Astronautika: misije

Vrlo loše vesti za 'Роскосмос'. Njihova najpouzdanija raketa, 'Союз', još jednom je zakazala. Što je najgore, to se dogodilo prilikom pokušaja drugog lansiranja sa novog kosmodroma Vastočni. Da stvar bude gora, kvar je doveo do gubitka ni manje ni više nego 19 satelita! 28. novembra, u 04:41 po našem, raketa 'Союз-2.1б'/'Фрегат-M' je uzletela sa rampe ПУ-1C (371СК14) sa ruskim meteorološkim satelitom 'Mетеор M2-1' i još 18 drugih. Verovatno je jednostavna ali kritična greška u softveru (!?) dovela do toga da prvo paljenje stepena 'Фрегат-M' nije izvedeno pri pravilnoj orijentaciji, te je raketa ubrzo ušla u atmosferu negde iznad Atlantika (neki izvori krive treći stepen za pad). Ovo je bilo 79. orbitno lansiranje ove godine u svetu – 6. neuspešno – i 13. rakete 'Союз' ove godine. Bio je to prvi let 'Союза' sa stepenom 'Фрегат' sa Vastočnog, jer je prvo lansiranje 28. aprila 2016. izvedeno sa dodatnim stepenom 'Волга'.

s1

Ako se potvrdi da je za kvar ekskluzivni krivac 'Fregat', misije na ISS sa raketom 'Sojuz' – sa brodovima sa posadama 'Sojuz' i teretnim brodovima 'Progress' – neće biti ugrožene, ali će to biti vrlo težak udarac 'Roskosmosovim' težnjama da na međunarodnom tržištu učine 'Sojuz' idealnim takmacom za lansiranja malih satelita, a može biti da će uticati i na komercijalna lansiranja 'Sojuza/Fregate' iz Francuske Gijane. Pored 'Meteora M2-1', raketa je nosila: 'LEO Vantage 2' (satelit od 70 kg kanadske kompanije 'TeleSat'), 'Бауманец 2' (satelit od 100 kg moskovskog univerziteta Bauman), 'IDEA OSG 1' (japanski satelit od 22 kg), 'D Star One' (nemački kjubsat), 'SEAM' (švedski kjubsat), dva američka kjubsata 'Corvus BC', 'AISSat 3' (norveški kjubsat) i deset kjubsatova 'Lemur 2' američke kompanije 'Spire'. Gubitak 'Бауманецa 2' je posebno bolan, jer je prvi 'Бауманец' izgubljen u još jednom neuspelom lansiranju rakete 'Dnepr' 2006, ali je nesumljivo da neizlazak ruskog satelita 'Meteor M2-1' predstavlja ozbiljan udarac ruskom programu meteoroloških satelita. Od 2014. svake godine se dešava po jedno delimično ili totalno neuspelo lansiranje rakete 'Sojuz'.

Za decembar su bila planirana još tri lansiranja, kao i jedno ka ISS. Niko ne zna šta će se dalje događati...

s2
Eksperimentalni komunikacioni satelit 'LEO Vantage 2'.

s3 s5

Levo je satelit 'Lemur 2' težine 4 kg. Prva dva ova satelita lansirali su Indusi 2015. a do sada ih je odletelo u orbitu 57. Desno je studentski mikrosatelit 'Бауманец 2'. To je bila kocka stranice 80 cm, sa kamerom rezolucije 30 m. Nosio je i neke instrumente francuskog proizvođača.

'МЕТЕОР М2-1'

'Meteor M2-1' ili 'Meteor-M Nº2-1' (rus. 'Метеор-М №2-1') bio je meteorološki polarni satelit četvrte generacije težak 2.750 kg, koji je za 'Roskosmos' i državnu agenciju 'Rosgidromet' napravila moskovska korporacija 'VNIIEM'. Posedovao je hipergolički pogonski sistem sa 200 kg goriva i dva solarna panela ukupne površine 46 m2 i rasponom 14 metara koji generišu 2 kW struje. Satelit je nosio 6 instrumenata: MSU-MR (multispektralni skener male rezolucije sa 6 talasnih dužina za gledanje kroz oblake), KMSS (dve multispektralne kamere), MTVZA-GJA (mikrotalasni radiometar), IKFS-2 (Furijeov infracrveni spektrometar za merenje temperature i vlažnosti atmosfere), sistem za prikupljanje i prenos podataka BRK SSPD i sistem za prenošenje signala za opasnost. 'Meteor M2-1' je bio osiguran na $44,3 miliona.

s6
'Meteor M2-1'
. Prvi ovakav satelit je lansiran iz Bajkonura 8. jula 2014. Visina satelita: 5 metara.

Sateliti porodice 'Meteor' su konstruisani još tokom 60-ih radi prikupljanja meteoroloških podataka sa niske orbite. Prva generacija, sa oznakom 'Meteor-1'[1] (11F614), obuhvatala je 37 jedinica lansiranih između 1964. i 1977. (uključujući i sedam satelita 'Meteor-Priroda'). U drugoj generaciji, označenoj kao 'Meteor-2', lansirana su u periodu između 1975. i 1993. 22 satelita. Porodica 'Meteor-3' je imala samo 7 članova a lansirani su između 1984. i 1994. Nakon toga, od planirana četiri, zbog loših finansija lansiran je samo jedan unapređeni satelit sa oznakom 'Meteor-3M', ali je brzo zamenjen sadašnom generacijom 'Meteor-M'. tokom 2009. i 2014. lansirana su prva dva satelita ove klase. 'Meteor M2-1' je trebalo da bude unapređena verzija ove dve kopije. Rusija je planirala da do 2021. lansira još tri ove jedinice. 'Meteor-M' su komplementarni sa meteorološkim satelitima 'Elektro–L', lociranim na geostacionarnim orbitama, i u budućnosti sa 'Arktikom', satelitima koji bi leteli iznad severnog pola u ekscentričnoj orbiti tipa Molnija.

s7
Ruski sadašnji i budući meteorološki sateliti.

s8
'Meteor M2-1'.

Raketa 'СОЮЗ 2.1б'

Posle havarije od pre par dana, sve oči su kritički uperene ka ovoj raketi, čiji koreni sežu do prvog interkontoinentalnog balističkog projektila R-7, raketi koja je ponela Gagarina, Lajku, Leonova i Terješkovu, i koja je u slavi ispisala prve stranice kosmičke istorije. Ova verzija, koja je u početku nazivana prosto 'Rus', do sada je lansirana skoro 70 puta, od čega je bezmalo 95% bilo uspešno.

'Sojuz 2.1b' ili 'Sojuz-2-1B' (14A14-1B) je trostepena raketa (plus dodatni, odn. četvrti stepen 'Fregat') bazirana na raketama 'Sojuz-U'/'Sojuz-FG', sposobna da ponese maksimalnih 8.250 kg u LEO ako se lansira sa Bajkonura (200 km i 51,6°), ili 7.835 kg ako se lansira sa Plesecka (220 km i 62,8°). Sve rakete ove porodice proizvodi kompanija RKC 'Progress' iz Samare, a sagorevaju kerozin (T1) i tečni kiseonik (LOX). Raketa ima težinu od 312 tona, visinu od 46,3 metra (51,1 m sa vrhom) i maksimalni prečnik od 10,3 metra[2].

    s9

Raketa 'Sojuz 2'.

Za razliku od 'Sojuza-U'[3] i 'Sojuza-FG'[4], 'Sojuz-2-1B' poseduje novu digitalnu avioniku i vrh rakete većih dimenzija koji omogućava da se uz pomoć stepena 'Fregat-M' ili 'MT' lansiraju tereti većih zapremina (standardni vrh ima dimenzije 4,1×11,4 metara). 'Sojuz-2-1B' je izveden iz lakše verzije 'Sojuz-2-1A', koristeći treći stepen ('Блок И') sa motorom RD-0124 (koji koristi drugu vrstu kerozina) umesto RD-0110, čime je nosivost povećana za više od tone!

s10
Trenutne verzije raketa 'Sojuz'
(nedostaje laka dvostepena verzija 'Sojuz-2-1v', bez bočnih blokova).

Ono što se nije promenilo još od 1957. godine i vremena Koroljeva, to su četiri bočna bustera, koje Rusi obeležavaju kao blokove 'Б', 'В', 'Г' i 'Д', а Zapad kao prvi stepen. Oni su identični, imaju dimenzije 19,60×2,68 metara, pojedinačnu težinu pri lansiranju 44.413 kg (prazan 3.784 kg) i pokreće ih po jedan četvorokomorni motor RD-107A (14D22) sa gasnim generatorom i dva 'verniera' za upravljanje (derivati RD-107 sa projektila R-7) potiska 35 kN.

Svaki buster nosi 27,9 tona tečnog kiseonika kao oksidatora i 11,26 tona kerozina T-1 kao gorivo. Svaki motor RD-107A stvara potisak od 838,5-1.021,3 kN (85,5-104,1 t) i ima specifični impuls 263,3-320,2 sec. Radom tih motora i njihovim odbacivanjem rukovodi elektronika koja je smeštena u III stepenu. Da bi turbopumpa svakog motora postigla radnu brzinu od 8.000 obrtaja u minutu, čitav stepen uključuje motore 17 sekundi pre uzletanja. Raketni motori rade 118 sekundi. Svaki blok poseduje sopstveni stabilizator koji se instalira kada je raketa postavljena na rampu.

s11
Prvi stepeni rakete.

s12
Raketni motori prvog i drugog stepena 'Sojuza 2.1b'
. Motori su četvorokomorni, sa nepokretnim mlaznicama. Sa strane se vide 'verier' motori, koji služe za blagu korekciju tokom leta. Paljenje motora se vrši varnicama i kad se uključe neka gašenja. Moćne turbopumpe svake sekunde u komore ubaciju 91 kg kerozina i 226 kg kiseonika. Nekoliko pomoćnih pumpi obacuje azot pod pritiskom da bi se sve vreme u tankovima održavao visok pritisak. Za pogon glavne pumpe svakog motora koristi se vodonik-peroksid koji se ubacuje posebnom pumpom. Svaki buster nosi 1.190 kg peroksida i 280 kg azota u sfernim tankovima.

s13
Strašna slika 'Sojuza 2.1b' na rampi.

Drugi stepen, ili centralni stepen ('Блок А'), ima dimenzije 27,10×2,95 metara i težinu na lansiranju od 99,765 kg (prazan 6.545 kg). Poseduje jedan motor RD-108A (14D21) sa četiri 'verniera' snage 35 kN. Ovaj motor ima potisak od 792,5-990,2 kN (80,8-10 tona). Stepen radi 286 sekundi i nosi 63,8 tona tečnog kiseonika i 26,3 tone kerozina.

s14
Centralni stepen igra ulogu i prvog i drugog stepena. Pali se pre uzletanja i radi i kada se bočni busteri odvoje. Tokom rada ovog stepena, odvajaju se i odbacuju kriške vrha rakete.

s15
Moćni motori!
Uz pomoć njihovih Sankt-Peterburških prethodnika iz 1957. uspešno su lansirane automatske sonde na Mesec, Veneru i Mars, kao i brodove s posadom tipa 'Vostok', 'Vashod', 'Sojuz' i 'Sojuz-T'.

Treći stepen ('Блок И') ima dimenzije 6,74×2,66 metara i težinu na lansiranju 27.755 kg (bez goriva 2.355 kg). Stepen koristi četvorokomorni motor RD-0124, potiska 297,9 kN i 359 sekundi Isp i radi 270 sekundi. Motor proizvodi kompanija KBHA iz Voronježa, a ugrađuju se u III stepene 'Sojuza' i 'Molnija-M'. Tankovi prate klasični dizajn, sa rezervoarima od 17.800 kg tečnog kiseonika koji su postavljeni iznad rezervoara od 7.600 kg kerozina RG-1.

s16
Treći stepen rakete 'Sojuz 2.1a'
(levo) i 'Sajuz 2.1b' (desno).

s17
Motor RD-0124
III stepena. Visina – 1,58 m; prečnik – 2,40 m, težina 480 kg. Gasni generator omogućava glavnoj turbopumpi da se okreće brzinom od 39.000 obrtaja u minutu. Pritisak u komorama je 162 bara!.

Na kraju dođosmo do famoznog dodatnog stepena rakete, koji je bio krivac i za gubitak dva navigaciona satelita 'Galileo' lansirana 2014. u Gijani. I tada je problem bio sličnog tipa i uzroka...

'Fregate' su univerzali dodatni blokovi, koji ulaze u sastave raketa srednjih i teških kategorija. Proizvodi ih Lavočkinovo naučno-proizvodno preduzeće, koje je već decenijama u svetskom vrhu kosmičkog istraživanja.

'Fregat-MT' nosi 6.638 kg hipergoličnog goriva (UDMH i azotnog tetroksida). Ima masu inercije od 920 kg (1.030 kg u verziji 'MT'), ukupnu masu od 7.100 kg (u zavisnosti od misije) i dimenzije 1,55×3,35 metara (3,38 m u verziji 'MT'). Čini ga 6 sfernih tankova koji okružuju centralnu strukturu, 4 za gorivo a 2 za avioniku. Verzija 'MT' ima osam malih tankova dodatnog goriva koji su postavljeni na glavne tankove. Pokreće ga marševski motor S5.98M sa produženom mlaznicom (ili S5.92 kod tradicionalnog 'Fregata') koji može da se uključuje i isključuje više puta (do 25 puta, ili ukupno 1.100 sekundi 'u cugu'). Za manevrisanje u prostoru koristi 8 hidrazinskih trastera S5.221 potiska po 50 N, čijih 85 kg goriva se nalazi u dva mala rezervoara.. Stepen 'Fregat' je nastao tokom 90-ih iz pogonskog modula UMLV koji su koristile sonde iz 80-ih ('Fobos 1 i 2').

Stepen 'Fregat' koristi se na raketama 'Sojuz-FG', 'Sojuz-U', 'Sojuz-2' i 'Zenit-3F' (u tom slučaju sa modifikovanim 'Fregatom-SB'). Prvo lansiranje 'Fregate' (bez goriva 930 kg) bilo je 2000. godine. 2010. unapređena verzija 'Fregat-M' je pridodata raketama 'Sojuz-2', a teža verzija, 'Fregat-MT', konstruisana u principu za lansiranje evropskih satelita 'Galileo' za sistem globalnog pozicioniranja iz Gijane, koristi rakete 'Sojuz-STB' ('Sojuz 2.1b').

s19
Osnovni stepen 'Fregat'
. Imao je 3 modifikacije, a najuspešnija je bila zamena brodskog računara tipa 'Biser 3' sa 'Biserom 6'. Mogao je da ponese 5.250 kg goriva.Prvo lansiranje 'Fregate' bilo je 2000.

s20
Specijalizovana modifikavija stepena nazvana 'Fregat-MT', namenjena je lansiranjima iz Gijane.

s22 'Fregat', ''Fregat-M' i 'Fregat-MT'.
s23 Motor S5.92 se koristi već 30 godina i uvek je radio bez greške. Ima do danas 22 poletanja. Stvara potisak od 19,85 kN ali može da ga smanji i na samo 13,7 kN, što mu omogućava različita manevrisanja.


Kosmodrom Восточный

Kosmodrom se nalazi u ruskoj Amurskoj oblasti. Projekat je rođen kada je 2007. Vladimir Vladimirovič Putin potpisao dekret o početku gradnje novog kosmičkog centra. Odabrana lokacija se nalazila u blizini stare sovjetske interkontinentalne baze Svobodni, odakle je u periodu 1997-2006. lansirano šest raketa u kosmos. Lokacija kosmodroma je geografski nešto nepovoljnija od Bajkonura jer se nalazi malo severnije – 51,8° naspram Bajkonurskih 45,9°. (Najsevernija tačka Srbije ima koordinatu 46,2° severno.)

s24
Položaj kosmodroma. Krajnje levo je Moskva, odakle treba transportovati raketne stepene ka kosmodromu.

s25
Detalj instalacija na rampi PU-1S kosmodroma.

s26
Azimut lansiranja i zone pada segmenata rakete u ovoj misiji.


https://youtu.be/lB8yZvVLaD0

Šta reći o neuspehu? Nema novih vesti, bar ne bitnih. Znam samo da je 'istraga u toku'. Ono što se zna to je da se 'Fregat' uključio dok se nalazio u pogrešnom položaju, te da je poslao satelite u suborbitnu trajektoriju umesto da ih je poslao dalje u vis. Ruski izvori kažu da je problem očigledno u programiranju računara. Kako kaže Russian Space Web, sumnja se da kontrolni sistem 'Fregate' nije pravilno setovan za misije lansirane sa novog kosmodroma. Ako je to tačno, trebalo bi pozvati Staljina (ili makar Brežnjeva) da reši te probleme po kratkom postupku... Izgleda da kada se 'Fregat' odvojio od rakete nije uspeo da se dovoljno brzo i pravilno orijentiše u prostoru. Tako da kada se motor uključio da bi poneo satelite ka orbiti, stepen je još uvek bezuspešno pokušavao da se orijentiše – te je bio poslat na dole, ka Zemlji.

Ono što se sa sigurnošću zna to je da su fragmenti rakete (stepeni, busteri i delovi vrha rakete) pali na planiranu teritoriju: u Zejski rejon Amurske oblasti i dva rejona u Jakutiji – već su pronađena tri fragmenta prvog stepena. Gde su sateliti i 'Fregat', za sada se ne zna (ne znaju ni Amerikanci, koji inače SVE ZNAJU kada su ruska lansiranja u pitanju), ali Konstantin Čmarkov, direktor filijale korporacije 'Roskosmosa', smatra da su jednostavno izoreli u atmosferi.

s28
Na ruskom sajtu je javljeno da su medvedi prvi pronašli tri bočna bustera 'Sojuza'.
Dva su pronađena jedan kraj drugog a treći jedno pet km dalje.

 s29

JOŠ NEKOLIKO FOTOGRAFIJA UZ OVAJ ČLANAK

[1] Prvi sovjetski meteorološki satelit iz te serije, označen kao 'Meteor 1-1', namerno je srušen na Antarktik 2012. na 43. godišnjicu svog lansiranja! Da se ne lažemo, SVI slični sateliti imaju (i) vojnu namenu, što je potvrdilo i Rusko ministarstvo odbrane.

[2] Ruski 'Proton' ima startnu težinu od 705 tona, visinu od 58,2 metra i nosivost od 23 tone.

[3] Verzija uvedena 1973. a verzija sa malo pojačanom nosivošću (umesto kerozina, centralni stepen je koristio синтин), sa oznakom 'Sojuz-U2', poletela je 1982. Od više od 800 lansiranja, samo 22 su završena neuspehom, tako da je imala efikasnost od 97,3%. Poslednja je lansirana u februaru 2017.

[4] Verzija sa pojačanim motorima I i II stepena u odnosu na 'Sojuz-U' (koristi se tzv. форсуночная головка, pa otuda skraćenica 'ФГ'), koja ima zadatak transport ljudi na ISS sa 'Sojuzom-TMA' ili teret sa 'Progressom'. Lansirano je preko 60 raketa, sa efikasnošću od 98,5%.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

N. Popara
0 #6 N. Popara 09-12-2017 23:43
Telemetrije nažalost neće biti, Fregat nije imao opremu za komunikaciju sa Luč satelitima i slanje telemetrije u realnom vremenu a nije prošao ni iznad vidnog polja neke od stanica na zemlji.
Prijavi administratoru
Danijel Reponj
+1 #5 Danijel Reponj 03-12-2017 22:27
Puj-puj-puj, ne zazivaj zlo! :o
Prijavi administratoru
drago
0 #4 drago 03-12-2017 21:58
Reponju u Sabor!
Prijavi administratoru
Danijel Reponj
+1 #3 Danijel Reponj 03-12-2017 17:52
Baš u tome je ljepota znanosti, fizike, mehanike... Ili će sve biti onako kako prirodni zakoni zahtijevaju i funkcioniraju, ili neće. Kada ih god pokušamo zanemariti ili natjerati da rade kako bismo mi željeli, rezultat je spektakularni - BUM! I tu ne pomaže ni da si predsjednik svemira, promijeniti ih jednostavno ne možeš. Mi se moramo povinjavati njima, a ne oni nama. Neki to uporno ne shvaćaju pa im se redovito događaju ovakve stvari. :D
Prijavi administratoru
drago
0 #2 drago 02-12-2017 22:37
Takva je procedura u svim sličnim situacijama.
Potrebno je neko vreme da se ispitaju svi podaci, telemetrija, spašeni ostaci koje treba doneti do laboratorija, treba sprovesti istragu u centrima I među kooperantima itd.
Sigurno će biti otkaza I prevremenih penzija.
Kada je prvo lansiranje na Vastočnom bilo odloženo zbog jednog običnog lošeg kabla (u gostima je bio lično Putin), director centra je sutradan dao otkaz!
Uostalom, ne verujem da se uzroci ovakvih kvarova igde objavljuju, pogotovu ne na sajtovima posle nekoliko dana. Pratim Formulu-1 pa evo već godinama niko nigde ne objavljuje podatke o nekim kvarovima koji su odlučivali neke grand-prije. To su poslovne tajne
Prijavi administratoru
Accu
0 #1 Accu 02-12-2017 21:24
Zanimljivo da "Roscomos" ne zna ništa o tome, za njih je "sve ok"...
http://en.roscosmos.ru/20703/
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži