Astronautika: misije

'SpaceX' je uneo revoluciju u lansirnoj industriji zahvaljujući niskoj ceni koju nudi 'Falcon 9'. Trenutno, svaka misija ove rakete košta $62 miliona, što je uz ruski 'Proton' čini najjeftinijom raketom u svojoj kategoriji. 'SpaceX' je uspeo da smanji cenu zahvaljući agresivnoj tržišnoj strategiji i očigledno paradoksalnoj kombinaciji jednostavnih i pouzdanih tehnologija, uz ponovno korišćenje prvih stepeni rakete. Ali 'SpaceX' dobro zna da ono što stvarno pokreće pare izvan atmosfere nije tržište raketa – kolač je jednostavno premali – već proizvodnja satelita a posebno rukovođenje i marketing njihovih servisa (komunikacija, navigacije, fotografisanja, itd.). Zato ne čudi da je Elon Musk odlučio da 'SpaceX' počne da proizvodi satelite i uđe na velika vrata u tom sektoru. Naime, 'SpaceX' ne planira da postavi u orbitu nekoliko geostacionarnih satelita ili konstelaciju na niskoj orbiti oko Zemlje od par desetaka jedinica. Ne. Njegov plan je da lansira više od 4000 satelita. Naziv projekta? 'Starlink'.

s1
Lansiranje Maskovog 'FalconaX' sa korejskim satelitom 'Koreasat 5A'.

Nikada ranije nije pokušano ništa slično. 'Starlink' konstelacija će sadržavati 4.425 satelita u 83 različite orbitne ravni koji će kružiti oko Zemlje na visini između 1.110 i 1.325 km. Broj je impresivan, ali je to još više ako znamo da se trenutno u orbiti nalazi 'samo' oko 1.500 poerativnih satelita[1] (u oko 2.600 neaktivnih). To znači da bi 'SpaceX' morao da lansira veći broj satelita radi kompletiranja 'Starlinka' nego što ih sada ima tamo (od početka kosmičke ere započete 1957. lansirano je nikih 7.000 satelita, ali su mnogi od njih već završili u atmosferi).

Cilj 'Starlinka' da pruži komunikacione servise širokog spektra na čitavoj površini Zemlje (na talasnim dužinama Ka i Ku). Ili, jednostavnije rečeno, da omogući svakom da se direktno uključuje na internet, što je vrlo atraktivna opcija za udaljene ili nerazvijene regione. Ideja uopšte nije nova, ali ono što iznenađuje je veličina projekta. Postoji nekoliko konstelacionih projekata sa velikim brojem komunikacionih satelita, ali svi oni barataju mnogo manjim brojem jedinica. Jedini uporediv projekat je konstelacija 'OneWeb', sa evropskom participacijom, koja bi trebala da ima 648 mini-satelita (sa planom da ih u budućnosti bude 900!). Lansiranje prvog 'OneWeba' je po rasporedu dogodine.

'SpaceX' je obelodanila svoju nameru da stvoti konstelaciju 2015. godine, alismo morali da čekamo do septembra prošle godine da projekat dobije ime 'Starlink'. Naravno, kao i u slučaju gotovo svih ideja 'SpaceX-a', reći da se radi o ambicioznom projektu nije dovoljno. Gde će 'SpaceX' naći pare za izgradnju takve kosmičke flote? Mask je kazao da mi je u roku od 5 godina potrebno oko 10 milijardi da bi projekat oživeo. Da li verujemo u te brojeve. 'SpaceX' ima očevidnu prednost u tome što bi mogao jeftino da lansira svoje satelite, no ne treba zaboraviti da kompanija danas ima nula iskustva u konstruisanju komunikacionih satelita (jedini satelit koji su do sada konstruisali je teretni brod 'Dragon' za potrebe ISS). Bilo kako bilo, 'Starlinkovi' sateliti bi trebali da iskoriste fleksibilnost i nisku cenu verzije 'Block 5' rakete 'Falcon 9', koja će moći da više puta koristi svoj prvi stepen (do 10 puta) bez održavanja i to u intervalima od samo nekoliko dana (uz održavanje, moći će da se obavlja i višđe misija).

s2
Karakteristike satelitske orbite.

s3

s4
Evropa očekuje da će do kraja decenije lansirati sopstvenu mrežu komunikacionih satelita 'OneWb'.

Očito je da inženjeri iz 'SpaceX-a' imaju još mnogo toga da urade, ali prethodnih godina nnisusedeli skrštenih ruku. U sledećih nekoliko meseci, planiraju da lansiraju satelite 'MicroSat 2a i 2b', dva prototipa aparata iz konstelacije 'Starlink'[2]. Svaki će imati masu od 400 kg i oblik kocke stranica 1 metar. Prvi 'Starlink' će biti lansiran 2019. 'domaćom' raketom 'Falcon 9', ali konstelacija neće biti kompletirana najmanje do 2024. Međutim, 'Starlink' će ući u komercijalni servis čim se najmanje 800 satelita nađe u orbitama. Jasno je da će ogromna nosivost – 150 tona – buduće super-rakete 'BFR', koja po planovima treba da zameni 'Falcon 9', omogućiti lansiranje velikog broja satelita u samo jednoj misiji. Dimenzije i težina satelita 'Starlink' je tajna, ali sigurno neće biti mnogo drugačiji od prototipova 'MicroSat'. To znači da će u svakom lansiranju 'Falcona 9' u orbitu biti odneto nekoliko desetina malih satelita. Ako ne bude korišćena 'BFR', govorimo o 100-150 lansiranja u toku 5 godina.

Ovo ti se čini pregrandioznim? Onda sačekaj, jer se 'SpaceX' ne želi da zaustavi na tome. U sledećoj deceniji, planiraju da lansiraju 7.500 (!) satelita koji će raditi na takvim talasnim dužinama da će pokrivenost biti još veća. Ako Marsk izgura ovaj projekat, 'Starlink' će unaprediti svet mnogo više nego njegovi planovi za kolonizaciju Marsa. Pitanje je samo u kojoj meri je to realno?

 

[1] SAD – 593, Rusija – 135; Kina – 192...

[2] Prva dva identična satelita su lansirana prošle godine. Poslata su na orbite visine 625 km sa nagibom 86,4°.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Jovan
0 #4 Jovan 05-11-2017 12:09
Geostacinarni sateliti imaju ~600ms kasnenja i ako se koristi maksimalni TCP window size od 64KB brzina po sesiji ne moze da bude veca od Window/ kasnenje (RTT) a to je ~1Mbps. I da se implementiraju novi protokoli u buducnosti, za garantovan packet delivery, latency uvek ce da bude limiting faktor, posebno kad se ima packet loss (kao sto imaju VSAT linkovi). A da ne govorim o RF i.e. DVB-S2, VCM/ ACM...
Prijavi administratoru
Accu
0 #3 Accu 04-11-2017 23:21
Jovane, zar "satelitski internet" za koji se koriste mnogo višlji(dalji) geostacinarni sateliti ne postoji (po)davno a pri tome radi samo tako, bez obzira na "kašnjenje signala"?
Prijavi administratoru
drago
0 #2 drago 04-11-2017 21:04
Hahahaha bravo Jovane!

Lično ništa te ne razumem ali ću da shvatim da ti se moj text dopao čim te je naveo da ga prokomentarišeš.

ti nastavi svoje a ja ću svoje.
Obavezno se javi opet

Pozdrav,
D.D.
Prijavi administratoru
Jovan
0 #1 Jovan 04-11-2017 20:33
80% internet trafika koristi TCP protokol a throughput u TCP protokolu zavisi od kasnenja... Ovaj koncept imace minimum dodatnih 200ms latency plus terestrialni latency... Tako da Elon plus treba da nadze nacin RF da ide brze od brzine svetlosti da bi throughput parirao terestrialnim linkovima...
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži