Astronautika: misije

Stručnjaci RKK "Energija" su primili telemetrijske informacije sa satelita "Angosat-1", sa kojim je veza izgubljena posle odvajanja od raketnog bloka "Fregata" na geostacionarnoj orbiti.

Kada su mnogi već mislili da je prvi angolski satelit, izgubljen, inženjeri RKK "Energija" su 24 časa posle gubitka kontakta sa "Angosatom" uspeli da obnove vezu. Primljene informacije govore da su svi parametri sistema satelita normalni.

Direktor RKK "Energija" Vladimir Solncev je izjavio da će satelit za oko dva meseca pomoću sopstvenih elektroraketnih motora, kako je i planirano, da dospe u operativnu tačku na geostacionarnoj orbiti iznad Afrike i da će biti predat Angoli na korišćenje. Posle kratkih konsultacija sa Solncevim i rukovodiocome korporacije "Roskosmos" Igorom Komarovim, vice-premijer Dmitrij Rogozin je čestitao ambasadoru Angole u Moskvi na uspešnom lansiranju prvog angolskog satelita.

Kao što smo javili, veza sa satelitom je izgubljena posle radio-seanse koja je trajala više od 40 minuta. Pretpostavlja se da je do prekida veze došlo zbog kratkog spoja na sabirnicama sistema za napajanje električnom energijom kada su sunčevi paneli počeli da pune akumulatorske baterije. Posle toga je usledila detaljna analiza primljenih informacija, a grupa mladih inženjera RKK "Energija" je 29. decembra uspela da ponovo uspostavi vezu sa satelitom. Zanimljivo je da je vest o uspostavljanju kontakta sa satelitom primljena prvo sa angolske strane, posle čega se oglasio i "Roskosmos" sa kratkom vešću da o prijemu telemetrijskih podataka sa satelita.

angola satelit

Prvi angolski satelit - "Angosat-1"

Neimenovani izvor "Interfaksa" je naveo da su problemi sa angolskim satelitom iskrsli zbog različitih tehničkih standarda ruske i francuske aparature koja se nalazi na satelitu. Naime, kada je projekat potpisan 2009. bilo je planirano da dobar deo uređaja satelita bude iz uvoza. Međutim, posle uvođenja sankcija Rusiji, RKK "Energija" je morala da neke od sistema sa stranim elementima zameni uređajima ruske proizvodnje. To se, po svemu sudeći nije odnosilo na francuske pribore, tako da su stručnjaci paralelno sa njima instalirali pribore koji nisu imali iste tehničke standarde.

"Grupi mladih stručnjaka RKK "Energija" uspelo je da reše taj problem", rekao je taj izvor.   

Na satelitu "Angosat" se inače koriste sunčevi paneli i dve litijskumsko-jonske akumulatorske baterije izrađene u Krasnodarskoj kompaniji PAO "Saturn". Svaka baterija se sastoji od 23 ćelije LIGP-85 kapaciteta od po 105 Amper-časova, uz nominalni napon između 3,2 i 4,15 Volti. Svaka ćelija je izrađena od aluminijuma debljine 0,8mm i ima oblik prizme, uz otpor vrednosti 1,5 mili-Oma. Kada je izgubljena veza sa satelitom, napon u ćelija obe baterije je iznosio 4,05 Volti, što je odgovaralo rezervi raspoložive električne energije od 15 kWh (kiloVat-časova). Poređenja radi, to je gornja granica dnevne potrošnje električne energije u mojoj kući, tako da je i u slučaju prekida električnog kola između sunčevih panela i akumulatorskih baterija, tamo još uvek bilo dovoljno akumulirane energije.

Kada je 36 časova posle gubitka veze kontakt ponovo uspostavljen, izmereni napon baterijskih ćelija je bio 4,07V, tako da je količina akumulirane energije bila uvećana za 2%. Sa ovim podacima na stolu, postavlja pitanje dali je do gubitka veze došlo zbog problema u električnom kolu snabdevanja baterija ili u njihovom režima punjenja i pražnjenja. Mada, treba naglasiti da je položaj "Angosata" na geostacionarnoj orbiti takav da su njegovi sunčevi paneli sve vreme osvetljeni, tako da oni preko invertora neprekidno napajaju sisteme satelita električnom energijom, a uloga akumulatorskih baterija je svedena samo na one etape leta kada satelit leti u senci Zemlje. To su veoma kratki periodi koji se odigravaju tokom jeseni i proleća uz tipično jedan ciklus na dan, tako da će "Angosat" prvi put dospeti u tu etapu leta tek u februaru. Ako sumiramo cikluse punjenja-pražnjenja baterija, onda njih ima 45 u jesen i isto toliko u proleće, znači ukupno 90 ciklusa godišnje. Za 15 godina, koliko iznosi operativni vek satelita, to znači da će dve akumulatorske baterija imati 1350 ciklusa koji će trajati između 25 i 72 minuta, koliko iznosi vreme koje će satelit provesti u senci Zemlje.   

Sada kada je kontrola, nadamo se nad satelitom potpuno uspostavljena, stručnjaci će nastaviti da prate rad njegovih sistema i modeliranjem analiziraju različite situacije koje mogu da se dese usled neusaglašenosti standarda primenjenih u izradu ruskih i francuskih elemenata. Sa gore izvedenom računicom, govoreći čisto sa energetskog aspekta, akumulatorske baterije ne bi trebale da predstavljaju problem.

Naravno, satelitu predstoje dva meseca "plutanja" po geostacionarnoj orbiti, uz fine korekcije trajektorije radi njegovog prelaska na konačnu "parking" orbitu. Sa nje će posle toga početi da se koristi za potrebe brzog interneta i prenosa radio- i TV-signala.

Ovo je nesumnjivo veliki korak za Angolu na njenom putu razvoja. A Rusije? Ako izjave Solnceva i Rogozina znače da je satelit spašen, onda grupa mladih inženjera RKK "Energija" koji su spasli imidž vodeće ruske kosmičke korporacije zaslužuje veliko priznanje. Međutim, kao i slučaju gubitka "Meteora" i 18 drugih manjih satelita prošlog novembra posle lansiranja sa Vastočnog, ostaje opor utisak da nešto hvali u kontroli kvaliteta proizvodnje i testiranja opreme koja se ugrađuje u ruskim kosmičkim aparatima. I to što hvali ima sistemski karakter, i time se veoma ozbiljno i sistematično treba pozabaviti. Bojim se da smene čelnih ljudi nisu pravo rešenje, ako duboko u proizvodno-ispitnom procesu, tamo gde glavnu reč vode tehničari, zavarivači i mehaničari i gde je tehnička disciplina alfa i omega uspeha, nešto ne štima.

U dolazećoj 2018. Rusija ima nekoliko veoma ambicioznih kosmičkih projekata. Njihov uspeh je u direktnoj povezanosti sa uspostavljanjem kontrole kvaliteta kompletnog ciklusa proizvodnje i testiranja delova kosmičkih aparata i to na mikro- i makro-nivou. To je preduslov da Rusija ostane velika kosmička država.    

 


Rusi izgubili kontakt sa angolskim satelitom lansiranim sa Bajkonura


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar