Astronautika: misije

Komisija “Roskosmosa” koja proučava šta je dovelo do problema prilikom postavljanja satelita “Meteor-M” i propratnih komarcijalnih malih satelita pomoću raketnog bloka (RB) “Fregata”, saopštila je rezultate istrage.

Posle lansiranja sa kosmodroma Vastočnij pomoću rakete-nosača (RN) “Sajuz-2.1b” 28. novembra 2017, RB “Fregata” sa korisnim teretom je umesto na planiranu orbitu završio na dno Atlantskog okeana. Do gubitka korisnog terete je došlo zbog, kako se kaže u saopštenju “Roskosmosa”, “neprognoziranog ponašanja RB posle njegovog odvajanja od RN.”

Raketa-nosač “Sajuz-2.1b” je odradila bez problema, takodje nisu otkrivene greške u planiranju operacija RN i RB. Gornji deo RN sastavljen od RB “Fregata” i korisnog terete je odvojen u planiranu tačku. Posla odvajanja, sistem upravljanja RB je dao komandu za početak orijentacije RB; “Fregata” je trebala da se okrene tako da zauzme neophodni uglovni položaj pred paljenje glavnog motora i prelaska sa početne na sledeću orbitu. Medjutim, RB je zauzeo nepravilan uglovni položaj, uključen je glavni raketni motor i “Fregata” je umesto na planiranu orbitu, krenula na dole, ka Zemlji i završila na dno Atlantskog okeana.

lansiranje

“Krivac” je pronadjen u algoritmu softverskog paketa razvijenog pre 20 godina, koji nije “razumeo” azimute RB posle njegovog odvajanja koji su samo za vreme zimskih lansiranja sa Vastočnog na solarno-sinhronu orbitu zaokrenuti za 180 stepeni. Pre ovog incidenta, “Fregata” je 61 put uspešno odradila posao i na orbitu postavila više od 200 kosmičkih aparata, ali je njen softverski paket sistem upravljanja bio isprogramiran za uslove lansiranja sa Bajkonura, Plesecka i iz Kurua. Ovakvi zaokreti nisu bili potrebni za lansiranja sa ovih kosmodroma. Spomenuli smo zimsko lansiranje, kao još jedan faktor, budući da se zone gde padaju odbačeni stepenovi RN menjaju u zavisnosti od sezone lansiranja. Da je, na primer lansiranje obavljeno za vreme letnjih meseci, zone pada delova RN bile bi na drugim lokacijama, tako da bi što bi ugao odvajanja RB od RN bio drugačiji, pa bi ta ista “Fregata”, sa istim korisnim teretom i istim softverom u sistemu upravljanja odradila posao bez problema.

U stvari, algoritam je sekundarni krivac; osnovni krivac, u ovom slučaju je odsustvo koordinacije izmedju NPO “Avtomatika”, gde se razvijaju sistemi upravljanja leta RN i firme NPC AP, odgovorne za projektovanje sistema upravljanja leta RB “Fregata”. Tome se takodje može dodati neodgovornost proizvodjača RB “Fregata” NPO “Lavočkin” koji je morao da uskladi ove nedorečnosti izmedju dve ruske škole razvoja raketno-kosmičkih sistema upravljanja.  

Rešenje ovog problema je veoma jednostavno – biće doradjen algoritam sistema upravljanja prostorne orijentacije RB “Fregata”, naravno uz primenu novih tehnika modeliranja različitih uslova odvajanja RB od RN. Neobično je da ovakva modeliranja, koja se obavljaju svakodnevno u organizacijama koje se bave daleko jednostavnijim biznisom, nisu sprovodjena znajući da lansiranja sa Vastočnog nisu isto što i lansiranja sa Bajkonura.      

Ovde bih da dodam primedbe koje je u vreme donošenja odluke o mestu gradnje kosmodroma Vastočnog izneo tada prvi čovek RKK “Energija” Vitalij Lopota. On je izrazio zabrinutost zbog komplikovanih procedura lansiranja korisnog tereta sa Vastočnog na različitim orbitama, na zone pada odbačenih stepenova i uslova spašavanja kosmonauta za vreme svih etapa lansiranja, posebno kada radi treći stepen.

Ovaj problem se neće mnogo odraziti na planove lansiranja. Samo nekoliko dana posle incidenta sa “Fregatom”, RN “Sajuz-2.1a” je sa Plesecka bez problema lansirala jedan vojni satelit, dok se lansiranje RN “Zenit” sa angolskim satelitom krajem decembra sa Bajkonura neće odložiti. Medjutim, treće lansiranje sa Vastočnog planirano takodje krajem decembra sa RB “Fregata” je odloženo za kraj januaru 2018, dok se ne obave neophodne simulacije doradjenog algoritma sistema upravljanja.


Tragedija na Vastočnom. Dokle bre???


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook