Prošle godine jedan je ruski diplomata na jednom sastanku na vrhu u Čenaju, u Indiji, izrazio interes za partnerstvo sa Indijom u letovima sa posadom na Mars. Iako Rusija i Indija imaju dugu istoriju zajedničkog rada na kosmičkim projektima, hoće li biti spremni da učine ono što je potrebno da bi pobedili u sledećoj velikoj kosmičkoj trci?
Indijski premijer Narendra Modi i ruski predsednik V.V.Putin 2014. godine.
Sergej L. Kotov, generalni konzul misije Ruske Federacije u Čenaju, nagovestio je prilikom posete jednoj indijskoj gimnaziji u povodu Narodnog dana nauke, mogućnost zajedničkog leta dve zemlje na Mars. Proslavu su organizovali Ruski centar za nauku i kulturu i organizacija za promociju nauke i tehnologije „Space Kidz India“[1]. Bez obzira na to što saradnja Rusije i Indije u prvom letu na Mars tek treba da se razmotri, nedavna ulaganje Indije u kosmičku tehnologiju bi mogla da ubrzaju ruske napore, pa čak i da se pokažu odlučijuća.
„Iako istorija kosmosa nije veća od istorije čovečanstva, ipak predstavlja krupan korak napred. A veliki deo tih koraka napravili su Sovjetski Savez i Rusija. U budućnosti, pravićemo takve korake zajedno sa Indijom,“ izjavio je Kotov.
Indijski kosmički program, iza koga stoji Indijska kosmička istraživačka organizacija (ISRO), postao je četvrti u svetu posle Nase, Evropske agencije i Roskosmosa, koji je u septembru 2014. lansirao kosmičku opservatoriju nazvanu „AstroSat“[2]. Indija može da se pohvali i sopstvenim Marsovim orbiteru, takođe velikom poduhvatu za mladi kosmički program.
„Mars Orbiter Mission“, nezvanično poznat kao „Mangalyaan“, orbiter je koji je lansiran 5. novembra 2013. Oblika je kocke stranica 1,5 m. Težak je 1337 kg, sa instrumentima teškim samo 13,4 kg.
Ono što je možda najvažnije, to je da Indija i Rusija na neki način stimulišu jedni druge u napretku u kosmičkom istraživanju. Dve zemlje su decembra 2007. potpisale dogovor težak \(90 miliona da zajednički pošalju jedan rover koji bi proizveli Indusi (njihova bi bila i raketa) i jedan lender koji bi napravili Rusi na Mesec ove ili sledeće godine. Ako se projekat bude odvijao kako valja, to bi moglo da potakne obe zemlje da ulože potrebne investicije makar približno onolike koliko daje NASA za iste svrhe.
Saradnja Indije i Rusije, tada Sovjetskog Saveza[3], u kosmičkim letovima potiče još od 1975, kada su Sovjeti odneli prvi indijski satelit u orbitu, „Aryabatha“, nazvan po drevnom indijskom astronomu iz V veka. Satelit je lansiran sa Kapustinog Jara raketom „Kosmos-3M“. Tokom Putinove posete Indiji u decembru 2004. potpisana su dva bileteralna dogovora o miroljubivoj kooperaciji u kosmosu i saradnji oko ruskog navigacionog satelitskog sistema GLONASS.
Prvi indijski satelit „Aryabatha“[4] (360 kg), koji su lansirali Rusi.
Prvi Indus je poleteo u kosmos takođe preko Rusa i njihove rakete.
Ipak, treba iskreno reći da čak ni saradnja dve zemlje ne izgleda da bi mogla ozbiljnije da ugrozi Ameriku, koja je poslednjih godina svedok narastajućeg interesovanja u svojoj zemlji za sletanje ljudi na Mars. NASA možda poseduje svoj plan da pošalje astronaute na Mars do 2030, ali privatne kompanije poput „SpaceX“ i „Boeinga“ već sprovode svoje planove za slanje ljudskih posada na Međunarodnu stanicu, što znači da će najverovatniji izazov Americi dolaziti od njihovih privatnih kompanija a ne od Rusije i Indije.
Međutim, Sjedinjene Države imaju mešovit odnos prema kosmičkim putovanjima, preferirajući više slavljenje postignutih pobeda nego plaćanje računa koji ih čine mogućim. Čak ni skorašnje otkriće vode na Marsu možda neće biti dovoljno da spreči političare da otvore kosmičku kasu pre nego što sledeća recesija ili situacija u Senatu ne izazove novo kresanje budžeta.
Čini se da i Indija i Rusija imaju osećaj da postoji puno toga što bi mogli da pokažu svetu XXI veka, i da ako nastave da guraju jedni druge napred možda bi mogli da na kraju završe na Marsu.
Indija je kupila neka od najmodernijih ruskih oružja, uključujući strateške sisteme S-400, „stealth“ fregate i nuklearne podmornice. Međutim, čini se da su neki višemilijarderski ugoovori ugroženi, jer ruske kompanije nisu u stanju da osiguraju potrebne garancije Indijskim bankana zbog sankcija koje nameće SAD.
Ako ima išta što je Amerika morala da nauči iz prvih kosmičkih misija, to je da nikad ne treba da podcenjuje konkurente: bilo je potrebno da Sovjetski Savez lansira „Sputnjik“ 1957. pa da Amerika pojača kosmičke napore zemlje, i da za malo više od jedne decenije bude na Mesecu.
Prošlo je već skoro pola stoleća od kada su Sjedinjene Države pobedile u poslednjoj trci. Bojim se da što više čekaju, drugi se polako približavaju. Kina, Evropa, Rusija, Indija, pa čak i privatni sektor polako šire krila i nadaju se plenu. Makar ga i podelili.
[1] Na proslavi je bio i ruski kosmonaut Saližan Šeripov koji je u dve misije proveo u orbiti 200 dana a u dve šetnje bio preko 10 sati u otvorenom kosmosu. Sa Rusima je već leteo jedan Indus: Rakesh Sharma. Bilo je to 1984. Naučio je ruski i postao Heroj SSSR-a.
[2] Ultraljubičasta i rendgenska opservatorija je teška 1650 kg, od čega 1513 kg otpaka na 5 instrumenata, od čega 2 teleskopa
[3] Bilateralna saradnja dve zemlje bila je posebno snažna tokom Hladnog rata, kada su imali čvrste strateške, vojne, ekonomske i diplomatske veze. Nakon propasti SSR-a, Rusija je nastavila tesne veze, iako je Indija posle Hladnog rata unapredila odnose sa Amerikom.
Tradicionalno, indo-rusko strateško partnerstvo ima 5 komponenti: politiku, odbranu, civilnu nuklearnu energiju, antiterorističku saradnju i kosmos. O dnedavno, sve više se javlja i šesta komponenta – ekonomska, tako da će do 2025. trgovina između dve zemlje će dostići \)30 milijardi. Indija je drugi najveći kupac ruskog oružja na svetu. U 2004, više od 70% indijskog oružja poticali je iz Rusije. I naša bivša zemlja je za vreme Tita gajila posebno dobre odnose sa nesvrstanom Indijom, pa su čak tamo vođeni i trojni dogovori između Yu, Indije i SSSR-a (1968. Tito-Indira Gandi-Kosigin). Danas izvozimo za Indiju robu vrednu €5 miliona, a uvozimo za €130 miliona. Koji smo mi ekonomski magovi – Indija ima 1300 miliona stanovnika i uvozi godišnje robu u vrednosti od \(240 milijardi, a izvozi za \)145 milijardi. Znači da mi učestvujemo u njihovoj sreći sa 50 promila od 1 procenta njihovog uvoza! a s druge strane, šta i da im izvezemo? Ja bih političare, jer nam izgleda ništa ne uspeva TAKO DOBRO kao to ...
[4] U zanimljivostima vezanim za ovaj satelit piše da je Indija primala podatke u centru u Bangaloru, gde je jedan WC prepravljen u te svrhe. Satelit je pao na Zemlju tek posle 17 godina.
