Astronautika: misije

I, odjednom, više ga nema. U trenutku je prekinuta najsloženija i najskuplja misija planetnog istraživanja ikad lansirana. Juče, 15. septembra u 13:55:46 po našem, džinovska antena Nasine mreže DSN u Kamberi potvrdila je da je telemetrijski signal prekinut prema planu. Poređenje sa ravnim elektrokardiogramom koji signalizira smrt ljudskog bića gotovo je neizbežno... Bio je to pokazatelj da usled aerodinamičkih sila Saturnove atmosfere glavna brodska antena više nije okrenuta ka Zemlji. Nekoliko trenutaka kasnije, 'Cassini' je dezintegrisan kao nekakav blještavi bolid na nekih 1.500 km iznad sloja oblaka prstenastog džina.

gc1
Potvrda smrti "Cassinija".

Zapravo, smrt sonde je nastupila 83 minuta ranije, ali zbog toga što se Saturn nalazi 1.400 miliona km od Zemlje toliko je trebalo da signal stigne do nas. Tako je okončano dvadeset godila kosmičke avanture i 13 godina neprekinutog istraživanja Saturna i njegovih meseci. Boli pomisao da trenutno nema nijedne misije u planu koja bi zamenila "Cassinija".

gc2
Iako je slika već viđena, fenomenalna je da se shvate poslednji sati velike sonde. Predstavlja poslednju orbitu sonde. Tačkica krajnje levo je Titan, bez čije gravitacione pomoći sonda nikad ne bi uspela da toliko "iskrivi" putanju i da padne na planetu. Titan je ukupno posećen 127 puta!

gc3
Poslednji deo trajektorije u Saturnovoj atmosferi. Tačke predstavljaju vremenske intervale od po 10 sekundi!!!

c6
"Cassinijeva" ulazna putanja u Saturnovu atmosferu.

Tokom poslednjih 5 meseci, "Cassini" je okrenuo 22 orbite oko planete u nastupu koji smo si prihvatili pod nazivom Grand Finale.Tokom te faze, sonda je svaki put proletala kroz uzani procep između planete i njenog diska radi pripreme za poslednji krug a i da bi iz prve ruke proanalizirala prstenove, magnetosferu, atmosferu i unutrašnjost planete iz vizure kakvu niko nikad do tada nije video[1]. Podaci prikupljeni tokom te faze će tek biti analizirani, ali će sigurno baciti svetlo na preciznu masu sistema prstenova – podatak o kome se vrlo malo zna a koji je ključan za shvatanje njegovog nastanka (što je masivniji to mora biti stariji), a uz to i pomogne nam da precizno modeliramo unutrašnju građu Saturna i sastav njegove atmosfere. Pre Grand Finala "Cassini" je napravio 20 orbita prolazeći kraj spoljnjih ivica F prstena[2].

gc4
Nasina kontrola misije uništila je "Cassini" zanavek.

Kao što sam već više puta naglasio u ranijim javljanjima, ne postoje fotografije poslednjih momenata "Cassinija". Tokom ulaska u atmosferu, sonda je slala podatke na Zemlju brzinom od 27 kB u sekundi, nedovoljno za slanje fotografija događaja. Poslednja slika misije – uzgred, potpuno nebitna – načinjena je 14. septembra u 21:59 po našem sa udaljenosti od 634.000 km (kao 1,5 put od Zemlje do Meseca). Podsećam da je NASA odlučila da ubije sondu slanjem u atmosferu pre nego što potpuno ostane bez goriva[3] da bi osigurala da slučajno ne kontaminira Titan ili Enceladus zemaljskim mikrobima. Kraj "Cassinija" jeste bio emotivan i dramatičan, ali je upadljiva medijska pažnja koja je pratila "smrt" ovog broda u poređenju sa sličnom "smrti" koja je zadesila sondu "Galilei" na Jupiteru. Verovatno je kraće trajanje misije "Galileo", u kombinaciiji sa nedostatkom slika zbog kvara glavne antene sonde, učinilo da ta misija ne privuče toliku pažnju javnosti. A možda su se i vremena promenila, i polako dolazi do estradizacije svega ...

gc5
Poslednja slika Saturna za narednih dugo godina...

Danas se jako malo ljudi sjeća kako je svojevremeno bilo teško lansirati "Cassinija". Projekat je u više navrata otkazivan. Njegovi enormni troškovi izazivali su pravi mali rat između Nase i političara. Nasin direktor Dan Goldin je zbog visokih troškova misiju nazivao "Battlestar Galactica". Od tada je NASA usvojila moto "cheaper, faster, better" i počela da gradi prostije i jeftinije sonde. "Cassini", najskuplja sonda ikad napravljena, bila je fosil iz neke druge ere. Odluka da se platforma Mariner Mark II koristi za ovu i misiju CRAFT za proučavanje kometa bila je još jedna odluka koja je skoro koštala misiju.

Samo je smanjivanje složenosti sonde – izbačeno je nekoliko sistema i pokretnih platformi za instrumente, što je, s druge strane, povećalo potrošnju goriva tokom misije – i iznad svega evropsko učešće u vidu sonde "Huygens" spasili su "Cassini" od otkazivanja u prvoj polovini devedesetih. Esin direktor Jean-Marie Luton je čak napisao vrlo oštro pismo Klintonovoj administraciji skrećući im pažnju na gubitak kredibiliteta SAD kao i komercijalnog i naučnog partnera u vidu Evrope u slučaju da se usude da otkažu projekat nakon toliko potrošenih para ("Huygens" je bio ogroman napor za evropsku industriju[4]). a kad je sonda konačno bila spremna za lansiranje, anti-nuklearni protesti su zapretili da stave kraj na ovu misiju (da je lansiranje bilo odloženo zbog sudske ili političke odluke, lansirni prozor bi bio izgubljen, verovatno zauvek).

gc6
"STOP CASSINI!" Protestanti, njih oko 1500, ispred vrata Kenedijevog centra bunili su se jer je sonda nosila nuklearni izvor energije a oni su zahtevali zabranu korišćenja atomske energije i oružja u kosmosu.

gc7
Zoološki vrt Saturnovih satelita koje je snimio "Cassini".

gc8
Neke strukture u prstenovima koje je uočio "Cassini".

gc9
Poslednja slika Titana snimljena je 13. septembra.

Ali na kraju sve je ispalo dobro. I bolje o toga. "Cassini-Huygens" su otkrili lepote Saturna a posebno čuda na Titanu i Enceladusu. "Cassini" je napravio 294 orbite oko Saturna, nadleteo 162 puta različite mesece, napravio 453.048 slika (!!!) i prikupio ukupno 635 GB podataka[5]. I, da ne zaboravimo, preživeo je u kosmosu 19 godina i 335 dana, što je impresivan podatak za letilicu naprevljenu tehnologijom iz 80-ih i 90-ih. Zapravo, mnogi ljudi koji su učestvovali u njegovom projektovanju i konstruisanju nije više živo ili su u penziji. Istraživanje solrnog sistema je postao generacijski poduhvat.

tokom sledeće 2 godine, NASA će morati da odluči da li će poslati jedni sondu klase "New Frontiers" ka Saturnu – jeftiniju nego što je "Flagship" misija kojoj je pripadao i "Cassini" – ali to neće ići glatko. Saturn i njegovi meseci će morati da se takmiče sa proučavanjem Venere ili prikupljanjem uzoraka sa Meseca. Ali očigledno je da se svi nadamo da će se naći sredstava i snage za jednu miisiju koja će potražiti život na Enceladusu. Drugačije, bojim se da će proći decenije dok neki drugi brod poseti Saturn. Imaćemo mnogo vremena da žalimo za "Cassinijem"...


https://youtu.be/T8TJScs4hoA

[1] Naučnici su se do tada jako pazili takvih riskantnih položaja jer je uvek u blizini prstenova postojala bojazan od sudara sa česticama koje bi oštetile ili čak i uništile sondu. Zato je tek na kraju odlučeno da se rizikuje (o tome sam pisao – sonda je bila okrenuta, sa tanjirom antene kao štitom, u pravcu kretanja, da bi se zaštitila od čestica). Baš me interesuje da li je bilo sudara...

[2] Najudaljeniji Saturnov prsten i možda najaktivniji u čitavom Sunčevom sistemu! Jako je uzan i nastao je od prašine stvorene sudarima Prometheusa i Pandore.

[3] Sonda je potrošila ukupno skoro tri tone goriva! Samo da dodam da je npr. tank "New Horizonsa" primao 77 kg goriva, a misija još traje!

[4] Mislim da je Esu i talijansku kosmičku agenciju sve to koštalo $650-700 miliona.

[5] Za to vreme je čak 183 puta morao da uključuje motor. Sonda je otkrila 2 okeana i 3 mora i hiljade malih jezera. Do kraja misije "Cassini" je preleteo 7,8 milijardi km u odnosu na Sunce; u odnosu na Saturn, sonda je prešla oko 1,9 mld. km.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži