moguće da i Venera bude predmet buduće saradnje. Ruska misija 'Венера-Д' je u uznapredovaloj fazi razvoja, ali se bojim da neće biti dovoljno rubalja za finiš. Kina bi mogla da koristi skupa ruska iskustva u misijama 'Венера' i 'ВеГа', a možda bi mogli i da objedine takve dve misije. Problem je što Rusija već godinama pokušava sa uveri SAD da učestvuje u 'Венери-Д'[7], ali bi to bilo nepotrebno ako bi uskočili Kinezi. Rusija bi takođe donela Kinezima i svoje ogromno iskustvo u razvoju radioizotopskih generatora (RTG) i grejača (RHU) baziranih na plutonijumu-238. Kineska lunarna sonda 'Chang'e 3' je imala dva RHU a rover 'Yutu' jedan, bez kojih bi bilo nemoguće preživeti duge i ledene noći na Mesecu. Izgleda da su ti RHU proizvedeni u Rusiji[8], mada zvaničnici nigde nisu obelodanili detalje tog zanimljivog transfera tehnologije. Mala misterija koja bi mogla da bude predložak za neki špijunski film.
Trenitno, ruska sonda za Veneru izgleda ovako.
Levo je tajanstveni kineski grejač RHU koji je korišćen u roverskoj misiji na Mesecu. Imao je 390 gr a davao je 4W toplote i služio je za grejanje instrumenta APXS. Nasini roveri 'Spirit' i 'Opportunity' su imali 8 grejača od po 1W, a slavni 'Lunohodi' su imali rejače od 1.020W! Misterija je odakle Kinezima plutonijumski izotop? Desno je RTG sa plutonijumom-238 koji će nositi ruska sonda 'Луна-25'.
Još jedan segment moguće saradnje je u najverovatnijoj sudelovanji kineskih astronauta u ruskim miisijama na letilicama 'Sojuz' i ruskih kosmonauta na brodovima 'Shenzhou'. Međutim, imajući na umu da su Sjedinjene Države zabranile bilo kakvo sudelovanje Kineza na ISS, Rusi bi se našli u problemu ako želeli da sprovedi tako nešto. Uz to, svaka saradnja na višem nivou u ovom trenuku je vrlo složena. Naprimer, Rusija ne bi mogla da šalje brodove 'Sojuz' na buduću kinesku stanicu zato što su nagibi njihovih orbita drugačiji i zbog različitih sistema za spajanje prilikom pristajanja (zanimljivo je da je kineski sistem 'inspirisan' sovjetskim sistemom APAS kojim su bili opremljini šatlovi radi spajanja sa ISS). Kina vi sa svoje strane mogla da lansira brodove 'Shenzhou' ka ISS (uz pretpostavku da bi promenili svoje spojke) ali, kao što smo rekli, SAD se odlučno protivi svakoj takvoj mogućnosti. Naravno, ako Rusija na kraju uspe da napravi sopstvenu stanicu, Kinezi će moći da ih obilaze do mile volje.
Vreme će pokazati da li će kosmička saradnja Rusije i Kine dati neke plodove ili će se zaustaviti samo na lepim obećanjima i misijama niskih profila. Možda je ovaj prvi korak za sada mali, ali imajte na umu da je dosadašnja saradnja u kosmosu između dve zemlje bila, gle čuda, gotovo nepostojeća.
Snimak Zemlje i Meseca sa kineske sonde 'Chang'e 5'.
[1] Rusima pripada 5 modula težine 65 tona, od čega je za boravak pod pritiskom oko 197 m3 prostora.
[2] Monstrum-raketa, po mišljenju zapadnih analitičara po kapacitetu je odmah iza američke rakete-nosača 'Delta IV Heavy', koja se smatra trenutno drugom najjačom raketom na svetu, odmah iza 'SpaceX-ove' rakete 'Falcon Heavy'. Nigde nećeš naći bolje o toj raketi od ovog texta. Može i ovaj.
[3] Imaju šestu najdužu granicu na svetu.
[4] Razlike su neverovatne! Recimo, kineski budžet je \(2.672 milijardi naspram ruskih 254 mld. GDP \)23,12 triliona vs \(4 triliona; rast GDP: 6,8& vs 1,8%; rast proizvodnje: 6,2% vs 1,1%; izvoz: \)2.157 mld vs $337 mld; radnika: 807 mil. vs 77 mil; inflacija: 1,8% vs 4,2%; siromašnih: 3,3% vs 13,3%... Rusi jedino mogu da se vajaju da slično stoje i druge svetske ekonomije.
[5] Nakon dolasta Trumpa na vlast, izgledalo je da će led krenuti pa su na jednom kongresu u Australiji Rusi i Ameri obelodanili da će sarađivati na lunarnoj stanici. Rusi bi obezbedili centralni modul SPM (Scientific Power Module) a bilo bi ukupno 4 modula od po 10 tona. Ne treba biti Lazanjski pa videti da US Kongres nikad neće dozvoliti ovakvu saradnju ... ali sačekaćemo. Čak i mučeni Trump ima velike probleme da opstane na vlasti – ima najmanju podršku stanovnika od svih predsednika u novijoj istoriiji, i biće presretan da dobije drugi mandat...
[6] 3. marta 208. na Međunarodnom forumu o osvajanju kosmosa u Tokiju potpisan je doogovor o zajedničkom lansiranju 'Лунe-Ресурс-1'. Koliko sam ja shvatio kineski (mandarinsku verziju), misija će imati orbiter (Луна-26') i lender ('Луна-27').
[7] Znam da je bilo planova da sonda ponese i Nasin mali avion VAMP (Venus Atmospheric Maneuverable Platform) koji bi leteo na ~70 km visine.
[8] Za rover, Kinezi su se plašili da li će i kako uspeti da preživi prvu noć, jer se temperatura spuštala i na -180°! Međutim, preživeo je 33 noći! Sve zahvaljujući tajanstvenom grejaču.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
