Astronautika: misije

Evropska sonda za proučavanje Merkura, ’BepiColombo’, prošla je u lansirnoj konfiguraciji poslednje testove, što je bila šansa da se sonda vidi iz blizine i detaljno. Uprkos tome što se ’kuvala’ skoro dve decenije, sondu nije bilo lako dovršiti. Ili bolje rečeno, sonde, jer ne treba zaboraviti da se radi o kolaboraciji Ese i japanske agencije JAXA i nameri da postave dve sonde u orbitu oko najmanje planete i najbliže Suncu.

b1
Lansirna konfiguracija „BepiColomba“.

Evropska sonda se zove MPO (Mercury Planetary Orbiter), a japanska MMO (Mercury Magnetospheric Orbiter). MMO će putovati na MPO okružen termičkim štitom zvanim MOSIF (MMO Sunshield and Interface Structure) a oba zajedno na modulu MTM (Mercury Transfer Module), koji je takođe napravila ESA. Svi ti delovi, težine 1,4 tone na lansiranju (to znači s gorivom i gasovima), činiće sondu “BepiColombo” i nosiće naziv MCS (Mercury Composite Spacecraft). I da, ESA još uvek nije ništa učinila da bi se manula ovih gluposti (tj. da daju pojedinačna imena delovima misije). Kontraktori (ili kako se to već kaže) misije su “Airbus Deutschland” i talijanski “Thales Alenia Space”.

b2
Delovi „BepiColomba“.

b3
Sondu će u kosmos poneti „Ariane 5 ECA“.

b4
Delovi sonde. Ime joj potiče od Đizepea „Bepi“ Kolomba (1920-1984), talijanskog matematičara, naučnika i inženjera.

b5

b6
Težina sonde i njenih delova. (ESA).

Evropska sonda MPO, teška 1.240 kg i dimenzija 1,7×3,6 metara, biće postavljena u eliptičnu polarnu orbitu dimenzija 480×1.508 km sa periodom 2,3 sata, odakle će Merkur biti proučavan uz pomoć 11 naučnih instrumenata. MPO poseduje jedan solarni panel dužine 7,5 metara i površine 8 m2 koji će zbog blizine Sunca proizvoditi moćna 2 kilovata struje. Konstruisanje tog panela predstavljalo je veliki izazov za evropske inženjere zbog visokog nivoa zračenja i temperature (+215° C), te panel ima genijalan mehanizam za sprečavanje oštećenja fotovoltnih ćelija od toplote[1].

Komunikacija sa sondom će se odvijati na X i Ka talasima prosečnom brzinom od 50 kbit/s, dok će ukupna zapremina podataka iznositi oko 1.550 Gb/godišnje. Za komunikaciju tokom misije biće zadužena Esina stanica kraj Madrida Cebreros (DSA-2) i njena antena prečnika 35 metara.

b7
Evropska sonda MPO.

b8
MPO. Vidi se tanjir antene prečnika 1,0 metar.

b9
Orbita MPO.

b10
Instrumenti MPO.

b11
Sonda MPO. (ESA).

Suprotno tome, japanski MMO je osmostrana prizma dimenzija 1,8×1,2 metra, koja će biti na još eliptičnijoj orbiti dimenzija 590×11.700 km, odakle će moći bolje da proučava planetnu magnetosferu i njenu interakciju sa solarnim vetrom. Za to će joj trebati par antena dužine 15 metara i još jedna od 5 metara. Dok će sonda MPO biti stabilizovana u pravcu tri svoje ose, MMO sonda, opremljena sa 5 instrumenata (ukupne težine 45 kg), biće stabilizovana rotacijom (15 rotacija u minutu). Na putovanju do Merkura sonda će održavati konstantnu temperaturu nalazeći se u termo-štitu MOSIF.

Komunikacija sa Zemljom biće obavljana preko glavne antene (HGA) prečnika 80 cm i dve pomoćne poluusmerene antene koje će raditi na X-talasima. Nakon oslobađanja u Merkurovoj orbiti, MMO će pratiti Operativni centra Sagamihara posredstvom antene prečnika 64 metra iz Usuda centra u Naganu.

b12
MMO
.

b13

b14

b15
Instrumenti MMO.

Sondi „BepiColombo“ će trebati sedam godina (i tri meseca) da stigne do Merkurove orbite, što će zahtevati gravitacione manevre jednom sa Zemljom, dvaput sa Venerom i čak šest sa samim Merkurom. Uz to, MTM modul će koristiti SEP pogon (Solar Electric Propulsion) sa četiri “QuinetiQ T6” jonska motora pokretana sa dva solarna panela površine 40 m2 i 581 kg ksenona. sonda će napraviti ukupno 17 orbita oko Suncapre odbacivanja MTM-a. Od tada će MPO biti zadužen za ulazak u Merkurovu orbitu. Početna polarna orbita, dostignuta početkom decembra 2025, biće dimenzija 178.000×670 km.

b16
Put „BepiColomba“ do Merkura.

b17
Jonski motori MTM-a.


https://youtu.be/0Yp-q1wqgig

Misija je dobila ime po Giuseppeu Colombu, Italijanu koji je proračunao prvi manevar gravitacione asistencije koji je 1974. doveo Nasinu sondu „Mariner 10[2] do cilja. „BepiColombo“ je zvanično potvrđen još 2007. godine nakon što je bio skoro otkazan 2004. zbog prekoračenja troškova i složenosti projekta. Misija je takođe oštro kritikovana jer će ponoviti nekoliko ciljeva Nasine letilice „MESENGER“. Bilo kako mu drago, sa „BepiColombom“ ESA će kompletirati svoja istraživanja unutrašnjosti solarnog sistema, jer je već poslala sonde na Mars („Mars Express“ i „ExoMars 2016“) i Veneru („Venus Express“).

Nakon nekoliko odlaganja, ESA je objavila da će „BepiColombo“ biti lansiran 5. oktobra 2018. Lansirni prozor će biti otvoren do 28. novembra, što znači da bi mogao da napravi gužvu američkom „James Webb“ teleskopu, koji takođe treba da bude lansiran raketom „Ariane 5“. Sledećih meseci ESA treba da donese odluku da li će da odloži teleskop ili svoju sondu, ali ako sve ostane isto, jasno je koja će od ove dve misije biti luzer u direktnoj trci licem u lice za slobodnu raketu[3].

b18
Akustički testovi „BepiColomba“.

b19
Zemlje koje učestvuju u projektu.


https://youtu.be/2jh3ViOpKqY


https://youtu.be/Aa1JIlzgj5I

 

[1] Postoji tzv. Optički solarni reflektor koji će održavati temperaturu ispod 200 stepeni.

[2] Sonda je bila interesantna zato što je prva u istoriji koristila pritisak solarnog zračenja na solarne panele i tanjir antene da bi korigovala svoj položaj u prostoru.

[3] Nasin teleskop se pravi duže od Skadra na Bojani i do sada košta preko $9 milijardi!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 

leksikon 190 

akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18